Svake godine superbakterije ubiju 33.000 Evropljana

Analiza ECDC-a je pokazala da je od 2007. godine broj infekcija otpornih na superbakterije porastao, a evidentirani su i brojni slučajevi bakterija otpornih čak i na najmoćnije antibiotike iz grupe karbapenema – CRE.

Reč je o opasnim i teško lečivim infekcijama enterobakterijama, rezistentnim na tu vrstu antibiotika među hospitalizovanim pacijentima, prenosi Al Jazeera Balkans.

Poslednja linija odbrane

Karbapenemi su beta-laktamski antibiotici širokog spektra delovanja i neretko poslednja linija odbrane kod višestruko rezistentnih bakterija, prenosi Hina.

Upravo su zbog toga CRE rezistentne na gotovo sve antibiotike u kliničkoj praksi, pa shodno tome ne čudi visoka smrtnost bolesnika kod kojih su ove bakterije prisutne u krvi.

„Podaci zabrinjavaju jer su spomenuti antibiotici poslednja linija odbrane kod višestruko otpornih bakterija“, navodi se u saopštenju ECDC-a.

„Kada i ovi antibiotici prestanu da budu efikasni vrlo je teško, a u mnogim slučajevima i nemoguće, lečiti infekcije.“

Stručnjaci procenjuju da je oko 70 posto bakterija koje uzrokuju infekcije već rezistentno na najmanje jedan antibiotik koji se obično koristi u njihovom lečenju.

Studija ECDC-a, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu Lancet Infectious Diseases, fokusirala se na pet tipova infekcija koje uzrokuju bakterije otporne na poznate antibiotike u Evropskoj uniji i EEA-u.

Ustanovljeno je da je u 75 posto slučajeva reč o takozvanim bolničkim infekcijama.

Širenje rezistentnih bakterijskih vrsta

Superbakterije se brzo šire zbog preterane upotrebe antibiotika na odeljenjima za intenzivnu negu, gde su pacijenti najbolesniji, pa se i najjači lekovi propisuju rutinski.

„Strategije sprečavanja i kontrole nad bakterijama otpornim na antibiotike zahtevaju koordinisanu aktivnost EU-a i EEA na globalnom nivou“, navodi se u izveštaju te se dodaje da se, s obzirom na varijacije u broju slučajeva i tipova bakterija rezistentnih na antibiotike u zemljama EU-a, prevencija i kontrola moraju prilagoditi situaciji u određenoj državi.

Laka dostupnost, propisivanje bez adekvatne indikacije i preterana upotreba antibiotika u poljoprivredi izazvali su pojavu i širenje rezistentnih bakterijskih vrsta.

Danas brojne bakterije u svom genomu sadrže veći broj gena za rezistenciju te su otporne na više različitih klasa antibiotika.

Istovremeno bi određeni uzročnici u ne tako dalekoj budućnosti mogli postati rezistentni na sve dostupne antimikrobne lekove, zbog čega brojni stručnjaci upozoravaju kako se približavamo u takozvanoj postantibiotskoj eri.