Svi strepe od Kine, ali ne žele hladni rat 1Foto: EPA-EFE/KENZO TRIBOUILLARD / POOL

Novo poglavlje u transatlantskim odnosima započelo je danas na samitu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, ocenjuje se, i pri tom se misli na turbulentne godine Donalda Trampa koje „svi žele da zaborave“.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predstavio je samit kao prekretnicu na kojoj će učesnici okrenuti novu stanicu nakon mandata bivšeg američkog predsednika koji je „poljuljao poverenje u zapadni savez nazivajući ga zastarelim“.

Tramp je redovno prozivao članice NATO-a da nedovoljno izdvajaju za obranu i čak pretio da će napustiti NATO, podseća nemačka agencija dpa, navodeći da je „Bajdenov ton pomirljiv“, iako i njegova vlada želi da saveznici više izdvajaju u fond za zajedničku odbranu.

Trideset čelnika zemalja članica NATO trebalo je, po najavama, da upute jasnu poruku „sve agresivnijoj Rusiji, tradicionalnom protivniku saveza“, piše portal politico.com, ali i sve jačoj Kini na svetskoj sceni.

Stoltenberg smatra da su odnosi Rusije i NATO na najnižem nivou od kraja Hladnog rata, dok uspon Kine, kaže, predstavlja bezbednosne izazove za savez.

NATO će, kazao je Stoltenberg, zadržati takozvani dvosmerni pristup prema Rusiji.

„S jedne strane to znači jačanje odbrambene sposobnosti, a sa druge strane ostaviti otvorena vrata za dijalog“, a “dijalog nije znak slabosti”.

Govoreći o Kini, Stoltenberg je rekao da njen ekonomski, politički i vojni uspon predstavlja bezbednosne izazove, iako Kina nije neprijatelj.

“Znamo da Kina ne deli naše vrednosti. Mi moramo zajedno kao savez odgovoriti”, rekao je.

“Kina nam se približava, masovno investira u Africi i u našu kritičnu infrastrukturu”, dodao je Stoltenberg.

Deo učesnika današnjeg samita u Belgiju je stigao iz Engleske, gde je u nedelju završen sastanak industrijski najrazvijenijih država sveta G7 na kojem su se obavezali da zauzmu snažniju poziciju prema Kini zbog „nepoštenih trgovinskih praksi“ i kršenja ljudskih prava etničkih i verskih manjina.

Istovremeno, lideri G7 su istakli da je od zajedničkog interesa saradnja sa Kinom u globalnim pitanjima, poput klimatskih promena.

Ovo je prvi samit NATO za Severnu Makedoniju koja se savezu priključila prošle godine.

Kako je kazao makedonski premijer Zoran Zaev ovo je „istorijski trenutak“ za njegovu zemlju dodajući da „smo ovde da ponovo potvrdimo naše jedinstvo, koheziju i solidarnost“, kao i „rešavanje budućih izazova“.

U kratkoj video poruci na Briselskom forumu povezanim sa NATO-om, nemačka kancelarka Angela Merkel govorila je o modernizaciji strateškog koncepta alijanse.

Merkel je rekla da „ako želimo da učinimo NATO sposobnim za budućnost, moramo prilagoditi svoje alate i metode, odgovoriti na nove izazove, a istovremeno ostati verni svojoj osnovnoj svrsi – jačanju jedinstva alijanse“.

Za razliku od većine drugih lidera, Merkel je izbegla da pomene Rusiju i Kinu.

Premijerka Estonije Kaja Kalas rekla je novinarima po dolasku na samit: „uvek smo zabrinuti kada je reč o Rusiji“.

Navela je i da su podrška i jedinstvo NATO-a „veoma važni“, dok je Kina „sistemski rival kojeg moramo uzeti u obzir“, ukazujući na kineski razvoj naprednih tehnologija.

Nije iznenađujuće, kako se navodi u ocenama, ni to što se predsednik Litvanije Gitanas Nauseda usredsredio na istočne susede svoje zemlje.

„Vidimo dodatne pretnje koje dolaze sa Istoka, a koje su povezane sa agresivnim ponašanjem Rusije i nedavno Belorusije“, rekao je, navodeći da je potrebno „adekvatno finansiranje“ da bi „imali vrlo jasan, jedinstven i odlučan odgovor na aktivnosti Rusije“.

Belorusija, takođe, postaje važno pitanje, smatra Nauseda, dodajući da „vidimo napore Rusije da ovu zemlju proguta“.

Britanski premijer Boris Džonson je rekao da je Kina „gigantska činjenica u našim životima. Novo strateško razmatranje sa kojim se odbrambeni savez mora nositi nakon što je decenije proveo usredsređen na Rusiju“.

I kanadski premijer DžastinTrudo smatra da je „krajnje vreme“ da vojna alijansa usmeri pažnju na Peking.

„Kina se sve češće suprotstavlja NATO-u, bilo u Africi, na Mediteranu, tačnije na Arktiku, jer oni pokušavaju da se više angažuju“, rekao je on.

„Moramo biti sigurni da smo kao savez, iako smo mnogo više Atlantik nego Tihi okean, svesni globalnih uticaja koje Kina ima.“

 

Milanović pretio blokadom

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je zbog toga što u završnom dokumentu NATO nisu bili pomenuti Dejtonski sporazum i konstitutivnosti tri naroda BiH, zapretio da će Hrvatska blokirati deklaraciju pa je NATO promenio dokument, prenose mediji. Milanović je rekao da ga je pozvao Stoltenberg oko 15 sati i da je „sve rešeno za pola minute“.

Osude izjave G7

Kina je juče reagovala na zajedničku izjavu lidera država članica G7 u kojoj se Peking kritikuje zbog niza pitanja, navodeći da je to „grubo mešanje u unutrašnje stvari zemlje“. „Prestanite da klevećete Kinu“, stoji u reagovanju. Zemlje G7 su pozvale Kinu da poštuje ljudska prava u pokrajini Sinđang, da dopusti visok stepen autonomije Hongkongu i zatražili su „punu istragu“ o poreklu virusa korona u Kini. Kinesko diplomatsko predstavništvo u Londonu saopštilo je da je jako nezadovoljno i odlučno se protivi spominjanju Sinđanga, Hongkonga i Tajvana „pri čemu se iskrivljavaju činjenice i razotkrivaju zlokobne namere nekoliko zemalja poput Sjedinjenih Država“. S obzirom na to da se pandemija još širi i usporava globalnu ekonomiju“, stoji dalje, „međunarodnoj zajednici treba jedinstvo i saradnja a ne politika podele“. „Nedopustivo je mešati se u kineske unutrašnje stvari, klevetati ugled Kine i kršiti kineske interese“, navodi se u reakciji Pekinga.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.