Kremlj postavio ključni test predsedniku SAD: Postoje dva puta za Trampa da izbegne poniženje

Smanjene šanse za prekid vatre i mirovni sporazum uskoro će zavisiti od toga da li će Tramp konačno pronaći snagu da svoje retoričko bičevanje predsednika Vladimira Putina tokom vikenda potkrepi konkretnim delovanjem.

Kremlj računa na to da neće, piše CNN.

Oni su Trampovo nezadovoljstvo najintenzivnijim ruskim napadima dronovima na Ukrajinu odbacili kao simptom „emocionalnog preopterećenja“.

A iskustvo sugeriše da Putin može nekažnjeno da proziva američkog predsednika na blef.

Na kraju krajeva, Trampova objava na „Truth Social“ u kojoj ruskog lidera naziva „ludim“ u ponedeljak bila je ublažena njegovom karakterističnom kritikom žrtve – Ukrajine i predsednika Volodimira Zelenskog.

Ipak, sve intenzivniji ruski napadi na ukrajinske civile deluju kao nameran test za Trampa, nedelju dana nakon njegove medijski najavljene telefonske konferencije s Putinom, koja uprkos pokušajima Bele kuće da to prikaže drugačije, nije donela nikakav napredak ka miru.

Postoje dva puta koja Tramp može izabrati pod uslovom da je spreman da napusti ponižavajuću poziciju u kojoj ga Putin neprestano nadmudruje.

On bi mogao da uvede nove sankcije Rusiji, za šta je ranije tvrdio da bi omelo diplomatiju. U nedelju je novinarima u Nju Džerziju rekao da je to „apsolutno“ nešto o čemu razmišlja.

Tramp bi, takođe, mogao da spasi živote u Ukrajini imitirajući svog prethodnika Džozefa Bajdena i zatraži od Kongresa da odobri nove isporuke oružja i municije toj zemlji.

Ali ta opcija bi predstavljala ogroman zaokret koji bi politički bio ponižavajući, s obzirom na to da je Trampovo protivljenje trošenju milijardi dolara na Ukrajinu temelj njegove kampanje za drugi predsednički mandat.

Takođe bi značilo da predsednik mora da prizna da je, kao i mnogi njegovi prethodnici, pogrešno verovao da može da upravlja Putinom.

Postoji i druga mogućnost – ona koje se Ukrajina i njeni evropski saveznici najviše plaše.

Tramp bi mogao da digne ruke i tvrdi da nijedna strana ne želi mir i da je vreme da se SAD povuku.

Rusija bi tada nastavila svoj rat iscrpljivanja i napade na civile. Njeno prisvajanje teritorije bilo bi potvrđeno, čime bi se stvorio katastrofalan presedan za evropsku bezbednost i američko povlačenje sa svetske scene.

Ovo nije čisto teorijska mogućnost. Izolacionistička crta prisutna u MAGA pokretu čini da nedavne izjave državnog sekretara Marka Rubija i potpredsednika Džej Di Vensa, koje sugerišu da bi se SAD mogle povući, deluju kao nešto više od puke pregovaračke taktike.

Jedan način da se pročita Trampova objava na „Truth Social“ od ponedeljka jeste kao dimna zavesa za američko povlačenje.

„Ovo je rat koji nikada ne bi počeo da sam ja bio predsednik. Ovo je rat Zelenskog, Putina i Bajdena, a ne ‘Trampov'“, napisao je predsednik SAD.

Argumenti za odlučnije delovanje SAD-a

Postoji jedan dobar razlog zašto bi Tramp mogao da promeni mišljenje: njegov kredibilitet je ugrožen nakon što se uvidelo da su njegove smele tvrdnje da može okončati rat za 24 sata puka fantazija.

Jedna od opcija bila bi da Tramp uvede sekundarne sankcije Rusiji, što je povremeno i najavljivao. Ove sankcije bi bile usmerene na finansijske institucije, kompanije i druge entitete koji i dalje posluju s Moskvom.

Republikanski senator Lindzi Grejem i demokratski senator Ričard Blumantal imaju novi predlog zakona koji bi uveo oštre sankcije zemljama koje i dalje sarađuju s Rusijom.

To bi moglo naškoditi američkim protivnicima poput Kine, ali i ugroziti Trampove odnose sa saveznicima poput Indije, koja je veliki kupac jeftine ruske nafte.

Predlog zakona već ima podršku 81 senatora, što znači da bi lako mogao biti usvojen ukoliko bi Tramp to želeo – čime bi se Moskvi uputila snažna poruka.

Tramp bi takođe mogao ojačati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu doniranjem ili prodajom dodatnih sistema „Patriot“ Kijevu, kako bi se bolje branili od krstarećih raketa koje se sada koriste zajedno s smrtonosnim noćnim napadima dronovima.

Opasnost da rat eskalira u direktniji sukob između Rusije i Zapada ne treba zanemariti. To je bila važna briga i za Bajdena, a Trampovo oprezno testiranje „crvenih linija“ Rusije bilo je stalan izvor frustracije za njegove kritičare. Bajden u odnosu na Trampovu opreznost sada deluje kao jastreb.

Ipak, možda je Putin konačno naterao Trampa na dugo odlagano otrežnjenje.

„Ranije je bilo izjava i izraza iritacije i frustracije od strane predsednika Trampa i drugih članova administracije, pa čak i pretnji sankcijama, ali do sada se ništa nije dogodilo“, rekao je bivši američki ambasador u Ukrajini Vilijam Tejlor za CNN.

„Dakle, pitanje je da li je ovaj put dovoljan da se te sankcije konačno uvedu? I ne samo sankcije već mora postojati i podrška ukrajinskoj vojsci“.

Penicionisani major američke vojske Majk Lajons smatra da Tramp možda stvara politički prostor za sebe.

„Kome je upućena ta poruka na Truth Social? Očigledno je upućena Vladimiru Putinu, ali mislim da je prodaje američkoj javnosti kako bi procenio da li bi bilo popularno da se više uključi i da SAD više učestvuju u ratu u Ukrajini“, kazao je Lajons za CNN.

„Voleo bih da verujem da ono što je ranije mislio da je jednostavna jednačina sada shvata da je to vrlo složen problem“.

Evropski saveznici SAD-a pažljivo prate da vide da li će Tramp zaista nešto preduzeti.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je tokom posete Vijetnamu u ponedeljak da, nakon nedavnog razgovora s Trampom, veruje da američki lider sada razume da je Putin „lagao“ kada mu je u telefonskom razgovoru rekao da je spreman za mir.

Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je zaoštrio ton. Rekao je da sada nema ograničenja u dometu evropskog oružja koje Ukrajina može koristiti što znači da bi mogli da gađaju duboko unutar teritorije Rusije. Ipak, nije odmah bilo jasno da li se to odnosi na novu operativnu promenu.

Saveznici deluju kao da osećaju da bi Tramp konačno mogao promeniti mišljenje, nakon meseci u kojima je potkopavao njihove napore da prisile Putina na hitan prekid vatre.

Ali, kao i uvek, niko ne može sa sigurnošću reći kojim putem će Tramp krenuti. Jedan evropski diplomata rekao je da je i dalje teško proceniti da li Trampove osude Putina zaista označavaju novi pristup, ali je primetio da je Evropa očigledno zainteresovana za više sankcija.

Šta Kremlj misli o Trampu?

Postoje dva problema vezana za ideju da je Tramp konačno „progledao“ kada je reč o ruskom lideru.

Prvo, on nikada nije bio preterano sklon da kritikuje Putina.

Drugo, Putinova brutalnost u vođenju rata nije ništa novo – prošle su tri godine od ničim izazvane i nezakonite invazije koja je odnela desetine hiljada života civila i dovela do međunarodnih naloga za hapšenje zbog ratnih zločina.

Zato je rizično uzeti Trampovu vikend retoriku zdravo za gotovo. Njegovi komentari služili su političkoj svrsi – da skrene pažnju novinara s pitanja o njegovom stavu povodom najnovijeg zločina u Ukrajini.

Dobio je i dobre naslove u medijima na Dan sećanja zbog toga što je „birao oštriji ton“ prema Putinu. Ali nedavna istorija pokazuje da, kada trenutak prođe, predsednik često jednostavno pređe na drugu temu.

„Pričati je lako, a mi još uvek čekamo na konkretna dela“, rekla je Bet Saner, bivša visoka zvaničnica američke Nacionalne obaveštajne službe, za CNN. „Morate da izvršite pritisak na stranu koja pravi problem“.

„Putin ne veruje da će Tramp nešto zaista i preduzeti“, dodala je Saner.