Američki vojni analitičar: „Odluka Vučića da kupi francuske avione Rafale ukazuje na otklon od Moskve“

U saopštenju objavljenom u vreme dok je Vučić još boravio u dvodnevnoj poseti Francuskoj navodi se da se potpisivanje ugovora očekuje za dva meseca.

Deklaracija o kupovini francuskog lovca naglašava, ocenjuje Danijel Darling, direktor istraživačke organizacije Forecast International u teksu za Defence and Security monitor, nameru Srbije da diverzifikuje svoje izvore vojnog uvoza, istovremeno naglašavajući posledice za ruski izvoz odbrane nakon invazije na Ukrajinu.

Srbija je veliki deo svog vojnog inventara nasledila od bivše Jugoslavije, koja je tokom Hladnog rata uključivala lokalno proizvedenu vojnu opremu koja je u velikoj meri dopunjena vrhunskim sistemima isporučenim iz bivšeg Sovjetskog Saveza.

Sa raspadom Jugoslavije, Srbija je ostala sa starijim sistemima koji su zahtevali ekstenzivnu rusku podršku u vidu rezervnih delova i nadogradnje, plus povremene donacije viškova borbenih aviona, kao što je šest MiG-ova 29 prebačenih iz Rusija u oktobru 2017.

S obzirom na to da se Srbija tradicionalno bliže povezuje sa Moskvom i održava određeni nivo odvojenosti od NATO-a (iz očiglednih razloga: videti rat na Kosovu 1999.), ukupni vojni inventar srpskih oružanih snaga ostao je u velikoj meri nagnut ka sistemima koje je dizajnirala Rusija.

Ali tokom protekle decenije počeli su da se pojavljuju znaci da je Srbija zainteresovana za nabavku neruskih sistema jer je polako počela da unapređuje svoje vojne kapacitete.

Prvi korak u nastojanju da se diversifikuje sistem vojne avijacije desio se 28. decembra 2016. kada je Srbija pristala da od Erbasa nabavi devet dvomotornih višenamenskih helikoptera H145M (od kojih su četiri dodeljena Ministarstvu unutrašnjih poslova).

Nakon toga usledila je nabavka bespilotnih letelica (UAV) od kineske državne kompanije China Aerospace Science and Technology Corporation (CASC) porodice dronova Rainbow. To je uključivalo naoružane izviđačke bespilotne letelice CH-92A i udarne bespilotne letelice velikog dometa CH-95 nabavljene od 2020.

Zatim, u februaru 2022. Srbija je potpisala međuvladin sporazum sa Španijom vredan 81 milion evra za par vojnih transportnih aviona Erbas C-295.

Sada, kada je ruska odbrambena industrija fokusirana prvenstveno na invaziju na Ukrajinu i imajući u vidu trgovinske i finansijske sankcije nametnute Moskvi i zapadnoj kontroli izvoza, ruski sistemi više ne predstavljaju prihvatljivu alternativu za Srbiju u kratkoročnom periodu.

Kupovina Rafale-a će u flotu srpskog ratnog vazduhoplovstva doneti prve lovce dizajnirane na Zapadu.

Srbija poseduje stare jugoslovenske jurišne avione J-22 i MiG-ovi 29 ruske proizvodnje.

Možda podjednako interesantno, Srbija se opredelila za borbenu letelicu koju je nabavila susedna Hrvatska, država sa kojom je Beograd već dugo u zategnutim odnosima.

Na drugom nivou, najava Srbije o nabavci Rafale doprinosi rastućem uspehu prodaje tog lovca u neposrednom regionu.

Tu su bili polovni Rafale koje je Hrvatska kupila u novembru 2021, kao i 24 vozila koje je Grčka kupila u dve serije (18 mešovitih novoizgrađenih i polovnih modela u januaru 2021, plus šest novih dodatnih jedinica u martu 2022).

Sa druge strane, Rusija vidi kako jedno od njenih tradicionalnih vojnih izvoznih tržišta počinje polako da joj izmiče.

Koncentracija napora industrije da snabdeva ruske snage u Ukrajini narušava izvozni potencijal trošenjem većine nove proizvodne opreme i udaljavanjem od postprodajne podrške stranim tržištima, posebno pošto se rezervni delovi prebacuju na ukrajinski front, a ne na postojeće klijente.

Pretnja od američkog režima sankcija CAATSA koji dovodi do zabrane kupovine vojne opreme američkog porekla takođe se nadvija nad nekim od tradicionalnih ruskih kupaca.

Dok Srbija nije sklona da bude zabrinuta zbog sankcija CAATSA, država poput Indonezije je odustala od prethodnih obaveza o kupovini ruskih sistema i umesto toga su se opredelile za alternative (u slučaju Indonezije i ona jse odlučila za Rafale da ispuni ispražnjenu kupovinu Su-35).

Odluka Srbije da se odluči za Rafale ukazuje na dve stvari: prvo, preferencija Srbije da diverzifikuje svoje vojne sisteme od zavisnosti od jednog izvora, i kao drugi – udeo Rusije na globalnom tržištu prodaje oružja nastavlja da opada otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu februara 2022.