Suđenje Alidžanu Uludagu: Turski novinari pod pritiskom

Dopisnik DW Alidžan Uludag nalazi se već tri meseca u turskom pritvoru. Ovog četvrtka, 21. maja, on će se po prvi put pojaviti pred sudom. Tereti se da je u 22 objave na društvenim mrežama javno vređao predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, da je širio obmanjujuće informacije i omalovažavao državne institucije.

Uludag je uhapšen u svom stanu u Ankari. Nakon prebacivanja u Istanbul, 19. februara 2026. godine određen mu je istražni pritvor. Iako je zatvoren u Istanbulu, suđenje se održava u Ankari. Uprkos njegovom izričitom zahtevu da lično iznese svoju odbranu, na ročištu će učestvovati samo putem video-linka.

DW: Ciljani pokušaj zastrašivanja

Slučaj se smatra posebno značajnim, jer je Uludag jedan od retkih preostalih novinara u Turskoj koji se prvenstveno fokusiraju na izveštavanje o pravosuđu i sudskim postupcima.

Nakon hapšenja, generalna direktorka DW, Barbara Masing, odbacila je optužbe protiv njega kao neosnovane. Hapšenje je, kaže, „ciljani pokušaj zastrašivanja“ i pokazuje „u kojoj meri vlada suzbija slobodu štampe“, izjavila jei naglasila da je Uludag izuzetno dobro povezan i da ima pristup ključnim izvorima. Iz perspektive vlade, napomenula je Masing, upravo ta činjenica bi ga mogla učiniti nezgodnim i potencijalno opasnim glasom.

Organizacija Reporteri bez granica (RSF) takođe je okarakterisala hapšenje kao „deo obrasca sudskog uznemiravanja uglednih novinara“ u zemlji. Uludag je možda razbesneo one na vlasti svojim istraživačkim novinarstvom, ocenio je Erol Onderoglu, predstavnik RSF u Turskoj.

Sam Uludag smatra svoje hapšenje namernim pokušajem da ga spreče u radu. Ranije je izveštavao o kontradikcijama u optužnicama, kao i o nedoslednostima u iskazima ključnih svedoka – temama o kojima je, prema sopstvenom iskazu, pisao nepristrasno. „Nisam odstupio od svog novinarskog rada. Verujem da je većina onih u pravosuđu i sama zabrinuta zbog sve politizovanijih postupaka. Nastaviću da tragam za istinom. Ne priznajem nijedan jedini navod“, izjavio je Uludag.

Svoj boravak u zatvoru novinar opisuje i kao paradoksalno iskustvo. Mogućnost da iz neposredne blizine posmatra zatvorski život i psihičko stanje pritvorenika, prema njegovim rečima, ima novinarsku vrednost za njegov rad kao izveštača o pravosuđu.

Pritisak na slobodu medija

Uludag nije jedini novinar u Turskoj koji je zatvoren ili izložen političkom pritisku. Navodi da je od njegovog hapšenja u nekoliko postupaka zabeleženo više privođenja nego inače tokom cele godine. To je razvoj koji on iz pritvora može da prati samo ograničeno. Posebno ga zabrinjava to što trenutno ne može da izveštava o mogućim kršenjima prava u zatvorskom sistemu.

U Svetskom indeksu slobode medija za 2026. godinu organizacije „Reporteri bez granica“ (RSF), Turska je pala za četiri mesta i sada zauzima 163. poziciju od ukupno 180 zemalja.

Cenzura, pravne sankcije i strah od krivičnog progona sve više obeležavaju svakodnevni rad novinara u Turskoj. Prema podacima RSF, osnovne garancije slobode medija širom sveta slabe, ali je taj proces u Turskoj posebno izražen.

Istraživanje pokazuje da Turska spada među zemlje u kojima se optužbe poput „dezinformacija“, „uvrede predsednika“ i „omalovažavanja državnih institucija“ redovno koriste kako bi se izvršio pritisak na kritičko novinarstvo. Podaci ukazuju da se ne radi o izolovanim slučajevima.

Novinarstvo kao „zločin“

Posebnu ulogu ima član 217/A turskog krivičnog zakona, koji je stupio na snagu 2022. godine i u javnosti se često naziva „zakon o cenzuri“. On kriminalizuje „javno širenje obmanjujućih informacija“, a kritičari ga vide kao instrument koji ima zastrašujući efekat na novinarski rad.

Među najpoznatijim slučajevima poslednjih meseci, pored Uludaga, jeste i istraga protiv Ismaila Arija, novinara opozicionog lista BirGün. Protiv obojice su pokrenuti postupci na osnovu sličnih optužbi.

Čak i ako su novinari na kraju često oslobođeni, hapšenja, pretnje zatvorom, sudski troškovi i višemesečni procesi ostavljaju trajan, zastrašujući efekat. Brojni medijski poslenici, poput Merdana Janardaga, Evrim Kepenek, Timura Sojkan, Tolge Šardana, Furkana Karabaja, Sinana Ajgula i Bariša Pehlivana bili su ili su još uvek krivično gonjeni na osnovu tog člana zakona. Kritičari smatraju da je sam sudski postupak postao sredstvo kažnjavanja.

Prema podacima Turskog sindikata novinara, zaključno s 28. aprilom, najmanje 14 novinara i medijskih radnika nalazilo se u pritvoru. Među njima je i reporterka ETHA Pinar Gajip, koja je uhapšena pod optužbama za „članstvo u oružanoj terorističkoj organizaciji“ i „propagandu organizacije“. Njena istraživanja, intervjui, pa čak i prisustvo sahranama korišćeni su kao osnov za optužnicu.

Dok Uludag čeka svoje prvo ročište, najviše ga brine to što trenutno ne može da izveštava o mogućim kršenjima prava u zatvorima – o ljudima čije bi slučajeve, u drugačijim okolnostima, možda upravo on pratio kao novinar.