Šta zapravo znače članovi 4. i 5. povelje Alijanse zbog kojih se NATO sastao posle pada raketa u Poljskoj 1foto: EPA/MAURIZIO GAMBARINI

Ako se utvrdi da su na teritoriju Poljske, koja je članica NATO, pale ruske rakete, postavlja se pitanje kako će Savez reagovati, a većina analitičara smatra da će odluka zavisiti od toga da li će se primenjivati član 4. ili član 5. povelje Alijanse.

Rusija poriče da su u pitanju njene rakete i navodi da ovakve tvrdnje predstavljaju “namernu provokaciju s ciljem eskalacije situacije”.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruski stručnjaci delove rakete koja je pala u poljski grad Pševoduv “nedvosmisleno identifikovali kao elemente protivavionske rakete sistema S-300 Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine“.

Međutim, ovo saopštenje Moskve nije nezavisno potvrđeno, a ako se ustanovi da su ipak u pitanju ruske rakete, to bi moglo da se protumači kao napad Rusije na jednu od zemalja članica NATO, što bi samim tim zahtevalo određenu vrstu odgovora.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu NATO, svrha alijanse je održavanje mira i bezbednosti političkim i vojnim sredstvima u zemljama članicama.

NATO se rukovodi principom da napad na jednu ili više članica znači napad na sve. Ovo je princip kolektivne odbrane, sadržan u članu 5 Vašingtonskog sporazuma.

“Kada su u pitanju vojna sredstva, NATO je posvećen mirnom rešavanju sporova. Međutim, ako diplomatski napori propadnu, NATO ima opciju da preduzme vojne operacije upravljanja krizom. Ove operacije izvodi u skladu sa odredbom o kolektivnoj odbrani iz Osnivačkog sporazuma NATO-a”, navodi se na zvaničnoj veb strani alijanse, gde može da se pročita i šta zapravo znače članovi 4. i 5.

“Član 4: Članice će se zajednički konsultovati kad god, po mišljenju bilo koje od njih, je ugrožen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili bezbednost neke od njih”.

“Član 5: Članice se slažu da će oružani napad na jednu ili više od njih u Evropi ili Severnoj Americi biti smatran napadom protiv svih njih i, sledstveno tome, slažu se da, ako do takvog oružanog napada dođe, svaka od njih će – ostvarujući pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbrano po članu 51 povelje Ujedinjenih nacija – pomoći članici ili članicama koje su napadnute tako što će odmah, individualno i u dogovoru sa ostalim članicama, preduzeti akcije koje smatra neophodnim, uključujući i upotrebu oružane sile, kako bi ponovo uspostavile i održale bezbednost severnoatlantske oblasti.

Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat toga biće odmah prijavljene Savetu bezbednosti. Takve mere će biti prekinute kada Savet bezbednosti preduzme mere neophodne za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti”.

Ako bi se upotrebilo član 5, to bi gotovo neizbežno značilo vojni udar nekog oblika na Rusiju.

Međutim, uprkos spominjanju člana 5. i činjenici da Ukrajina i baltičke zemlje traže njegovo aktiviranje, čini se da se među analitičarima vlada konsenzus da je pozivanje na član 4. mnogo verovatnije.

Član 4. uključuje daleko manji rizik od značajne eskalacije i širenja sukoba, od čega svi u međunarodnoj zajednici strahuju i žele da to spreče.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg istakao je više puta da je odgovornost Alijanse da se sukob iz Ukrajine ne prelije dalje.

Do sada su se članice samo jednom pozvale na član 5, kao odgovor na teroristički napad 11. septembra u Sjedinjenim Američkim Državama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.