Foto: EPA-EFEPredsednik SAD Donald Tramp i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su juče telefonon oko dva sata. Tramp je rekao da je razgovor prošao „veoma dobro“, dok je Putin naveo da je bio „iskren i sadržajan“.
Iako je američki predsednik naglasio da će Rusija i Ukrajina odmah započeti pregovore o prekidu vatre, ako se analiziraju reči Putina to neće ići ni lako ni brzo.
Naime, Putin je naglasio da će Rusija predložiti i da je spremna da sarađuje sa Ukrajinom “na memorandumu u vezi sa mogućim mirovnim sporazumom, uz definisanje niza stavova kao što su, na primer, principi rešavanja, vremenski okvir mogućeg mirovnog sporazuma, uključujući i mogući prekid vatre na određeni period, ako se postignu relevantni sporazumi”.
On je rekao da Rusija ostaje pri stavu da je neophodno zaustaviti borbena dejstva, ali je istakao da je privremeni prekid vatre moguć samo ukoliko se postignu odgovarajući dogovori.
Nakon telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom, Tramp je na društvenoj mreži Truth Social napisao da će Rusija i Ukrajina odmah započeti pregovore o prekidu vatre i, što je još važnije, o okončanju rata.
„Uslovi za to biće dogovoreni između dve strane, jer jedino tako i može biti – oni poznaju detalje pregovora koje niko drugi ne zna. Ton i duh razgovora bili su odlični. Da nije bilo tako, rekao bih to odmah, a ne kasnije“, napisao je predsednik SAD.
Tramp je dodao da je o tome obavestio predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Francuske Emanuela Makrona, premijerku Italije Đorđu Meloni, kancelara Nemačke Fridriha Merca i predsednika Finske Aleksandra Stuba.
Na kraju objave, Tramp je napisao da je Vatikan zainteresovan da bude domaćin mirovnih pregovora.
No, uprkos signalu otvorenosti, Tramp je kasnije upozorio da bi Sjedinjene Države mogle potpuno da se povuku iz učešća ako ne bude vidljivog napretka.
„Ovo nije moj rat. Samo pokušavam da pomognem“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.
Zelenski rekao je da je otvoren za dalje pregovore sa Moskvom, ali je ponovio da se ukrajinski vojnici neće povući sa teritorija koje je anektirala Rusija.
Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, ističe za Danas da se sve odvija prema očekivanju.
„Putinu je ponovo pošlo za rukom da anastezira Trampa, da otupi oštricu svih njegovih zahteva, da nametne svoju igru. Tramp je i dalje oduševljen i Putinom i Rusijom i olako predaje pozicije Ukrajine i Evrope. U tome i jeste problem što se Tramp nametnuo kao glavni posrednik između Ukrajine (odnosno Zapada) i Rusije, ali za tačno pet meseci ništa nije postigao, niti se na vidiku sem rata nazire, koji je potreban Putinu za dostizanje ciljeva. A setite se, da ne zaboravite, 55 puta je Tramp u predizbornim govorima tvrdio da će rat završiti za 24 sata“, ukazuje Đukić.
Putin naravno, dodaje naš sagovornik, ne želi da izgubi razumevanje i podršku Trampa.
„Ali svaki njegov predlog prevodi na svoj jezik, na svoje uslove, na sporovozni kolosek. Njihov jučerašnji razgovor suštinski nije doneo ništa novo od onoga šta su se na mnogo nižem nivou dve strane 16. maja dogovorile u Istanbulu, a to je da razmene papire o svojim viđenjima mira, prekida vatre, a upravo je prekid vatre bio prvi Trampov uslova još ranije u martu postavljen za bilo kakve pregovore sa Moskvom“, objašnjava Đukić.
Prema njegovom mišljenju, Putin uporno drži, i vešto žonglira svojim ratnim ciljevima u Ukrajini i Evropi i ne odstupa ni za jotu.
„Ne treba uopšte sumnjati da su između Rusije i Ukrajine (odnsono Evrope) dijametralno suprotni ciljevi, da se jaz Trampovim nespretnim posredništvom nije smanjio, nego je samo Putin odlično procenio i maskirao svoje namere pred oduševljenim Trampom. Predstoje još meseci, nadajmo se ne i godine, rata. Putin je sve to dalekovido proracunao da „kolektivni Zapad“, a nijednu pretnju prema Rusiji, sem (ne)uspešnih sankcija, neće ostvariti“, naglašava Đukić za Danas.
Ruska ekspertkinja za Ameriku, Aleksandra Filipenko, u razgovoru za DW navodi da se reakcije Trampa i Putina „radikalno“ razlikuju po pitanju sadržaja i tona, odnosno da sam razgovor uopšte nije bio ni od kakve koristi.
Filipenko pritom napominje da je Putin u svojoj reakciji ponovo govorio o „uzrocima rata“, što rezultira zahtevima Moskve koji su Ukrajincima neprihvatljivi. Pritom se misli na odustajanje Ukrajine od članstva u NATO, odnosno priznavanje regiona koje je Moskva anketirala kao rusku teritoriju.
Ona dodaje da to nije ništa novo u odnosu na 2022, odnosno vreme kada je rat i počeo.
„Putin se nije ni za centimetar pomerio od svojih pozicija. Upravo suprotno, šef Kremlja je svoje pozicije čvrsto zacementirao. Ovde uopšte ne može da se govori o nekakvom proboju“, ističe Filipenko.
Dopisnik Skaj njuza iz Moskve Ivor Benet misli da će evropski čelnici i Ukrajina biti vrlo razočarani što Tramp nije izvršio veći pritisak na Putina.
„Nadali su se da će ovo biti trenutak kada će Donald Tramp ispuniti svoje pretnje, izvršiti pritisak na Putina i gurnuti ga bliže prema primirju. Ne čini se da je ovo pomaknulo stvari bliže mirovnom dogovoru ili barem primirju u Ukrajini“, zaključuje Benet, prenosi Dnevnik.hr.
Kina je saopštila da podržava direktan dijalog između Rusije i Ukrajine, nakon što je Tramp najavio da će njih dve „odmah“ početi mirovne pregovore posle razgovora sa Putinom.
„Kina podržava sve napore usmerene na postizanje mira“, rekla je portparolka ministarstva spoljnih poslova Mao Ning, dodavši da se Peking „nada da će uključene strane nastaviti s dijalogom i pregovorima, prenosi Index.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
