Foto: EPA/ JULIEN WARNANDPredsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica EK Ursula fon der Lajen su zajedno novinarima obrazložili ove smernice, naglasivši da ublažavanje mera protiv epidemije mora i može biti delotvorno samo ako bude usaglašeno izmedju svih članica Unije, od kojih su neke već počele da postepeno ukidaju zabrane.
U smernicama EK stoji da vreme odluke o tome mora biti utemeljeno na „epidemiološkim merilima koja će pokazati da se širenje zaraze osetno smanjilo i stabilizovalo u trajnijem razdoblju“.
Takođe je uslov da „postoji dovoljan kapacitet zdravstva, uzimajući u obzir, recimo, kolika je zauzetost jedinica za intenzivnu negu, kao koliko se na raspolaganju ima zdravstvenih radnika i medicinske opreme“.
EK u dokumentu podvlači da „mada je jasno da će put ka normalnom životu biti dug, očigledno je i da ne možemo beskrajno zadržati ova vanredna ograničenja“.
Komisija ukazuje da je od presudne važnosti su „valjan kapacitet nadzora epidemije, uključujući mogućnost testiranja velikog broja zaraženih lica, kao i sposobnost praćenja i utvrđivanja porekla (zaraze)“.
„Policijski čas“ – zabrana kretnja za stanovništvo se može ukinuti, prema smernicama EK, „kad nacionalni zdravsteni sistem više nije krajnje napregnut, kad je stopa zaraze u padu i u trenutku kad veoma ranjive grupe gradjana mogu da dobiju posebnu zaštitu“.
Skreće se pažnja da je „izvesno da će postepeno ukidanje ograničenja dovesti do novih zaraza i države EU moraju pomno pratiti razvoj bolesti“.
Otud može biti nužno da „pribegnu još strožim, drakonskim merama“, jer, kako je predočila Ursula fon der Lajen, „moraće se živeti s ovim virusom sve dok ne bude pronađena vakcina“.
U dokumentu EK se ukazuje i na to da pristup suzbijanju pandemije mora biti zajednički, evropski.
Budući da su vreme i modaliteti delimičnog ukidanja zabrana različiti medju državama EU, temelj mora biti da su „nauka i zdravlje građana u središtu svega, mada se mora priznati da ukidanje mera ograničenja znači i da je to uravnoteženo između boljitka zdravlja ljudi i socijalnih i ekonomskih posledica“.
U preporukama EK se skreće pažnja da bi „izostanak usaglašenog ukidanja mera zabrane mogao imati loše posledice za sve članice EU i verovatno se izroditi i u političko gloženje“.
Evropska komisija smatra da se zatvaranje granica postepeno mora ukinuti, ali na spoljnim međama EU tek u drugoj fazi, a da najpre treba pokrenuti sektore privrede uz očuvanje „socijalnog distanciranja“ i rada od kuće u što većoj meri.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Više od 2.000 Čeha protestuje u Pragu protiv sanitarnih mera
