"Sloboda u Kini je dragocena": Veteranka protesta na Trgu Tjenanmen pozdravlja novu generaciju 1Foto: EPA-EFE/MARK R. CRISTINO

Rouz Tang je bila zaprepašćena kada je prošle nedelje videla video snimke na kojima je masa u Kini pevala na mandarinskom: „Daj mi slobodu ili daj mi smrt“. To je bila fraza koju je stanovnica Bruklina poslednji put čula pre više od tri decenije, kada je bila jedan od studentskih lidera na prodemokratskim protestima na trgu Tjenanmen u Pekingu, piše Gardijan.

Protesti su je u popodne 3. juna 1989, kada je primetila vojne konvoje kako tutnjaju prema protestnom kampu. Nabacila je crnu odeću i biciklom otišla na trg, odlučna da ga odbrani.

Međutim, ništa nije moglo da je pripremi za masakr koji je usledio u ranim satima 4. juna kada su vojnici počeli da pucaju i ubijaju mlade demonstrante, uključujući jednog od njenih prijatelja.

„Želeli smo da Komunistička partija uvede demokratiju, ali nismo želeli da Komunistička partija napusti Kinu“, kaže Tang. Dakle, današnji protesti su „zaista prvi put da vidimo takav zahtev u javnosti u tako velikom obimu.

Tang je danas, sa svojih 53 godina još uvek aktivistkinja. Ona je deo malog broja kineskih bivših demokratskih lidera u de fakto egzilu – koji kažu da je bilo emotivno gledati kako masovni protesti iznova izbijaju u Kini.

Džou Fengsu je 55-godišnji bivši studentski lider na Tjenanmenu koji sada živi u Nju Džersiju, kaže da je plakao kada je video snimke protesta koji se šire u više gradova. „Sloboda u Kini je dragocena“, kaže on, „i tako je dugo odlagana“.

Od masakra na Tjenanmenu, aktivisti su očajavali jer je vlast Komunističke partije Kine u društvu postala apsolutna.

Tang kaže da je tokom godina postala „beznadežna i depresivna“ dok je gledala kako režim guši jedan protest za drugim – posebno u Tibetu i Sinđanu, gde su se etničke manjine borile da se odupru kolonizaciji Pekinga, i Hong Kongu, gde su godine prodemokratskih pobuna završile porazom.

Osećala se posebno uznemireno kada su neki od njenih starih prijatelja počeli da podržavaju režim, uključujući i bivšeg učesnika Trga Tjenanmen koji je na internetu objavio da je „vlada uradila pravu stvar, da bismo mogli da imamo stabilnost i prosperitet u Kini“, priseća se ona.

Ali plima bi se mogla preokrenuti. Demonstranti širom zemlje oslobađaju godine nagomilane frustracije zbog tvrdokornih ograničenja usled pandemije koje je naredio lider Si Đinping, koji je prošlog meseca izbacio(počistio) rivale i preuzeo treći mandat bez suprotstavljanja.

Pod Sijevim ograničenjima, radnici su zatvoreni u fabrikama i primorani da rade duge smene usled slabljenja ekonomskog rasta zbog kojeg svaka peta mlada osoba ostala bez posla.

Stanovnici su zatvoreni u domove, ponekad bez dovoljno hrane ili medicinskih sredstava.

U septembru se autobus koji je prevozio stanovnike u karantinski kamp prevrnuo na autoputu, pri čemu je poginulo 27 ljudi. Ali, ono što je izazvalo aktuelne proteste bio je požar u zgradi u regionu Sinđan, u kojem je poginulo 10 ljudi nakon što se, prema lokalnim izveštajima, osoblje hitne pomoći borilo da dođe do žrtava zbog mera zatvaranja.

"Sloboda u Kini je dragocena": Veteranka protesta na Trgu Tjenanmen pozdravlja novu generaciju 2
Foto: EPA-EFE/MARK R. CRISTINO

Dominacija Pekinga u komunikacijama u zemlji i teške kazne koje izriče za neslaganje, otežavaju uvid u to šta stanovnici Kine zaista misle o svojim liderima.

To je takođe ono što sadašnje demonstracije čini tako izuzetnim. Demonstranti, iako se široko protive Sijevoj politici pandemije, takođe su pozvali na demokratiju, slobodu govora, Sijevu ostavku i kraj same Komunističke partije Kine.

Za Aleksa Čaua, 32-godišnjeg aktivistu koji je kao studentski lider pomogao organizovanje masovnih prodemokratskih protesta u Hongkongu 2014, to je inspirativno.

Tokom tog pokreta, Čou je pokušao da odleti u Peking kako bi se direktno obratio Si Đinpingu, ali je sprečen da se ukrca na let i kasnije zatvoren.

Sada živi u egzilu u Vašingtonu, gde predsedava Savetom za demokratiju Hong Konga, neprofitnom grupom za zastupanje/lobiranje. Mnogi u Hong Kongu su pretpostavili da se „ništa neće promeniti“ u Kini, rekao je – „pa je zaista iznenađenje videti kako se protesti šire“.

Čou kaže da je „ganut“ kreativnošću mladih demonstranata, koji su koristili domišljatu taktiku da izbegnu vlasti, poput držanja praznih papirića/banera ili slogana koji sarkastično hvale vladu.

Međutim, Peking i njegove pristalice već su počeli da optužuju demonstrante da su marionete stranih sila – što znači da aktivisti u inostranstvu poput Čoua takođe moraju dobro da razmisle o tome kako da na najbolji način pruže podršku: „da li naš glas treba da bude jak i postojan, ili strateški i oprezniji ”.

U najmanju ruku, kaže on, protesti bi trebalo da „otvore prostor dijaspori da govori o Kini i tamošnjoj novoj dinamici“.

Protesti su već izazvali neke neočekivane susrete. U poslednjih nekoliko dana, Čou kaže da je čuo izveštaje o Kinezima u Sjedinjenim Državama koji su se obraćali svojim kolegama iz Hong Konga i Tajvana uz izvinjenje što ranije nisu podržavali njihove pokrete, što je znak da „možda postoji prostor za pomirenje“.

Aktivisti se takođe nadaju da će protesti pomoći u izgradnji mostova između naroda Han Kineza, koji su dominantna etnička grupa, i Ujgura, koji su se suočili sa ozbiljnom represijom države u svom autonomnom regionu Sinđan, gde je smrtonosni požar izbio prošle nedelje.

Tang kaže da je bila posebno dirnuta kada je videla video snimke demonstranata koji Ujgure nazivaju „drugovima“ umesto „prijateljima iz etničkih manjina“ – omalovažavajući izraz koji često koriste zvaničnici kineske vlade.

Ali, demonstranti se suočavaju sa teškom borbom. Si još uvek ima „ogromnu moć u kontroli medija, vojske i sistema javne bezbednosti, tako da smo u promenljivom stanju u kome bi se sve moglo dogoditi“, kaže Čou.

On se nada da će demonstranti imati „mentalnu širinu“ da razmisle o tome kako bi odgovorili na mogući vojni udar/odgovor.

To je nešto o čemu Tang razmišlja već 33 godine. „U redu je ne biti Čovek Tenk“, kaže ona, misleći na demonstranta na Tjenanmenu koji je blokirao vojni konvoj, jednostavno progovoriti je već trijumf.

„Seme ovog trenutka zasađeno je 1989. i borilo se da proklija kroz tvrdo tlo Kine. Ali mladi ljudi u Kini inspirišu stare ljude poput mene i zaista smo na pravoj strani istorije.”

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.

Reakcija kineskog lidera na proteste biće brza i brutalna: Komunistička partija uspešno briše tragove svoje surovosti 2

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.