Sud zabranio Trampu da bude kandidat na izborima za predsednika SAD: U ovoj državi neće moći da se glasa ako on bude kandidat

To vodi do verovatnog obračuna pravnika u Vrhovnom sudu SAD koji će morati da odluče da li Donald Tramp, kao favorit za nominaciju Republikanske stranke za izbore, može ostati u toj trci.

Odluka suda čije su sve sudije imenovali demokratski guverneri, prva je u istoriji da je Odeljak 3.14. amandmana na Ustav SAD korišćen za diskvalifikaciju nekog predsedničkog kandidata.

Najviši sud Kolorada je tako odlučio poništavajući presudu sudije jednog okružnog suda koji je, iako je utvrdio da je Tramp podsticao pobunu svojom ulogom u napadu na Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, rekao da mu se ne može zabraniti učešće na izborima jer je nejasno da li se odredba Ustava SAD odnosi i na predsednika.

„Nismo olako došli do odluke“, napisale su sudije Vrhovnog suda Kolorada. „Svesni smo veličine i težine pitanja koja su pred nama. Takođe smo svesni naše svečane dužnosti da primenjujemo zakon bez straha ili naklonosti i bez obzira na njen uticaj na reakciju javnosti na odluke koje zakon nalaže da donesemo“.

Trampovi advokati su obećali ;da će odmah uložiti žalbu Vrhovnom sudu SAD koji ima poslednju reč o ustavnim stvarima. Štab Trampove kampanje je takođe saopštio da radi na odgovoru na presudu.

Tramp je 2020. godine izgubio u Koloradu za 13 procentnih poena i ta država mu ne bi bila potrebna da pobedi i na predsedničkim izborima sledeće, 2024. godine. Ali, opasnost za bivšeg predsednika je da će niz sudova američkih država i izbornih zvaničnika slediti primer Kolorada i isključiti Trampa iz trke u državama u kojima bi morao da pobedi da bi ponovo postao predsednik SAD.

Zvaničnici Kolorada kažu da to pitanje mora biti rešeno do 5. januara, što je krajnji rok za tu državu da odštampa svoje glasačke listiće za novembarske predsedničke izbore.

Desetine tužbi su podnete u SAD da se Tramp diskvalifikuje po Odeljku 3 Ustava SAD, koji je bio smišljen da spreči povratak zvaničnika bivše Konfederacije na vlast posle Američkog građanskog rata (1861-1865). Taj odeljak zabranjuje obavljanje dužnosti svakome ko se zakleo da će podržati Ustav, a zatim „učestvovao u pobuni protiv njega“, i korišćen je samo nekoliko puta neposredno posle Građanskog rata.

Slučaj u Koloradu je prvi u kojem su tužioci uspeli. Posle jednonedeljnog saslušanja u novembru, okružna sutkinja Sara B. Volas je utvrdila da se Tramp zaista „upustio u pobunu“ podsticanjem napada na Kapitol 6. januara 2021, a njena odluka kojom dopušta da se ipak u novmebru glasa o Trampu je bila tehnička.

Trampovi advokati su ubedili sutkinju Volas da, budući da se formulacija u Odeljku 3 Ustava SAD odnosi na „službenike Sjedinjenih Država“ koji se zaklinju da će „podržati“ Ustav protiv kojeg se potom pobune, to ne sme da se odnosi na predsednika koji nije pomenut na drugom mestu u Ustavu kao „službenik Sjedinjene Države“ i čija je zakletva da će „čuvati, štititi i braniti“ Ustav.

Ta odredba takođe kaže da obuhvaćene službe uključuju senatora, predstavnika, birače predsednika i potpredsednika i sve ostale „pod Sjedinjenim Državama“, ali se izričito ne pominje sam predsednik.

Najviši državni sud Kolorada se s tim nije složio, stao je na stranu advokata šest republikanskih birača iz Kolorada i drugih glasača koji su tvrdili da je besmisleno zamišljati da su autori tog starog ustavnog amandmana, u strahu od povratka zvaničnika bivše Konfederacije na vlast, njima zabranili samo pristup nižim funkcijama, a ne i pristup najvišem mestu u državi.

„To je kao da kažete da pobunjenik koji je uzeo oružje i okrenuo se protiv države, ne može biti šerif nekog okruga, ali može biti predsednik“, rekao je advokat Džejson Marej pred sudom početkom decembra.