Foto: Kim Hee-Chul/EPA

Uticaj i budućnost šefice države Park su pod znakom pitanja dok su Južnokorejci suočeni sa mogućnošću da predsednik Tramp poremeti dosadašnje privredne i bezbednosne odnose sa jednim od najbližih saveznika.

Tramp je tokom predizborne kampanje rekao da radi daljeg ostanka oko 28.000 američkih vojnika u Južnoj Koreji, ta zemlja treba da plati više. Južna Koreja, koja sa ljutim ideološkim protivnikom Severnom Korejom ima samo ugovor o primirju od 1953. i kraja rata na istočnoazijskom poluostrvu, godišnje plaća preko 800 miliona dolara ili 40 odsto ukupne cene troškova stacioniranja američkih vojnika. Tramp je kazao i da će razmotriti da dozvoli Južnoj Koreji i Japanu da razviju vlastito atomsko oružje, a ne da zavise od nuklearnog kišobrana SAD.

Tramp je dalje ranije tvrdio kako je južnokorejska valuta von potcenjena, što je toj zemlji u razmeni sa SAD omogućilo u 2015. trgovinski suficit od preko 25 milijardi dolara. Kritikovao je i sporazum između dve države o zoni slobodne trgovine kojim su ukinuti mnogi porezi u uzajamnoj razmeni roba, jer to „ubija poslove“ u SAD.

S druge strane, u maju je Tramp u jednom intervjuu izrazio spremnost da razgovara sa severnokorejskim vođom Kim DŽong Unom kako bi zaustavio razvoj nuklearnog programa u toj zemlji. Takav događaj bi predstavljao veliki zaokret u politici SAD prema jednoj od najizolovanijih zemalja u svetu koja je zbog nuklearnih i proba balističkih raketa pod sve oštrijim sankcijama međunarodne zajednice.

Po izboru je Tramp u telefonskom razgovoru sa predsednicom Park izrazio snažnu podršku savezu između njihovih zemalja i spremnost da oružano štiti Južnu Koreju shodno postojećem bezbednosnom savezu. To je još više povećalo neizvesnost u pogledu Trampove buduće politike na poluostrvu pa neki posmatrači smatraju da je problem i što je Tramp spreman da menja stavove. „Pred nama je jedino veliki znak pitanja“, komentarisao je jedan ekspert u Seulu.

Međutim, izveštač Danasa je među zvaničnicima u Seulu mogao da čuje uverenost kako na Korejskom poluostrvu, a naročito kada se radi o nuklearnom programu Severne Koreje, neće biti velikih promena sa dolaskom nove administracije SAD. Južnokorejski zvaničnici su tokom predizborne kampanje održavali kontakte sa taborima oba kandidata, Hilari Klinton i Donalda Trampa i ključni stavovi iz okruženja novog predsednika su, kako se navodi, da se veoma ozbiljno doživljava opasnost od severnokorejske pretnje, te da će SAD i sa novom administracijom nastaviti da koračaju sadašnjim putem.

Dalje, u Seulu smatraju da NR Kina treba da učini više kako bi Severna Koreja pristala na otvaranje razgovora o denuklearizaciji. Takođe se tvrdi kako uvođenje u dužnost nove administracije neće uticati na zajedničku odluku Vašingtona i Seula o instaliranju američkog antiraketnog sistema THAAD, u Južnoj Koreji. Suština čitavog sistema THAAD jeste nuklearna i raketna pretnja iz Severne Koreje, a u slučaju da ona prestane, neće biti, u bilo kom obliku, potrebno raspoređivanje THAAD, ranije je kazala predsednica Park.

U Seulu je rasprostranjeno mišljenje zasnovano na južnokorejskim vojnim i obaveštajnim podacima da će Severna Koreja u danima i nedeljama pre ili posle inauguracije predsednika Trampa izvesti nove nuklearne ili probe balističkih raketa. Severna Koreja je provocirala pre i posle uvođenja u dužnost predsednika Baraka Obame, 2009. i 2013. Radi se o intervalima od 10 do 14 dana, tako da provokacije mogu da uslede u bilo koje vreme, smatra se u u Seulu uz isticanje da su tamošnje vlasti spremne za sve moguće scenarije.

Masovni protesti

Uprkos zimskoj hladnoći i susnežici u subotu uveče se širom Južne Koreje okupilo 1,9 miliona ljudi prema procenama organizatora. Oni su tražili ostavku predsednice Park zbog sve šireg i dubljeg skandala zbog zloupotrebe vlasti. Navodno je 1,5 miliona ljudi bilo na ulicama Seula, a ostatak u drugim gradovima u zemlji, po čemu bi pete zaredom demonstracije subotom bile najveće u istoriji države. Prema policiji je, međutim, u Seulu bilo 270.000 demonstranata, a u ostatku zemlje 50.000.