„Tramp prećutno odobrava Putinovu odmazdu Ukrajini“: Bela kuća širi strah od nuklearne eskalacije, zašto?

To, navodi se, potencijalno postavlja osnovu za eskalaciju sukoba upravo u trenutku kada američki predsednik želi da posreduje u okončanju rata.

Ovo je njihov drugi razgovor u poslednjih nekoliko nedelja. Tramp, koji je razgovor najavio nakon toga u objavi na mreži Truth Social, nije pomenuo da je izvršio pritisak na ruskog lidera da pristane na prekid vatre, niti da je tražio da njegova odmazda na smeli ukrajinski napad dronovima na ruske vojne aerodrome tokom vikenda bude uravnotežena.

Umesto toga, Tramp je priznao da 75.-minutni razgovor neće odmah dovesti do okončanja rata u Ukrajini.

„Razgovarali smo o napadu Ukrajine na ruske avione koji su bili prizemljeni kao i o raznim drugim napadima koje su izvele obe strane“, napisao je Tramp u objavi na Truth Social.

Još nema mira

„Bio je to dobar razgovor, ali ne i razgovor koji će odmah dovesti do mira“.

„Predsednik Putin je rekao, i to veoma odlučno, da će morati da odgovori na nedavni napad na aerodrome“, dodao je Tramp.

Komentarišući razgovor Trampa i Putina, savetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao je da je tema ukrajinskog napada na aerodrome „takođe pomenuta“. Međutim, Ušakov nije rekao da li je Putin naveo da će odgovoriti na te napade.

Trampov suzdržan i faktografski opis poziva dao je malo dokaza da je došlo do napretka u njegovim pokušajima da okonča rat. Ukrajinski poslanik Oleksandr Merežko rekao je za CNN da strahuje da Tramp možda prećutno odobrava rusku odmazdu.

„Predsednik Tramp nije rekao nešto poput:’Vladimire, stani’. I to je veoma zabrinjavajuće jer može izgledati kao da daje zeleno svetlo za ovaj novi zločin koji Putin pokušava da počini“, rekao je Merežko.

Ruski i ukrajinski zvaničnici sastali su se ranije ove nedelje u Istanbulu na direktnim pregovorima o okončanju rata, ali su obe strane izašle bez promene svojih stavova. Tramp je preuzeo zasluge za to što je doveo dve strane do razgovora licem u lice.

Ušakov je rekao da je Putin informisao Trampa o poslednjoj rundi pregovora u sredu.

Ni Tramp ni Bela kuća nisu javno reagovali na napade dronovima tokom vikenda, osim što su rekli da ih ukrajinski zvaničnici nisu unapred obavestili o planiranom napadu. Ranije je Tramp kritikovao Putina zbog ruskih vazdušnih napada na ukrajinske gradove.

Novi snimci objavljeni u sredu prikazuju zapanjujuće precizne napade ukrajinskih dronova, koji su ciljali i uništili ili oštetili vojne avione koje Moskva koristi za svakodnevne vazdušne napade na ukrajinske civile.

Video koji je objavila SBU, ukrajinska bezbednosna služba, prikazuje dronove kako prilaze desetinama aviona različitih tipova na više aerodroma, dok avioni gore i eksplodiraju oko njih.

Ukrajinski vojni zvaničnici saopštili su da je pogođen 41 ruski avion, uključujući strateške bombardere i izviđačke avione, pri čemu su neki uništeni, a drugi oštećeni.

Poziv između Trampa i Putina obavljen je istog dana kada se američki državni sekretar Marko Rubio sastajao u Vašingtonu sa Andrijem Jermakom, šefom kabineta ukrajinskog predsednika, kako bi razgovarali o američkoj politici u vezi sa ratom.

Rubio je, prema rečima visokog zvaničnika administracije, trebalo da kaže Jermaku da je ukrajinski stav – koji SAD vidi kao pokazatelj fleksibilnosti i želje za postizanjem prekida vatre – koristan. Ipak, sekretar je takođe planirao da poruči da SAD neće voditi politiku „neograničene vojne pomoći Ukrajini“, kakva je bila za vreme Bajdenove administracije.

Jermak je nakon sastanka sa Rubiom objavio na društvenim mrežama da su razgovarali o „hitnoj potrebi za jačanjem podrške ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani“.

Kasnije je izbegao da odgovori na pitanje CNN da li su Trampovi komentari potkopali napore za mir već je umesto toga izrazio zahvalnost za Trampovu posvećenost okončanju rata.

Ukrajinski napadi dronovima duboko unutar Rusije stvorili su dramatičan kontekst za sastanke u Vašingtonu. Zvaničnici SAD su naveli da Trampova administracija nije upozorila Ukrajinu da se uzdrži od takvih napada, iako smatraju da oni povećavaju nivo rizika.

„Ljudi u sektoru nacionalne bezbednosti moraju da razumeju: kada napadnete deo protivnikove nacionalne infrastrukture za preživljavanje, što je nuklearna trijada, to znači da nivo rizika raste jer ne znate kako će druga strana da reaguje. Niste sigurni“, rekao je Kit Kelog, specijalni izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, u intervjuu za Fox.

U svom izveštaju o pozivu u sredu, Tramp je takođe rekao da je sa Putinom razgovarao o Iranu, dok pokušava da zaključi nuklearni sporazum sa Teheranom.

Rizik od nuklearnog sukoba?

Dok Vladimir Putin obećava da će se osvetiti Ukrajini zbog neviđenog napada dronovima proteklog vikenda, savetnici Kremlja i osobe bliske Trampu poručili su američkom predsedniku da raste rizik od nuklearnog sukoba, pokušavajući da ga pritisnu da dodatno smanji podršku SAD Ukrajini, piše Gardijan.

Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog investicionog fonda i važan posrednik između Kremlja i Trampovog izaslanika Stiva Vitkofa, nazvao je ukrajinski napad dronovima „napadom na ruske nuklearne kapacitete“ i ponovio izjave pojedinih Maga prijateljskih figura koje upozoravaju na potencijal izbijanja trećeg svetskog rata.

„Potrebna je jasna komunikacija – da se shvati realnost i rastući rizici pre nego što bude prekasno“, napisao je Dmitrijev, dodajući emotikon golubice.

Ukrajina je saopštila da je napad oštetio više od 40 ruskih aviona, uključujući teške bombardere Tu-95 i Tu-22M, koji su korišćeni za lansiranje krstarećih raketa na ukrajinske gradove tokom rata, pri čemu je ubijeno hiljade ljudi uništena je ključna infrastruktura koja obezbeđuje grejanje i struju za milione građana.

Međutim, ti avioni takođe mogu nositi oružje sa nuklearnim bojevim glavama i deo su tzv. nuklearne trijade, zajedno sa raketama iz podmornica i silosa, koja predstavlja osnovu sistema odvraćanja između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.

Ukrajina je, podseća Gardijan, 1994. dobrovoljno odustala od svog nuklearnog oružja, u zamenu za bezbednosne garancije koje su joj dali Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Rusija.

Oni koji su skeptični prema američkoj podršci Ukrajini sada se pozivaju na rizike od nuklearnog sukoba kako bi tvrdili da bi se konflikt mogao oteti kontroli.

Uticajni MAGA promoteri kao što su Stiv Benon i Čarli Kerk otvoreno su osudili ukrajinski napad dronovima. Benon ga je uporedio sa napadom Japana na Perl Harbur, dok je Kerk napisao: „Većina ljudi ne obraća pažnju, ali sada smo bliže nuklearnom ratu nego što smo bili od 2022. godine“.

Ali čak i umereniji savetnici unutar Trampovog tabora – uključujući one koji su bliži Ukrajini – upozoravaju da rizik od nuklearnog sukoba raste, dok pokušavaju da održe Trampovu zainteresovanost za posredovanje u miru.

„Nivoi rizika drastično rastu“, rekao je Kit Kelog, Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju, u intervjuu za Fox. „Kada napadnete deo protivnikove nuklearne trijade, nivo rizika se povećava jer ne znate kako će druga strana reagovati. A upravo to se dogodil“.

Kelog je ponovio nezvanične tvrdnje da je Ukrajina napala rusku nuklearnu flotu u Severomorsku, iako izveštaji o eksploziji tamo nisu potvrđeni. Naveo je da SAD „pokušavaju da izbegnu“ eskalaciju.

„Nije u interesu Amerike da Ukrajina napada ruske strateške nuklearne snage dan pre nove runde mirovnih pregovora“, rekao je Den Koldvel, uticajni savetnik za spoljnopolitička pitanja i bivši viši saradnik Pita Hegseta u Pentagonu, koji je nedavno uklonjen iz administracije zbog afere s curenjem informacija.

„Ovo ima potencijal da ozbiljno eskalira i povećava rizik od direktnog sukoba između Rusije i NATO-a“, rekao je. „SAD ne bi trebalo samo da se distanciraju od ovog napada, već i da okončaju svaku podršku koja bi direktno ili indirektno mogla omogućiti napade na ruske strateške nuklearne snage.“

Ovo nije prvi put da se strah od ruske upotrebe nuklearnog oružja koristi kako bi se pokušala ublažiti američka podrška Ukrajini.

Kada su ruske snage bile potisnute kod Harkova i na jugu kod Hersona u septembru 2022, ruski zvaničnici su slali signale da Kremlj razmatra upotrebu taktičkog nuklearnog oružja, prema rečima visokih zvaničnika Bajdenove administracije.

Zvaničnici za nacionalnu bezbednost verovali su da, ukoliko bi se ruske linije srušile i otvorio prostor za mogući ukrajinski napad na Krim, postoji čak 50 odsto šanse da bi Rusija upotrebila nuklearno oružje kao odgovor.

Ukrajinski zvaničnici odgovorili su tvrdnjom da Rusija prenaglašava svoje pretnje nuklearnim oružjem kako bi ucenjivala SAD i odvratila ih od veće vojne podrške Ukrajini.

Putin želi da Zapad prihvati njihovu logiku

Napadi tokom vikenda na ruske bombardere sposobne da nose nuklearno oružje viđeni su u Kremlju kao „egzistencijalna pretnja“, izjavila je Tatjana Stanovaja, viša saradnica u Karnegi centru za Rusiju i Evroaziju, koja je ocenila da će ruski odgovor na te napade verovatno biti značajan, prenosi Politico.

„Putin želi da Zapad prihvati logiku prema kojoj je ono što sledi ‘ruski odgovor’, ali to nije tačno“, rekao je Majkl Karpenter, bivši viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Bajdenove administracije.

„Ukrajina je ta koja odgovara na masovne vazdušne napade koje Rusija sprovodi nad njenim gradovima i mestima,“ dodao je on.