Rojters: Zbog zastoja sa Iranom Tramp bi mogao da bude u goroj poziciji nego pre rata

Pošto obe strane spolja pokazuju uverenje da imaju prednost, a njihovi stavovi su i dalje veoma udaljeni, nema očiglednog izlaza iako je Iran podneo novi predlog za obnovu pregovora. Tramp ga je juče brzo odbacio.

Za predsednika SAD i njegovu Republikansku stranku posledice nastavka zastoja su sumorne, ukazuje agencija.

Nerešen sukob verovatno bi značio da će se globalne ekonomske posledice, uključujući visoke cene benzina u SAD, nastaviti, zbog čega bi Tramp, čiji rejting pada, bio pod dodatnim pritiskom, a izgledi republikanskih kandidata uoči izbora za Kongres u novembru bi bili pogoršani.

Ti troškovi ukazuju na dublji problem – ratom nisu ostvareni mnogi ciljevi koje je Tramp naveo.

Iako nema mnogo sumnje da su talasi američkih i izraelskih napada teško oslabili iranske vojne kapacitete, mnogi Trampovi često promenljivi ratni ciljevi – od promene režima do zatvaranja iranskog puta ka nuklearnom oružju — ostali su neispunjeni.

Strahovi od dugotrajnijeg zastoja porasli su nakon što je Tramp prošlog vikenda otkazao put svojih pregovarača u Islamabad, a zatim odbacio iransku ponudu da se zaustavi rat, suspendovan od 8. aprila prema sporazumu o prekidu vatre.

Teheran je predložio da se rasprava o njegovom nuklearnom programu ostavi po strani dok se sukob formalno ne okonča i ne postigne dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza. To je za Trampa bilo neprihvatljivo jer zahteva da se nuklearno pitanje reši na samom početku.

Tračak nade pojavio se juče kada je državna novinska agencija IRNA javila da je Teheran poslao revidirani predlog preko pakistanskih posrednika, što je izazvalo pad globalnih cena nafte koje su naglo porasle otkako je Iran praktično zatvorio moreuz. Tramp je novinarima rekao da „nije zadovoljan“ ponudom iako je dodao da se telefonski kontakti nastavljaju.

Neuspeh da se to ključno plovno područje za transport nafte izvuče iz iranske kontrole po završetku sukoba bio bi veliki udarac za Trampovo nasleđe.

„Pamtili bi ga kao američkog predsednika koji je svet učinio manje bezbednim“, rekla je Laura Blumenfeld, ekspertkinja za Bliski istok sa Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.

Portparolka Bijele kuće Olivija Vejls rekla je da je Iran sve „očajniji“ zbog vojnog i ekonomskog pritiska, te da Tramp „drži sve karte i ima sve vr eme koje mu je potrebno da postigne najbolji dogovor“.

Pošto su njegovi naredni koraci neizvesni, a krajnji cilj nejasan, Tramp je na privatnim sastancima pomenuo mogućnost produžene pomorske blokade Irana, možda još mesecima, s ciljem da se dodatno smanje njegovi prihodi od izvoza nafte i natera na sporazum o denuklearizaciji, rekao je zvaničnik Bele kuće pod uslovom anonimnosti.

Istovremeno, ostavio je otvorena vrata za obnovu vojne akcije. Američka Centralna komanda pripremila je opcije za „kratku i snažnu“ seriju napada, kao i za preuzimanje dela moreuza kako bi bio ponovo otvoren za plovidbu, objavio je portal Aksios u četvrtak.

Evropske diplomate rekle su da njihove vlade, čiji su odnosi s Trampom zategnuti zbog rata, očekuju da će se sadašnja situacija sa Iranom nastaviti, preneo je Rojters.

„Teško je videti kako će se ovo uskoro završiti“, rekao je jedan od njih, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Iran je i dalje prkosan. Iskoristio je snažnu polugu protiv SAD i njihovih saveznika, izazvavši šok bez presedana u snabdevanju energentima gušenjem plovidbe kroz moreuz, kojim se pre rata nesmetano odvijao saobraćaj tankera i prevozila petina svetske nafte.

Analitičari kažu da će Iran biti ohrabren spoznajom da će imati to oružje na raspolaganju i posle rata.

„Iran je shvatio da čak i oslabljen može po volji zatvoriti Moreuz. Zbog tog saznanja Iran je jači nego što je bio pre rata“, rekao je Džon Alterman iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Tramp koji je stupio na dužnost obećavajući da će da izbegava mešanje u strane intervencije takođe nije ostvario svoj glavni navedeni cilj napada na Iran 28. februara – da zatvori njegov put ka nuklearnom oružju.

Veruje se da su zalihe visoko obogaćenog uranijuma ostale zatrpane nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara prošlog juna i da bi mogle biti izvučene i dodatno prerađene u materijal za bombu. Iran kaže da želi da SAD priznaju njegovo pravo na obogaćivanje uranijuma za, kako tvrdi, miroljubive svrhe.

Vejls, portparolka Bele kuće, rekla je da je Tramp „ispunio ili premašio“ sve vojne ciljeve, uključujući akciju „da se osigura da Iran nikada ne može imati nuklearno oružje“.

Još jedan od Trampovih deklarisanih ratnih ciljeva – prisiljavanje Irana da prestane da podržava posredničke grupe poput libanskog Hezbolaha, jemenskih Huta i palestinskog Hamasa – takođe nije ispunjen.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je u svedočenju pred Kongresom negirao da se sukob pretvorio u „živo blato“ uprkos tome što je Tramp prvobitno predviđao da će biti završen za četiri do šest nedelja.

Obnovljeni mirovni pregovori verovatno neće doneti brzo rešenje, s obzirom na velike razlike, ukazuje Rojters.

Iako je Tramp rekao da neće da prihvati ništa manje od dugoročnog rešenja za pretnju koju predstavlja Iran, povremeno je pokazivao znake da traži izlaz iz nepopularnog sukoba.

Na zahtev Trampovih saradnika obaveštajne agencije proučavaju kako bi Iran reagovao ako bi on proglasio jednostranu pobedu i povukao se, rekli su američki zvaničnici Rojtersu.

Nezavisni analitičari kažu da bi Teheran to protumačio kao sopstveni strateški uspeh jer je preživeo vojni napad.

Istovremeno, evropske i zalivske arapske diplomate izrazile su zabrinutost da bi Tramp na kraju mogao da pristane na manjkav dogovor koji bi omogućio ranjenom Iranu da ostane pretnja.

Pošto su pregovori u ćorsokaku, neki analitičari su sugerisali da bi rat mogao da preraste u „zamrznuti“ sukob za koji bi bilo teško da se pronađe trajno rešenje. To bi moglo da spreči Trampa da znatno smanji snage na Bliskom istoku.

SAD već plaćaju nove strateške troškove. Oni uključuju pukotine u odnosima s tradicionalnim evropskim saveznicima koje Tramp nije konsultovao pre nego što je pokrenuo rat.

Oštro je kritikovao partnere iz NATO jer nisu poslali svoje mornarice da pomognu u otvaranju moreuza, a prošle nedelje je govorio o mogućem smanjenju broja vojnika u Nemačkoj, Španiji i Italiji.

Tramp takođe mora da se nosi s tvrđim iranskim rukovodstvom, kojim dominira Korpus čuvara islamske revolucije, a koje je preuzelo kontrolu nakon što je u američko-izraelskim napadima ubijeno nekoliko aktera, uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

Trampov poziv na početka sukoba iranskom narodu da svrgne svoje vladare ostao je bez odjeka.

Kod kuće, Tramp je pod pritiskom da okonča rat koji je oborio njegov rejting na najniži nivo u mandatu — 34 odsto, prema anketi Rojters/Ipsos i podigao cene benzina iznad četiri dolara po galonu uoči izbora na sredini mandata, na kojima republikanci rizikuju da izgube kontrolu nad Kongresom.

Druga portparolka Bele kuće Tejlor Rodžers rekla je da je Tramp posvećen očuvanju većine svoje stranke u Kongresu i da su visoke cene benzina samo „kratkoročni poremećaji“ koji će biti prevaziđeni kako se sukob bude smirivao.

Iranci su, međutim, svesni Trampovih problema na domaćem terenu i možda su spremni da ga sačekaju, ali ostaje pitanje koliko dugo mogu da odlažu ekonomsku katastrofu.

„Iran nije podeljen niti se slama, već kupuje vreme“, napisao je na mreži X Sina Tusi, viši saradnik ekspertske grupe Centar za međunarodnu politiku u Vašingtonu.