Tačija opisao kao najopasnijeg od „kriminalnih bosova“ OVK: Ko je bio Dik Marti?

Marti je preminuo u 79. godini. 

On je svojevremeno obelodanio izveštaj o umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima na Kosovu i u „Žutoj kući“ u Albaniji.

Poslednjih godina bio je pod posebnom zaštitom zbog pretnji smrću koje je dobijao.

Nekadašnji izvestilac Saveta Evrope tvrdio je prošle godine da postoji koincidencija između pretnji koje su mi stigle i podizanja optužnica protiv lidera OVK.

Rekao je da je pritisak na njegovu porodicu, a posebno unuke, bio je prevelik.

Marti je bio pod visokom policijskom zaštitom od decembra 2020. godine.

Tvrdio je da mu je rečeno da mu je život ugrožen od strane „nekih krugova srpskih obaveštajnih službi“, a da je krajnji cilj je bio da Srbija optuži Albance za njegovu likvidaciju.

Marti: Albanska štampa me targetirala

„To nema nikakve veze sa mnom, iako je tačno da sam ja bio taj koji je pokrenuo ovaj proces, ali 2010. godine. Podizanje optužnice protiv Tačija je pokrenulo ovaj cinični i perverzni scenario nekih srpskih nacionalističkih ekstremista koji delimično zauzimaju mesto u srpskim tajnim službama i institucijama kako bi diskreditovali Kosovare eliminacijom Martija. U tom slučaju svi bi verovali da su Kosovski Albanci počinili to delo nakon 11 godina kampanje protiv mene”, rekao je Marti, prenosi albanski Nacional.

On je podsetio da je nakon Tačijevog hapšenja albanska štampa počela da ga targetira, a čak i u albanskom parlamentu upućene su reči mržnje prema njemu.

Inače, Marti je autor izveštaja iz 2010. godine na osnovu kojeg su osnovana Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova u Hagu u kojima se trenutno sudi liderima OVK – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakušu Krasnićiju.

Na pitanje o njegovoj saradnji sa Srbijom i kritikama da je „postao plen ruske i srpske propagande“ navodi da je pokušao da nikada ne ode u Srbiju.

„Univerzitet u Beogradu me je nekoliko puta zvao. Moja knjiga je prevedena na „srpsko-hrvatski jezik“. Trudio sam se da nikada ne odem u Srbiju, jer sam uvek pokušavao da se klonim politike“, poručio je Marti.

Te tvrdnje je BIA najoštrije osudila i demantovala kao “maliciozne”.

Inače, švajcarska televizija objavila je i dokumentarac povodom izlaska Martijeve knjige „Pod visokom zaštitom“.

U nevolju ga je doveo izveštaj iz 2011. o zločinima koje je počinila OVK, a u decembru 2020. od policije (FedPol) saznao je da „pripadnici srpskog podzemlja, obučeni i ovlašćeni od strane srpske policije i obaveštajnih snaga, žele da bude ubijen, da bi za to okrivili Albance na Kosovu.

Autori filma su upoznali čoveka koji je ukazao na ovu pretnju, a radi se o osobi čečenskog porekla rođenoj na Kosovu, koja je 1990-ih radila za srpsku, a potom i kao tajni agent za evropsku policiju.

Početkom januara srpske vlasti su švajcarskoj televiziji saopštile mejlom da su „svi osumnjičeni ispitani i da su prošli čak i detektor laži“, da niko od njih nije znao za nikakvu zaveru i da su rezultati ispitivanja i istrage prenete švajcarskim vlastima.

U dokumentarcu se pominje i Karla del Ponte, nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala, koja je, konstatuje se, naišla na „tvrd orah“ u vezi sa OVK.

Inače, u Martijevom izveštaju o zločinima OVK piše da postoje solidni dokumentacioni dokazi koji pokazuju umešanost „Dreničke grupe“, i njenih finansijskih sponzora, u pranje novca, šverc droge i cigareta, trgovinu ljudima, prostituciju, i nasilnu monopolizaciju najvećih kosovskih ekonomskih sektora, uključujući gorivo za vozila i gradnje.

Ovo je samo jedan od zaključaka u izveštaju Dika Martija pod nazivom „Nehumano postupanje prema ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“. U izveštaju se ukazuje da je izvestan broj Srba i kosovskih Albanaca bio zarobljen i držan na tajnim lokacijama na teritoriji severne Albanije, u zatvorskim objektima pod kontrolom OVK i da su ova lica bila „izložena nehumanom i degradirajućem postupanju pre nego što su konačno nestala“.

„Mala, ali neprocenjivo moćna grupa istaknutih ličnosti iz OVK izgleda je držala kontrolu nad većinom nezakonitih krivičnih poduhvata… Ova grupa istaknutih ličnosti iz OVK se nazivala „Drenička grupa“… Ustanovili smo da je „Drenička grupa“ imala svog šefa – ili, da upotrebimo terminologiju mreža organizovanog kriminala, svog „bosa“ – poznatog političkog operativca i možda međunarodno najpoznatiju ličnost OVK, Hašima Tačija“, napisao je u svom izveštaju Marti, dodajući da je Tači delovao uz podršku i saučesništvo ne samo formalnih upravljačkih struktura u Albaniji, uključujući i socijalističku vladu koja je tada bila na vlasti, već i albanskih tajnih službi i ozloglašene albanske mafije.

Tači je, naglasio je Marti, često identifikovan i navođen u tajnim obaveštajnim izveštajima kao najopasniji od „kriminalnih bosova“ OVK.

Osim njega, u izveštaju se navode imena još nekoliko poznatih članova „Dreničke grupe“ – Džavita Haljitija, Kadrija Veseljija, Azema Sulju i Fatmira Ljimaja, koji su s Tačijem i drugim članovima njegovog unutrašnjeg kruga, naredili – i u nekim slučajevima lično nadgledali – ubistva, pritvore, batinanje i ispitivanje u različitim delovima Kosova i na teritoriji Albanije između 1998. i 2000. godine“. Marti, takođe, navodi i ime aktuelnog poslanika u Skupštini Kosova Šaipa Muje, kao kriminalca.

Dik Marti je rođen 7. januara 1945. godine.

Bio je švajcarski političar i državni tužilac kantona Tičino.

Bio je član Švajcarskog saveta država (od 1995. do 2011.) i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Od 1972. do 1975. godine, Marti je radio na Institutu Maks Plank za strano i međunarodno krivično pravo u Frajburgu u Nemačkoj i bio je odgovoran za odeljenje o švajcarskom pravu.

Pored političkog rada, Marti je od 1996. godine bio predsednik Turizma Švajcarske.

Bio je i predsednik Švajcarske fondacije za skautizam.

U januaru 2014. Marti je imenovan za šefa Nezavisne komisije za reformu biciklizma od strane Union Cicliste Internationale, sa zadatkom da istražuje doping u sportu tokom 1990-ih i 2000-ih.