Sporost i manjak Fajzer vakcine frustrira lidere EU 1Foto: EPA-EFE/ OLIVIER HOSLET

Ove dve teme su najviše frustrirale lidere EU koji su se u četvrtak na prvoj video-konferenciji u 2021. bavili nizom gorućih pitanja u vezi s pandemijom virusa korona, piše politico.eu.

Ovaj video-samit je sazvao predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sa ciljem da šefovi država i vlada 27 članica evropskog bloka usklade svoje napore za borbu protiv pandemije koja je do sada odnela više od 435.000 života u EU i preko dva miliona širom sveta.

Lideri su se prvenstveno bavili gorućim pitanjima koja su se pojavila u poslednjih nekoliko nedelja, uključujući pojavu nekoliko novih zaraznijih sojeva virusa, kao i strahovanja da će zbog kašnjenja u proizvodnji cepiva doći do usporavanja njihovih isporuka.

Zbog pojave novih sojeva virusa i skoka sveukupnog broja zaraženih, zvaničnici EU su bili primorani da osmisle nove načine na koje će definisati najgore pogođena područja, navodi se na politico.eu, te su mapama pandemije koje su prethodno bile podeljene na zelene, narandžaste i crvene zone dodali novu „tamnocrvenu“ kategoriju.

Iako su članovi saveta rekli da žele da granice ostanu otvorene, zvaničnici su ukazali da za tamno crvena područja mogu da važe strože restrikcije, kada je reč o putovanjima bez preke potrebe, kao i stroži zahtevi za testiranje na virus.

Lideri EU su na konferenciji vršili pritisak na nacionalne lidere da ubrzaju inicijative za povećanje kapaciteta za sekvenciranje novih sojeva virusa, da bi mogle da se prate mutacije za koje može da se ispostavi da su otporne na postojeće vakcine.

Međutim, kako je preneo politico.eu, najviše frustracija i najveću zabrinutost među šefovima država i vlada izazvala su pitanja u vezi s tim što nema većih količina vakcina i osećaja da EU s vakcinacijom zaostaje u odnosu na zemlje kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i Izrael.

Ova strahovanja, takođe, odražavaju činjenicu da zvaničnici vlada pretežno zavise od farmaceutskih kompanija koje proizvode vakcine, a naročito žučna polemika se vodila oko Fajzera, američke firme koja se udružila s nemačkim Biontekom, ali je nedavno saopštila da mora privremeno da uspori proizvodnju da bi renovirala svoju fabriku u Belgiji.

„Lideri žele da se vakcinacija ubrza. I u tom smislu se moraju poštovati obećanja o isporukama koja su dale kompanije“, rekao je Mišel.

Zvaničnici pojedinih zemalja su izjavili da neće moći da ostvare zacrtane ciljeve za masovnu vakcinaciju nakon što su ove nedelje dobile znatno manje količine Fajzerovih vakcina nego što je dogovoreno.

Tako je u Poljskoj i Rumuniji isporučeno pedeset odsto manje doza od planiranog, a slični problemi su zabeleženi i u Bugarskoj, Italiji, Češkoj, te Švajcarskoj i Kanadi.

Italija je prethodno saopštila da će zbog smanjenih isporuka vakcina u odnosu na dogovorene tužiti Fajzer, prenele su agencije.

Međutim, iako su lideri pretežno ponovili svoju podršku za zajednički program EU za kupovinu vakcina i za sistem isporuka doza vakcina na osnovu toga kakva je situacija s pandemijom u svakoj zemlji pojedinačno i na osnovu broja stanovnika, pojedini su zahtevali da Brisel učini više u vezi sa isporukama doza i da potencijalno skrati birokratske procedure.

Danska premijerka Mete Frederiksen je, na primer, apelovala na zvaničnike EU da istraže mogućnost da se Oksford/Astra Zeneka vakcine isporuče pre nego što Evropska agencija za lekove (EMA) izda zvaničnu dozvolu.

Ostali su izrazili zabrinutost zbog mogućih zakonskih komplikacija koje bi mogle da budu rezultat takve inicijative dok su drugi, pak, tvrdili da to prosto može da bude nepraktično.

Inače, očekuje se da EU odobri upotrebu Oksford/Astra Zeneka vakcine 29. januara.

Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe apelovao na ubrzanje vakcinacija tako što će se „završiti proces naručivanja“, rekao je jedan zvaničnik iz Jelisejske palate.

Holandski premijer Mark Rute je, međutim, rekao novinarima nakon video-sastanka da regulatorna tela treba da imaju na raspolaganju onoliko vremena koliko im je potrebno da donesu ispravne odluke.

Mišel je pak rekao da zvaničnici EU razmatraju sve ideje.

„Biće ispitana sva moguća sredstva za obezbeđivanje brzih isporuka, uključujući ranu distribuciju da bi se izbegli zastoji“, rekao je Mišel.

Fon der Lajen je ukazala na još jedan gorući problem, odnosno na to da uprkos višemesečnom planiranju, uključujući planiranje preko Kovaksa, međunarodnog konzorcijuma, i G-20, do zemalja u razvoju koje mogu da priušte da same kupe vakcine je došlo izuzetno malo doza cepiva.

Ona je rekla da će EU uspostaviti sopstveni sistem u okviru kojeg će države članice moći doniraju doze vakcina zemljama u razvoju.

Nemačka nudi podršku za „sputnjik V“

Berlin – Nemačka je ponudila Rusiji podršku za proizvodnju ruske vakcine sputnjik V, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel. Ruske vlasti su saopštile u sredu da je sputnjik V prijavljena za registraciju u EU. „Uprkos svim političkim neslaganjima koja su u ovom trenutku velika, ipak možemo da sarađujemo tokom pandemije u domenu humanitarnih pitanja“, rekla je Merkel novinarima, a preneo je moscowtimes.com, pozivajući se na AFP. Govoreći o zahtevu za dozvolu upotrebe ruske vakcine koji je Moskva podnela Evropskoj agenciji, nemačka liderka je rekla da je „ponudila da Institut Paul Erlih podrži Rusiju po tom pitanju“. Institu Paul Erlih je nemačko medicinsko regulatorno telo. „A ako ovu vakcinu odobri EMA, možemo da razgovaramo o zajedničkoj proizvodnji, kao i o zajedničkoj upotrebi“, rekla je Merkel.

close
Sporost i manjak Fajzer vakcine frustrira lidere EU 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.