Tramp je trajno promenio Bliski istok 1Foto: EPA-EFE/KEVIN DIETSCH

Ciljevi su slični, uspostavljanje trgovinskih odnosa, pristup izraelskim razvijenim modernim tehnologijama. Poslednjih godinu dana pandemija korone je okupirala svetske medije i naše živote.

Tako je ostalo neprimećeno kako je jedan region, koji je u fokusu međunarodne javnosti bezmalo čitav vek, doživeo nezapamćene promene.

I dok će korona izvesno proći, promene koje su se desile na Bliskom Istoku za vreme Trampove administracije, posebno poslednjih meseci njegove vladavine, ostaviće trajne posledice.

Desilo se nešto što je dugo bilo nezamislivo.

Izrael je uspostavio pune diplomatske odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom.

Tiho i bez velike pompe, bez ogromnih pobuna Palestinaca, bez uobičajenih TV slika koje dolaze iz tog područja, sa mnogo krvi, i često mnogo žrtava, posebno na palestinskoj strani.

Nije bilo raketiranja izraelske teritorije iz Gaze, bacanja kamenja ljute i besne palestinske omladine, oštrog reagovanja izraelske vojske i često preterane upotrebe sile od strane jevrejske države.

Čini se da su Palestince odbacili dosadašnji arapski saveznici.

Postizanje mirovnog sporazuma između Palestinaca i Izraela je faktor koji je ujedinjavao različite arapske države još od stvaranja Izraela 1948. godine. To očito više nije slučaj. Ovog puta osude arapske javnosti su izostale.

Kada je Egipat 1979. prvi uspostavio diplomatske odnose sa jevrejskom državom, usledio je bojkot svih arapskih država.

Nešto kasnije, 1981, predsednik koji je potpisao taj ugovor, Anvar El Sadat, ubijen je u Kairu na vojnoj paradi.

Jordan je bio druga država koja je priznala Izrael 1994. Oba sporazuma bila su, zapravo dogovori političkih i vojnih elita Izraela i ove dve države.

Narodi nikada to nisu prihvatili i sve što se radilo sa Izraelom, na primer trgovina i neki sporazumi, bili su najčešće skrivani od javnosti u Egiptu.

Ovog puta to je urađeno i pripremano drugačije.

Višegodišnji pregovori vođeni su tajno, najčešće uz pomoć Vašingtona.

A javno mnjenje je pripremano poslednjih meseci.

Naročito u zemljama Zaliva gde se govorilo da su Palestinci uvek bili na strani gubitnika i da su se sada vremena promenila. Zato su ovoga puta izostale velike i pompezne osude.

Najveći sponzori Palestinaca, politički i finansijski, Saudijska Arabija, zemlje Zaliva i Egipat imaju sada druge brige.

Uz to, UAE, Bahrein, Saudijska Arabija, Maroko i Sudan smatraju da je priznanje Izraela kao države najkraći put do pridobijanja Vašingtona.

Ciljevi su slični, uspostavljanje trgovinskih odnosa, pristup izraelskim razvijenim modernim tehnologijama i sofisticiranom oružju, ekonomska pomoć i moguće investicije.

I što je najvažnije, ovo nije moglo da se desi bez bitnog igrača i političkog faktora u regionu, Saudijske Arabije. Iako Rijad kao čuvar najsvetijih mesta u islamu, Meke i Medine, nije još stigao do formalnog priznanja, postoji prećutna podrška Mohameda Bin Salmana, sina kralja Salmana, koji se, pak, i dalje zalaže za stvaranje dve nezavisne države na teritoriji nekadašnjeg britanskog mandata, palestinske i jevrejske.

Dakle, prioriteti su se promenili.

Izrael i većina sunitskih arapskih država zabrinuta je zbog sve većeg uticaja šiitskog Irana u regionu.

U Jemenu Teheran podržava Hute, koji često upadaju u Saudijsku Arabiju, i šiitsku miliciju Hezbolah u Libanu, koja otvoreno iskazuje svoje neprijateljstvo prema Izraelu.

Rijad u Jemenu vodi rat još od 2015. gde je okupio širu arapsku koaliciju, ali nikako da ga reši, uprkos vojnoj nadmoćnosti i upotrebi sofisticiranog, pre svega američkog oružja.

Izrael je posebno zabrinut zbog razvoja nuklearnog programa u Iranu i izraelski premijer Benjamin Netanjahu nikada nije krio da je to za njega pitanje svih pitanja.

Pobeda Džoa Bajdena na predsedničkim izborima u SAD ubrzala je odluku o priznanju Izraela ovih država.

U Izraelu se smatra da Bajden neće biti tako naklonjen Netanjahuu, politici intenzivne gradnje jevrejskih naselja na okupiranoj teritoriji i pripajanju delova Zapadne obale.

Palestinci se pak nadaju da bi nova administracija mogla nešto da promeni u njihovu korist.

Saudijska Arabija je iza zatvornih vrata posredovala i učestvovala u pripremi ovih istorijskih događaja iz sopstvenih razloga.

Posebno princ Mohamed Bin Salman želi da opere ljagu sa svog imena zbog ubistva novinara Vašington Posta Džamala Kašogija u Istanbulu 2018. i da popravi svoj imidž.

On se pribojava da nova administracija neće zatvarati oči kada je reč o stanju ljudskih prava u ovoj arapskoj kraljevini i da će Rijad biti izložen kritikama zbog rata u Jemenu, što je Bajden na neki način i najavio.

Palestinsko-izraelski sukobi, ratovi Između Izraela i njegovih arapskih suseda, terorizam, konflikti u koje je bio uključen Zapad ili Izrael, od Bagdada, preko Bejruta, Damaska i Tripolija bili su na naslovnim stranama decenijama.

Ovaj region je od strateške važnosti za zapadne sile još od raspada Otomanske imperije 1918. i otkrivanja ogromnih zaliha crnog zlata.

Uprkos alternativnim izvorima energije, interesovanje za Bliski istok neće nestati tako brzo, jer je ovde veliki rezervoar novca, kao i značajno tržište za prodaju oružja.

Autorka je bivša dopisnica više medija sa Bliskog istoka

close
Tramp je trajno promenio Bliski istok 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.