Slučaj Palmeovog ubistva zatvoren, nepoznanice ostale

Iako su istražitelji u sredu saopštili da veruju da su identifikovali čoveka koji je ubio Palmea 1986, slučaj nije razrešen budući da je osumnjičeni odavno mrtav, piše Vašington post.

Tužioci su naveli da je osumnjičeni, tada 52-godišnji Stig Engstrom, grafički dizajner u osiguravajućoj kompaniji pored čijeg sedišta je ubijen premijer. Engstrom, koji se protivio Palmeovoj levičarskoj politici, umro je 2000. i veruje se da je izvršio samoubistvo.

Opterećeno misterioznim ubistvom Palmea 34 godine, švedsko pravosuđe je konačno zaključilo slučaj, mada su tužioci naveli da ne mogu isključiti mogućnost da je Engstrom delovao u okviru šireg plana, piše Njujork tajms i ističe da, međutim, nalaz istrage teško da predstavlja iznenađenje pošto se smatralo da je slučaj najvećim delom 2018. rešio frilens novinar Tomas Peterson.

Novinar je našao vezu između ubice i kolekcionara oružja, bivšeg čoveka iz vojske koji je takođe mrzeo Palmea i njegove socijalističke ideale, ukazuje Njujork tajms.

Tužioci su naveli da se oružje pronađeno u kući kolekcionara 2017. poklapa s onim koje je možda korišćeno za ubistvo premijera mada zvaničnici nisu mogli definitivno da ustanove da li je iz tog pištolja ubijen Palme. Tužilac Peterson nije imenovao kolekcionara, pošto on nije osumnjičen.

Frilens novinar otkrio je da je Engstrom bio aktivan u streljačkom klubu, da je imao političke i privatne motive za ubistvo Palmea i da se njegova ličnost poklapala s policijskim profilom mogućeg ubice.

Engstrom bio frustriran svojim životom, pošto nije napredovao na poslu, rekao je novinar Peterson, koji navodi da je ubica želeo da bude priznat i da napravi nešto veliko od sebe.

Policija je mislila da je u pitanju samo „čudak“ koji pokušava da privuče pažnju na sebe, rekao je novinar, dodajući da je nalaze predao policiji krajem 2017. posle čega je istraga ponovo otvorena na osnovu njegovog materijala.

Decenijama nerešeno ubistvo, koje je švedski premijer Stefan Leven (Stefan Löfven) nazvao „otvorenom ranom“, ostavilo je dubok ožiljak u naciji koja sebe vidi kao otvoreno i miroljubivo društvo, piše Gardijan.

Palme, koji je bio premijer od 1969. do 1976. i opet između 1982. i 1986. godine, otvoreno se protivio ratu u Vijetnamu, podržavao je komunističke vlade na Kubi i u Nikaragvi i oštro je kritikovao aparthejd u Južnoj Africi.

U Švedskoj je viđen kao političar koji je položio osnove za rodnu ravnopravnost među Šveđanima i Šveđankama, ali je, ističe list, često bio u sukobu s poslovnim i vojnim liderima zemlje.

Objava tužilaca da veruju da znaju ko je ubica možda neće biti dovoljna da se iscele decenije neizvesnosti koja je obavijala ubistvo jednog od najuticajnijih i u svetu najpriznatijih švedskih lidera, ocenjuje BBC.

Bez novih forenzički dokaza ili veze s oružjem, mnogi postavljaju pitanje zašto je istražiteljima trebalo toliko vremena da dođu do zaključka, koji je, kako navodi britanski servis, uglavnom rezultat pročešljavanja kroz izjave svedoka među kojima je bio Engstrom.

S druge strane, dodaje BBC, mnogi su ljuti što osumnjičeni nikada neće biti izveden pred lice pravde.

Suvoparna pres konferencija na kojoj su objavljeni nalazi, ističe BBC, donela je razočaravajući kraj posle decenije raznih teorija, ali i navoda jednog švedskog tabloida tokom druge nedelje juna da je policija ušla u trag oružju ubice.

Glavni tužilac rekao je da nije „dovoljno glup“ da poveruje da će zaključak istražitelja okončati teorije zavere.

Ubistvo bivšeg socijaldemokratskog premijera pored toga što je decenijama progonilo Švedsku, takođe je pokrenulo mnoštvo teorija zašto je ubijen u centru Stokholma, ukazuje Fajnenšl tajms, ističući da posle višedecenijske istrage obeležene greškama, ostaje pitanje da li će švedska javnost biti zadovoljna nalazima tužilaca.

Palme je bio poznat po podršci pokretima otpora širom sveta, navodi britanski list, dodajući da se istraga fokusirala na moguće veze s kurdskim ekstremistima i Južnom Afrikom.

Zbog svoje politike, u okviru koje je došlo do ekspanzije države blagostanja u Švedskoj, povećanja poreza i uticaja sindikata, Palme se sukobio s poslovnom zajednicom i desnicom i među teorijama o ubistvu neke su upućivale na ekstremnodesničarske elemente u toj zemlji, ukazuje Rojters.

Palme je otvoreno zagovarao ekonomske sankcije zbog aparthejda u Južnoj Africi, dodaje agencija. Poznati švedski krimi pisac i novinar Stig Larson do svoje smrti 2004. je radio na teoriji koje je ubistvo povezivala s bezbednosnim strukturama u Južnoj Africi.

Predstavnici švedske policije su posetili afričku zemlju 1996. pošto je tamošnji bivši policijski komandir rekao da su ubistvo naložile bezbednosne snage iz vremena aparthejda.

U okviru istrage izvršen je i pretres knjižare povezane s kurdskom separatističkom organizacijom PKK (Radnička partija Kurdistana), dodaje Rojters, navodeći da je jedna od teorija bila i da su Palmea ubili hrvatski separatisti.