Školarci iz Ukrajine nerado govore o ratu 1FOTO: Ivana Šundić Mihovilović

Nastja, Vlad i Žanja su srednjoškolci koje je ruski rat u Ukrajini naterao da drugo polugodište pohađaju u Lublinu, gradu na istoku Poljske, blizu granice sa Ukrajinom.

Nastja je od marta u Lublinu kod rođaka. Poljski jezik joj, kaže, lako da uči jer dosta liči na ukrajinski. „Divno su nas primili ovde. Moji roditelji su ostali u Ukrajini a ja sam ovde sa sestrama i rođakom“. I njeni drugari iz škole u Ukrajini su bili primorani da beže. Nisu, kaže, svi u Lublinu ima ih i u drugim delovima Poljske. Nerado priča o ratu u svojoj zemlji, a na pitanje šta pamti iz rata pogne glavu a oči zasuze.

Lublin je njaveći grad u ovom delu Poljske. Kako je pojasnio Leh Spravka, vojvoda Lublina, stalan broj stanovnika je 350.000 dok se sa izbijanjem rata u Ukrajini taj broj povećao za oko 50 hiljada.

Izbeglice su, naveo je novinarima iz Srbije koji su obišli Lublin, srednju ekonomsku školu koja ima i odeljenje Gimnazije i samu granicu sa Ukrajinom, primljeni u objekte mahom sportske. Ipak, naveo je da se „većina izbeglica zadržala u stanovima kod svojih rođaka, ljudi dobre volje koji su im otvorili svoja vrata ili su izjajmili raspoloživi smeštaj“.

U slučaju da vlasnik stana smeštaja gde se nalazi izbeglica ne uzima nikakav novac od izbeglice dobija od države 40 zlota po osobi po danu.

U škole je, kaže, upisano 2200 učenika i o toj deci brinu rodtelji ostale dece iz škole. Pokrenuli su i program da učitelji iz Ukrajine dobiju posao, kao kao pomoć poljskim učiteljima u razredima u kojima ima dece iz Ukrajine. Primljeni su na ugovor od tri meseca a plate za njih izdvajaju međunarodne organizacije.

Vlad je iz ukrajinskog grada Ivano Frankivsk. Ima 15 godina i stigao je u martu u Lublin sa mamom, bratom i sestrom. Baka je kaže ostala u Ukrajinu. Poručuje da su lepo primljeni ali da jedva čeka da se vrati u svoj grad. Njegovi drugari su raštrkani po Poljskoj. Ovamo je stekao nova prijateljstva.

Ženja je srednjoškolka koja je 11. marta došla u Poljsku. Pamti užase i eksplozije. Uči poljski jezik, dobro joj ide. U Lublin je sa mamom, tata je na ratištu i mnogo joj nedostaje.

Zbog velikog priliva đaka iz Ukrajine, nevladine organizacije upozoravaju da je potrebno ubrzati prevođenje literature i prilagođavanje školskog programa.

Deca izbeglica funkcionišu u tri različita oblika – jedan deo je na onlajn školovanju koji se odvija iz Ukrajine, drugi deo su deca koja žele i prihvataju da krenu zajedno sa poljskom decom u razred i treće grupa koja ne vladaju dobro poljskim jezikom i za njih se formiraju pripremne grupe.

Na trerenu regiona Lubelskog je oko 110 pripremnih grupa, a srednja ekonomska škola koju smo posetili ima trenutno dve grupe. U regionu Lubelski u drugu i treću formu primljeno je 8.000 dece, dok je ostatak na onlajn nastavi.

„Deca koja polažu maturu imaće mogućnost da polažu ukrajinsku maturu tokom leta. Svi programi su besplatni i finansiraju se iz državnog budžeta“, kazali su nadležni iz prosvete. Dodaju da deca koja nastavu prate onlajn imaju pomoć od škole da koriste internet, kompjutere i ostala sredstva.

Direktorka srednje ekonomske škole Moevska Mihalček napominje da je njihova škola još pre rata u obrazovala decu iz Ukrajine.

 

Beba od četiri dana ušla u Poljsku

Školarci iz Ukrajine nerado govore o ratu 13
Foto: Ivana Šundić Mihovilović

U Lubelskom regionu postoje četiri granična prelaza i dva železnička gde je od početka rata Rusije u Ukrajine ušlo milion ipo izbeglica, mahom žene sa decom i stare osobe. Pik je bio u prve dve nedelje marta kada je ulazilo po 70.000 osoba po danu. Taj broj je početkom marta bio u proseku oko 1.000 osoba dnevno.

U saradnji sa lokalnom samoupravom već pred karj februara su otvorili hiljade smeštajnih jedinica koji obuhvatajuu spavanje i hranu. U regionu Lubelski ima oko 15.000 smeštajnih jedinica, od čega je osam hiljada zauzeto.

Naravno nisu se sve izbeglice zaustavljale u ovom regionu već su išli u druge regione kao i van zemlje. Iz obližnjeg Helma su organizovani specijalni besplatni železnički prevozi ka Karkovu, Varšavi i granici sa Nemačkom.

Slavomir Gontaž, komandant granične policije na prelazu Dorohusk, jednom od osam na granici Poljske i Ukrajine, priča nam da je u jeku izbegličke krize bilo raznih situacija, napominjući da su prvi put otvorili bili mogućnost za prelazak granice peške.

„Na graničnom prelazu se jednog dana marta pojavila mama sa bebom starom samočetiri dana iz ukrajinskog regiona koji je bio pod jakim vojnim dejstvima. Ona nije imala nkakva dokumenta za bebu jer vlasti nisu uspele da mu izvade ništa zbog situacije. Naravno da smo ih primili i izvadili neophodna dokumenta ovde u Poljskoj.

Smeštaji po konceptu japanskog arhitekte

Školarci iz Ukrajine nerado govore o ratu 14

Foto: Ivana Šundić Mihovilović

Zamenica gradonačelnika Helma Dorota Kešlin priča da su mislili i o privatnosti u svojim smeštajinim objektima. U prostorijama nekadašnjeg spermarketa Tesco u Helmu, za dan ipo su sve udesili za prijem izbeglica. „Po konceltu japanskog arhitetke koji je osmišljavao ovakve mini smeštaje za pogođene cunamijem, zemljotresima.. mi smo napravili mini sobice“.

U svakom objektu ima igraonica za decu, mini ekrani na kojima stoje rasporedi polazaka besplatnih prevoza do drugih gradova Poljske ali i drugih država.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari