Foto: EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNADa li se još sećate onog sendviča sa ribom? Francuski predsednik Emanuel Makron – jedan od najmoćnijih ljudi na kontinentu zbog svog ustavnog položaja, vrhovni komandant poslednje preostale nuklearne sile EU i stanovnik zvanične rezidencije koju s pravom zovu palata – posetio je severnonemački grad Hamburg u jesen 2023. a njegov domaćin Olaf Šolc mu je poslužio sendvič sa ribom. Ne meso jastoga servirano na porcelanu, već tamo nešto prženo na masti u tiganju, servirano u lepinji – umotanoj u papir.
Ja sam ponosni severni Nemac i u životu sam pojeo mnogo sendviča sa ribom. Ali kada sam video Makrona sa lepinjicom u desnici, bilo me je sramota. Šolc nema osećaj ni za situacije ni za svoju funkciju: to je u tom momentu postalo svima jasno. Ne samo on sam, već i Nemačka, kojom on vlada, delovala je kao domaćin tako provincijalno i bez elementranog stila.
Danas tog Šolca sa 66 godina očekuju u palati Elisej u Parizu. On i 19 godina mlađi Makron žele da obeleže godišnjicu potpisivanja Jelisejskog Ugovora 1963 i da popričaju o puno važnih stvari. Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Francuske, na dnevnom redu su evropska konkurentnost, odnosi sa USA, rat u Ukrajini i situacija na Bliskom Istoku.
Već sada se mogu reći dve stvari o onome što će ovoj gospodi verovatno biti poslednji radni ručak. Prvo: ono što će biti servirano na tanjirima biće bolje nego ono u Hamburgu 2023, kada nije bilo ni tanjira nego samo papira. Drugo: šta god da rasparave Šolc i Makron to više ne igra nikakvu ulogu.
Mesec dana pre svog gotovo izvesnog poraza, nemački kancelar je ono što je doskorašnji američki predsednik Džo Bajden bio u poslednjim mesecima svog mandata: politička „hroma patka“. Da li odaje počast uspavanom „nemačko-francuskom prijateljstvu” u Parizu ili, kao što je to učinio dan ranije u Davosu, filozofira o pravilnoj upotrebi društvenih medija: boli koga briga. Onaj ko još uvek sluša što Scholz zbori, čini to isključivo iz učtivosti. U Davosu je juče sala, dok je Šolc govorio, bila poluprazna.
Makron je, pak, na polovini svog drugog mandata, ali je njegova zemlja politički blokirana i, prema anketama, on sam ima podršku manje od deset odsto Francuza. “Tajna” predsednica Francuske je već odavno Marin Le Pen. Makron, tip kome su se nekada davno mnogi divili, je definitivno hteo da bude dirigent Evrope. Ali nikada to nije postao, niti će ikad to biti.
Ironija sudbine je da je izraz „stara Evropa“ ušao u upotrebu 22. januara 2003 – pre tačno 22 godine. Tadašnji američki ministar odbrane Donald Rumsfeld iskoristio ga je da ismeje Francusku i Nemačku zbog njihova protivljenja rata u Iraku. „Kada mislite na Evropu, mislite na Nemačku i Francusku. Ja to ne radim, te dve zemlje su stara Evropa”, izgovorio je Amerikanac.
Nemačko-francuske kritike su tada bile više nego opravdane, a ugled USA je s pravom stradao u posledicama rata u koji se ušlo lažima i obmanama. Ali danas, 22. januara 2025, Rumsfeldovo sprdanje savršeno odogovara istini. Pod vođstvom hromih pataka Šolca i Makrona, Nemačka i Francuska odavno izgledaju starije nego što jesu, najblaže rečeno.
Optimisti bi kazali da stvari od sad mogu biti samo bolje. Nažalost, starostavne knjige istorije Evrope govore nešto posve drugo.
Autor je Mark Feliks Serao (Marc Felix Serrao), glavni urednik NZZ Nemčka, Prevod: Mirko Vuletić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
