Srbija može očekivati udruženi pritisak SAD i EU 1Foto: EPA-EFE/JIM LO SCALZO (Arhiva)

Ocene i politički predlozi za administraciju novoizabranog američkog predsednika Džozefa Bajdena u vezi s pitanjima Zapadnog Balkana koje su na saslušanju pred Spoljnopolitičkim odborom Predstavničkog doma Kongresa saopštili bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, predsedavajući Odbora kongresmen Eliot Engel, te stručnjaci za balkanska pitanja Danijel Server i Januš Bugajski nemaju preteranu težinu i neće značajno uticati na politiku prema našem regionu.

Saglasni su sagovornici Danasa Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, i Stevan Nedeljković sa Fakulteta političkih nauka.

Na sednici Spoljnopolitičkog odbora je bilo reči o odnosu Srbije i Kosova, uticaju Rusije i Kine, o Dejtonskom sporazumu i problemima u Bosni i Hercegovini.

„Domet tih saslušanja je nebitan, stvaraju javno mnjenje, ali su rutinska stvar i nemaju uticaja na američku administraciju, nema ni velikih zaključaka. Na temu Zapadnog Balkana ništa novo nisu rekli ni Server ni Bugajski. To što su rekli je već rečeno više puta, godinama imaju jedno viđenje Zapadnog Balkana i uloge Amerike na ovim prostorima“, kaže Ivan Vujačić.

On napominje i da se ovakva saslušanja održavaju s vremena na vreme na razne teme, u zavisnosti od toga ko ih pokrene, te da „nije neobično da se ove i druge ličnosti pozivaju kada je reč o Zapadnom Balkanu, s obzirom na to da su Server i Bugajski viđeni kao eksperti, a da je Olbrajt bivša državna sekretarka“.

Vujačić, međutim, napominje da ne treba zaboraviti da se kongresmenu Engelu približava kraj mandata.

„Kongresmen Eliot Engel, predsedavajući Odbora, izgubio je mesto na izborima i sazivanje ovog saslušanja je njegova labudova pesma pred odlazak, pošto je on inače poznat kao zastupnik albanskog gledanja na rešavanje kosovskog pitanja“, ukazuje Vujačić.

Nedeljković kaže da „imajući u vidu da su i Engel, ali i Olbrajtova i Server, na zalasku svojih političkih i akademskih karijera, saslušanje je trebalo da posluži za bacanje svetla na njihovo delovanje na prostoru Balkana u poslednjih 25 godina. Istovremeno, govornici i predsedavajući Odbora Engel iskoristili su saslušanje za pritisak na buduću Bajdenovu administraciju“.

„Moj utisak je da su predlozi u pogledu buduće spoljne i bezbednosne politike SAD prema Balkanu izneseni u utorak neuravnoteženi, zasnovani na predrasudama, a ne na činjenicama, a povrh svega i nerealni. Zato smatram da nemaju preteranu težinu i da neće činiti okosnicu Bajdenove politike“, kaže Nedeljković.

On očekuje, kako kaže, i „viši nivo usklađenosti američke politike sa EU, ali ne i pristup u kojem je Srbija kriva za sve i gde se isključivo pritiskom na jednu stranu mogu rešiti svi gorući problemi u regionu“.

„Na osnovu pisanja i govora spoljnopolitičkog tima nove administracije, čini mi se da im je sasvim jasno da je svet bitno drugačiji nego što je bio 2016. godine, a da sa krajem 1990-ih ima tek ponešto sličnosti“, ukazuje naš sagovornik.

Da se može očekivati približavanje SAD i EU smatra i Vujačić: „Lako se može predvideti da će Bajdenova administracija raditi na ponovnom uspostavljanju bližih veza SAD i EU za koje Bajden smatra da su narušeni tokom Trampovog mandata“.

Kada je reč o kosovskom pitanju, Nedeljković smatra da će za razliku od Trampove administracije SAD sa predsednikom Bajdenom imati manje razumevanja za politiku Srbije prema rešavanju statusnih pitanja.

„U tom smislu pritisci će biti snažniji i koordinisani sa ključnim članicama EU. Nemam sumnje da će normalizacija koja podrazumeva priznanje (moguće i eksplicitno) biti na stolu“, naglašava naš sagovornik.

Međutim, dogovori postignuti u Vašingtonu početkom septembra, napominje Nedeljković, ostaće na snazi i za vreme Bajdenove administracije: „Ekonomski delovi su najvećim delom već pregovarani u Briselu i na njihovoj primeni će insistirati i EU“.

On dodaje i da će nova administracija „nedvosmisleno nastaviti sa suzbijanjem kineskog i ruskog uticaja širom sveta, pa tako i u Srbiji.

Istovremeno će insistirati na dekriminalizaciji homoseksualnosti, restituciji jevrejske imovine iz doba holokausta, borbi protiv Hezbolaha i jačanju prisustva DFC-a“.

„Na kraju, imajući u vidu da i Bajden vidi Jerusalim kao prestonicu Izraela, Srbija može očekivati da će opstati i tačka o premeštanju ambasade Srbije“, kaže Nedeljković.

Kada je reč o problemima unutar BiH, Nedeljković kaže da veruje da će vlast u Srbiji biti suočena sa pritiskom da „zauzdava“ pa čak i da se ograđuje od Milorada Dodika.

„Istovremeno, do sada nismo imali prilike da vidimo takve pritiske i na druge važne aktere u BiH“, zaključuje Stevan Nedeljković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.