Tramp bi mogao da se sveti odavanjem tajni

Poznat mu je protokol za upotrebu nuklearnog oružja, zna kakvim tajnim metodama SAD dolaze do informacija od svojih prijatelja i neprijatelja i obavešten je o razvoju najnovijih oružanih sistema.

Tramp je izgubio izbore od demokrate Džozefa Bajdena i, iako ne želi da prizna poraz, njegov mandat ističe 20. januara, piše Spiegel.de.

U bezbednosnim krugovima u Americi, kako se navodi, sada raste zabrinutost: šta ako bivši predsednik Tramp odjednom počne da objavljuje državne tajne na Tviteru ili drugde?

Bojazan je da bi Tramp mogao pokušati da se sveti onima koji navodno stoje iza „duboke države“ a koji su se, prema njegovom uverenju, urotili protiv njega i izdali ga na izborima.

Otud aktivni i bivši službenici i bezbednosni stručnjaci u Trampu vide bezbednosni rizik.

„Od svakoga ko je nezadovoljan ili besan preti opasnost da otkrije klasifikovana dokumenta“, rekao je za Vašington post, prenosi nemački portal, Dejvid Pris, bivši agent CIA i autor knjige o brifinzima u tajnoj službi koje dobija predsednik.

Tramp se, kaže Pris, nesumnjivo uklapa u taj profil ljudi.

Tokom svog mandata Tramp je često objavljivao podatke koji nisu bili namenjeni javnosti – da bi se razmetao, napadao političke protivnike ili vršio pritisak na inostrane vlade.

Neki eksperti se sada nadaju da je Trampova pažnja na brifinzima bila slaba.

„Profesionalni i obavešteni predsednik koji ima lične osobine Trampa bio bi katastrofa“, rekao je američkom listu Džek Goldsmit, koautor knjige „Posle Trampa: Rekonstrukcija predsedništva“. „Jedini spas je da nije bio pažljiv (na brifinzima)“, rekao je Goldsmit o aktuelnom predsedniku.

Već na početku njegovog mandata bilo je izveštaja prema kojima predsednik na brifinzima jedva da je slušao.

Izgledalo je kao da je samo čekao da dobije reč.

Tramp navodno nerado čita i upućuje se u dokumenta, dok memorandume ignoriše.

Tramp, prema izveštajima, do nedavno nije imao pravog razumevanja za način funkcionisanja bezbednosnog aparata.

Drugi problem se sastoji u tome da bi Tramp prilikom primopredaje vlasti relevantne informacije mogao da zadrži.

Američki informativni sajt Politiko pisao je, pozivajući se na više stručnjaka, da bi Trampova administracija mogla da pokuša da na taj način oteža početak Bajdenovog mandata.

Tako bi dokumenta mogla biti uništavana, a transkripti razgovora sa inostranim rukovodiocima sakriveni.

Politiko je pisao i da je administracija za vreme Trampovog predsednikovanja često koristila šifrirane aplikacije i privatne naloge za elektronsku poštu za razmenu informacija.

To bi moglo značajno da oteža primopredaju vlasti, a u najgorem slučaju i da ograniči sposobnost rada dolazeće Bajdenove administracije u krajnje osetljivim spoljnopolitičkim pitanjima.

Džozef Bajden je Trampovo odbijanje da prizna poraz i da pripremi primopredaju nazvao „sramotnim“.

Trampova administracija odbija da pruži i zakonom predviđenu podršku za uređen prenos vlasti.

Bajdenovom timu nedostaju milioni dolara, poverljive informacije i pristup svim ministarstvima i agencijama kako bi pripremio primopredaju.

Izabrani predsednik je rekao da ne planira da se obrati pravosuđu.

On će predsednika Trampa zameniti 20. januara uz saglasnost aktuelne vlasti ili bez nje.

Uređen prenos vlasti smatra se važnim kako bi se osiguralo da novi predsednik od prvog dana svog mandata bude potpuno spreman.

Elen Vajntraub iz američke izborne komisije je od nadležne agencije zatražila da bez odlaganja otvori fondove za Bajdenov tim.

Svaki sat odlaganja će budućoj vlasti na početku mandata otežati rešavanje složenih problema poput pandemije korone, navela je ova članica Demokratske stranke.

Trampovo odbijanje da prizna poraz ne igra nikakvu ulogu kada je reč o pravno propisanom pokretanju primopredaje vlasti.