foto EPA-EFE/HAYOUNG JEONVek je od smrti Vladimira Lenjina i više od tri decenije otkako je njegov boljševički projekat propao. Ali dok je veći deo njegovog političkog života bio veoma problematičan iz današnje perspektive, njegov nemilosrdni pragmatizam, kako bi se to moglo nazvati, još ima svoju cenu.
Podsetimo se Lenjinove dobro poznate posvećenosti „konkretnoj analizi konkretne situacije“.
Mora se izbegavati i dogmatska vernost stvarima i neprincipijelni oportunizam. U stvarnom svetu u koje se uslovi brzo menjaju, jedini način da ostanete istinski verni principu – da ostanete „ortodoksni“ u pozitivnom smislu te reči – jeste da promenite sopstvenu poziciju.
Pošto su pobedili u građanskom ratu boljševici su 1922. prihvatili „novu ekonomsku politiku“, omogućavajući mnogo širi prostor privatnoj svojini i tržištu.
Objašnjavajući ovu odluku, Lenjin je koristio analogiju planinara koji mora da se povuče „da bi skočio dalje napred“.
Nakon što je nabrajao dostignuća i neuspehe nove sovjetske države, zaključio je: „Komunisti koji nemaju iluzija, koji se ne predaju malodušju i koji čuvaju snagu i gipkost ‘da počnu iz početka’ iznova i iznova pristupajući izuzetno teškom zadatku, nisu osuđeni (i po svoj prilici neće propasti)“.
Čuju se odjeci Serena Kjerkegora, danskog teologa od koga marksisti mogu dosta toga da nauče. Svaki revolucionarni proces, verovao je Lenjin, nije postepen, već se ponavlja, pokret ponavljanja početka iznova i iznova.
Kako bolje uhvatiti gde smo danas? Nakon „opskurne katastrofe“ 1989. godine, koja je stavila definitivnu tačku na epohu koja je započela Oktobarskom revolucijom 1917. više se ne može pripisati nikakav kontinuitet onome što je „levica“ značila u poslednja dva veka.
Iako će nam u sećanju ostati neizbrisivi trenuci poput jakobinskog vrhunca Francuske revolucije i Oktobarske revolucije, te priče su završene. Sve bi trebalo ponovo promisliti sa nove polazne tačke.
Novi pristup je važniji nego ikad sada kada je globalni kapitalizam postao jedina prava revolucionarna snaga. Ono što je ostalo od levice je opsednuto zaštitom starih dostignuća države blagostanja, projekta koji u velikoj meri ignoriše koliko je kapitalizam promenio strukturu naših društava u poslednjih nekoliko decenija.
Postoje izuzeci, naravno. Među retkim teoretičarima i političarima koji su prepoznali ovaj proces kakav jeste bio je Janis Varufakis. Kapitalizam se, tvrdi on, pretvara u tehno-feudalizam, zbog čega tradicionalna antikapitalistička retorika gubi na snazi.
Implikacija je da treba da napustimo socijaldemokratiju i njenu centralnu ideju levo-liberalne države blagostanja.
Na ispravan lenjinistički način, Varufakis vidi da se predmet naše kritičke analize (kapitalizam) promenio i da se mi moramo menjati sa njim.
U suprotnom, samo ćemo pomoći kapitalizmu da se revitalizuje u novom obliku.
Lenjinov oblik pragmatizma nikako nije dostupan samo levici. Prošlog meseca, Ami Ajalon, bivši šef izraelske tajne službe Šin Bet pozvao je na promenu paradigme: „Mi, Izraelci ćemo imati sigurnost samo kada oni, Palestinci, budu imali nadu. To je jednačina“.
Pošto Izrael neće biti bezbedan dok Palestinci ne budu imali svoju državu, izraelske vlasti bi trebalo da puste Marvana Bargutija, zatvorenog vođu Druge intifade, da vodi pregovore o njenom stvaranju.
„Pogledajte palestinske ankete“, kaže Ajalon. „On je jedini lider koji Palestince može dovesti do države uz Izrael. Pre svega zato što veruje u koncept dve države, a drugo zato što je izborio legitimitet sedeći u našim zatvorima. Zaista, mnogi vide Bargutija (koji je u zatvoru više od dve decenije) kao neku vrstu palestinskog Nelsona Mandele.
Ili razmotrite još iznenađujući primer. Prošle nedelje, načelnik ukrajinske vojske Valerij Zalužni, nakon medijskih izveštaja da bi uskoro mogao biti smenjen sa funkcije, objavio je komentar u kojem je izložio svoje prioritete za Ukrajinu i identifikovao najviše prioritete za ratne napore.
„Izazov za naše oružane snage ne može se potceniti“, napisao je on. „To je stvaranje potpuno novog državnog sistema tehnološkog prenaoružavanja“.
To znači udvostručavanje „bespilotnih sistema – kao što su dronovi – zajedno sa drugim vrstama naprednog oružja, koje pružaju najbolji način da Ukrajina izbegne da bude uvučena u pozicioni rat, gde mi nemamo prednost“.
„Gvozdeni general“, kako ga ponekad nazivaju, tada je priznao da, sa ključnim saveznicima koji se bore sa sopstvenim političkim tenzijama, Ukrajina mora da se pripremi za smanjenje vojne podrške.
Zalužnijev kratak komentar vidim kao lenjinističku (to jest, principijelno-pragmatičnu) intervenciju. Istina, radikalni levičari i sam Zalužni će ovu karakterizaciju smatrati apsurdnom, a ja nisam stručnjak za borbe za vlast koje su trenutno u toku u Ukrajini, niti za ulogu Zalužneg u njima.
Samo kažem da je Zalužni vešto spojio vernost cilju (održavanje ukrajinske nezavisnosti i teritorijalnog integriteta kao demokratske države) sa konkretnom analizom situacije na bojnom polju.
Iskreno rečeno, prošli smo herojsku fazu narodnog otpora osvajaču i bliske lične borbe na prvim linijama fronta.
Ukrajina mora da se preorijentiše usvajanjem novih tehnologija koje su prikladne za produženi rat i tako što će prestići rastuću nevoljnost zapadnih zemalja da isporučuju pomoć na neodređeno vreme.
Ukrajina će takođe morati da sopstvenu kuću dovede u red, odlučnijim delovanjem protiv korupcije i oligarha i jasnim artikulisanjem za šta se bori.
Iznad svega, Ukrajini je potrebna zajednička vizija koja nije usko nacionalistička ili definisana sumnjom da je ukrajinska levica proruska. Da bi izdržali posledice iscrpljenosti od rata, Ukrajinci moraju da se stave u kožu Lenjinovog planinara.
Autor je profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu u Ljubljani i kao međunarodni direktor Birkbeck Instituta za humanističke nauke Univerziteta u Londonu. Njegova najnovija knjiga nosi naziv: „Heaven in Disorder“ (OR Books, 2021).
Danas ima ekluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
