Škotlanđani, ali i Irci streme ka nezavisnosti 1Foto: EPA-EFE/ AIDAN CRAWLEY

Dok je za britanskog premijera Borisa Džonsona, oštrog zagovornika Bregzita, to, kako je kazao, „fantastičan trenutak“ za Britaniju, jer je sloboda sada „u našim rukama“, u Škotskoj je Bregzit pobudio suprotna osećanja.

Tamošnja premijerka Nikola Sturdžon nada se da će, kako je kazala, Škotska steći nezavisnost i moći da se pridruži Evropskoj uniji, ističući da je Bregzit protiv želje Škota, koji su na referendumu 2014. glasali protiv izlaska iz Unije.

„Sada prolazimo kroz težak Bregzit protiv naše volje, u najgorem mogućem trenutku, usred pandemije i ekonomske recesije“, napisala je škotska premijerka na veb stranici svoje stranke SNP, dva dana nakon izlaska Velike Britanije iz jedinstvenog tržišta i carinske unije.

Tim Džuda, istaknuti britanski novinar, za Danas kaže da bez obzira šta se dogodi sa Škotskom, „mislim da je bitnije pitanje šta će biti sa Severnom Irskom“.

Bregzit je, kaže, isuviše komplikovana stvar.

„Severna Irska je zapravo važnija od Škotske, odnosno Škotska je velika tema kada ste u Britaniji, ali Severna Irska je beskrajno složenija i dolazi sa pretnjom nasiljem, a Škotska ne“.

Džuda navodi da bi nakon Bregzita „demografija Severne Irske svakako mogla da se izmeni“.

U tom smislu, ističe, postoji mogućnost da bi irski katolici, kojih ima gotovo 50 odsto, u odnosu na protestante, mogli da organizuju referendum o pripajanju sa Republikom Irskom.

„Ne mislim na referendum sada, niti naredne godine već u nekom trenutku u doglednoj budućnosti“.

To je, ukazuje, veoma veliki problem.

Kako napominje, dobar deo stanovništva u Severnoj Irskoj ima dvojno državljanstvo.

„Mislim da je EU, nakon Bregzita, znatno slabija, a i Britanija“, ukazuje britanski sagovornik.

Da je Bregzit promenio pravila igre u pogledu ujedinjenja Irske, smatra i liderka irske partije Šin Fejn Meri Lu Mekdonald, koja je ocenila da bi referendum o tome mogao da se održi u roku od tri godine.

Ona je rekla da Irska treba da počne da sprema referendum, a i da London treba da se spremi.

Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador Srbije u Britaniji, ukazuje da su se Škoti na referendumu 2014. većinom glasova izjasnili za Evropsku uniju.

„Za eventualni izlazak iz Britanije im je neophodno odobrenje vlade u Londonu, što oni očigledno nemaju. Važno je napomenuti da su i bivši britanski premijer Dejvid Kameron i sadašnji Boris Džonson rekli da je pitanje referenduma pitanje jedne generacije, što znači da je za London to pitanje zatvoreno“.

Sa druge strane, upućuje Pribićević, škotska premijerka Sturdžon i ostale pristalice nezavisnosti ističu da su se i okolnosti promenile time što je Velika Britanija izašla iz Unije, a Škoti su većinom glasali za ostanak.

„Uprkos tome, oni za to moraju imati odobrenje iz Londona, a sasvim sigurno da ga neće u ovom trenutku dobiti“.

Interesantno je, ukazuje diplomata, „da razlike između Škotske i Engleske nisu male i one se pored istorijskih pitanja, tiču ukupnog kulturnog ambijenta, politike i različitog pristupa nekim važnim pitanja. Na prvom mestu je svakako EU“.

Škotsku i Englesku deli i odnos prema nekim ideološkim pitanjima, kaže Pribićević.

Još od vremena Margaret Tačer Engleska je bila većinski opredeljena za tržišnu, liberalnu ekonomiju, dok je Škotska uvek bila socijaldemokratska – više su se zalagali za ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, nešto što se tiče šire društvene zajednice“.

U tom smislu, navodi, „kategorija solidarnosti je bila više izražena u Škotskoj“.

Kako će se stvari dalje razvijati u EU zavisiće, po mišljenju srpskog diplomate, i od odnosa između SAD i Evrope i unutrašnjih prilika u Americi.

„Jedna sveopšta kriza vrednosnog sistema koja je evidentna u zapadnom društvu će dominantno uticati na neka buduća kretanja“.

Bregzit je, ukazuje, „bio pravi dezintegracioni proces – do Bregzita Evropa se povezivala, a sada je došlo do obrnutog procesa – procesa dezintegracije“.

Pored evropskog pitanja, Bregzit je, naglašava, kao i Džuda, „otvorio ne samo škotsko već i pitanje Irske „.

Izlazak Britanije označio je, napominje Pribićević, izlazak jednog od najvećih kontributora budžeta Unije, izašla je zemlja sa najvećim bezbednosnim i vojnim snagama i to ne može da se ne oseti.

„EU ne može da bude jača bez Britanije, kao što će i Britanija teško biti jača van EU“.

Šta će dalje biti sa EU zavisi od toga da li će se ona uhvatiti u koštac sa velikim promenama koje se događaju.

„Ovo je vreme velikih promena, najvećih od 1945. i sve mogućnosti su otvorene. EU se od velikih svetskih igrača najslabije snalazi jer umnogome i dalje funkcioniše po starim kriterijumima i principima. To se vidi posebno u slučaju proširenja gde se ponavljaju stare floskule od pre deset godina“.

Pribićević naglašava da bi za““oporavak EU moglo da bude veoma značajna pomoć SAD jer će Džozef Bajden, za razliku od svog prethodnika Donalda Trampa, biti mnogo više okrenut savezništvu sa EU. „EU je jaka onoliko koliko je povezana za Sjedinjene Države, posebno kada je reč o ključnim pitanjima budućnosti, a to su pre svega bezbednost i sigurnost“, zaključuje srpski diplomata.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP) ukazuje na ankete koje su rađene tokom 2020. a koje pokazuju „da većina ljudi u Škotskoj želi da napusti Veliku Britaniju sa ciljem da jednog dana postanu članica EU“.

„Imali smo“, podseća i on za Danas, „i referendum 2014. kada je 45 odsto škotskih građana glasalo za nezavisnost. Sada, kada tog članstva nema, brojne analize pokazuju da bi veliki broj građana, koji je ranije glasao protiv nezavisnosti, sada potencijalno glasao suprotno, „jer smatraju da su iznevereni i imaju šansu da se opet priključe Uniji“.

„Pokazuje se da građani i političari nisu zadovoljni tim dogovorom pre svega jer su izgubili pristup programu Erasmus, jedinstvenom tržištu, carinskoj uniji i, končano, imaće neznatno bolji pristup vodama, to jest ribarstvu“, kaže Subotić.

Zato, kako kaže, i ne čudi što je Škotska nacionalna partija glasala protiv Bregzita u parlamentu Britanije.

„Mislim da je jako bitno istaći da je 30. decembra prošle godine škotski parlament ubedljivom većinom glasao za rezoluciju koja kaže da škotski parlament i vlada odbacuju taj dogovor i na dva mesta se u toj rezoluciji spominje njihova želja za nezavisnošću“.

To nije tajna, navodi Subotić, „Škoti žele nezavisnost, barem njihove partije, i ovom rezolucijom su to pokazali“.

Postoji bojazan, međutim, da bi to dovelo do „ekonomskog kraha Škotske jer ona u velikoj meri izvozi u ostatku Britanije“.

Subotić ukazuje i da je epidemiološka kriza ojačala škotske zahteve za nezavisnošću.

Nezadovoljni su, kaže, načinom na koji premijer Džonson rukovodi krizom, dok mere škotske premijerke Sturdžon hvale.

„Ukoliko se nastavi ovom putanjom deluje da su dobre šanse da će Škotska u nekom trenutku imati nezavisnost“.

Naredne godine su izbori za škotski parlament, napominje Subotić, a Nacionalna partija će, kako se očekuje, dodatno ojačati.

„Tako da će sve teže biti za London da ignoriše zahteve škotske za referendum“.

Bregzit je, ističe, zaista uticao na način na koji Evropljani posmatraju EU.

„Pokazalo se da su građani EU uprkos svim krizama u većoj meri zadovoljni EU nego što je to ranije bio slučaj. Verujem u tezu koja kaže da je manja volja za napuštanjem Unije jer je Bregzit pokazao koliko su države članice integrisane sa EU, a i svaki odlazak sa sobom nosi političke, mirovne i ekonomske posledice“, zaključuje Subotić.

Drugi odnos

Severna Irska će imati drugačiji odnos sa EU od ostatka Velike Britanije od 1. januara, jer će ostati na jedinstvenom tržištu robe EU.

To je bio deo plana sadržanog u sporazumu da irska kopnena granica između Severne Irske (u Velikoj Britaniji) i Republike Irske (u EU) ostane otvorena kao i sada. Roba proizvedena u Severnoj Irskoj i dalje će imati nesmetan pristup EU, ali kao rezultat toga će se pojaviti nova birokratija u Velikoj Britaniji između Velike Britanije i Severne Irske.

Na primer, biće potrebna dokumentacija i fizička provera nekih zaliha hrane (iako će tromesečni grejs period početi 1. januara za mnoge trgovce, pre nego što se u potpunosti primene nove mere).

Ljubimcima koji se prevoze iz Velike Britanije u Severnu Irsku takođe će trebati veterinarski sertifikat veterinara. A s obzirom na to da se Severna Irska tretira drugačije, ovaj sporazum mogao bi imati dugoročniji ustavni značaj za Veliku Britaniju.

close
Škotlanđani, ali i Irci streme ka nezavisnosti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.