Tramp najavio da će prekršiti 47 godina star protokol

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova potvrdilo je da je Lai „spreman za razgovor“ sa Trampom i da bi tom prilikom naglasio da Kina narušava mir u Tajvanskom moreuzu, dok tajvanske vlasti nastoje da očuvaju postojeće stanje. Iz Tajvana poručuju da predsednik ostaje posvećen očuvanju stabilnog statusa kvo u regionu, ali i otvoren za razmenu stavova sa američkom stranom, prenosi Index.hr.

Američki i tajvanski lideri nisu direktno razgovarali još od 1979. godine, kada je Vašington prekinuo zvanične odnose sa Tajvanom kako bi priznao vladu u Pekingu.

„Razgovaraću sa njim. Razgovaram sa svima“

Peking smatra Tajvan svojom teritorijom i nije isključio mogućnost da ga preuzme silom. Lai, koji je preuzeo dužnost 2024. godine, stoji iza jednog od najsnažnijih pokušaja poslednjih godina da se ojača odbrana ostrva.

Sjedinjene Države već dugo podržavaju Tajvan i po zakonu su obavezne da mu omoguće sredstva za samoodbranu, ali pritom moraju da balansiraju između te podrške i održavanja diplomatskih odnosa sa Kinom.

Na pitanje da li planira da razgovara sa Laijem pre donošenja odluke o prodaji američkog oružja, Tramp je odgovorio: „Razgovaraću sa njim. Razgovaram sa svima… Radićemo na tome, na tajvanskom pitanju.“

Tramp je pritom svoj odnos sa kineskim predsednikom Xi Jinping opisao kao „neverovatan“, nakon dvodnevnog samita u Pekingu prošle nedelje.

Peking blokira planiranu posetu zvaničnika Pentagona

Sjedinjene Države su 1979. godine donele Taiwan Relations Act, prema kojem mogu „snabdevati Tajvan oružjem odbrambenog karaktera“, zbog čega Vašington i dalje prodaje oružje toj zemlji.

Predloženi paket naoružanja vredan 14 milijardi dolara navodno uključuje opremu za borbu protiv dronova i sisteme protivvazdušne odbrane. Donald Tramp naglasio je da još nije odlučio da li će prodaja biti realizovana.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Peking trenutno blokira planiranu posetu Elbridž Kolbija, glavnog zvaničnika Pentagona za politiku, jer Kina ne želi da odobri posetu dok Tramp ne odluči kako će postupiti sa sporazumom o prodaji oružja.

Prošle nedelje, tokom povratka iz Pekinga predsedničkim avionom Air Force One nakon sastanka sa Si Đinpingom, Tramp je ponovo upitan o prodaji oružja Tajvanu. Tada je rekao da će „doneti odluku u relativno kratkom roku“.

„Moram da razgovaram sa osobom koja sada vodi Tajvan, znate o kome govorim“, izjavio je.

Si upozorio na mogućnost sukoba

Tokom Trampove posete Pekingu, Kina je jasno stavila do znanja da je Tajvan jedno od najvažnijih pitanja u odnosima između dve zemlje, a Si je upozorio na mogućnost sukoba između dve supersile ako se tim pitanjem bude loše upravljalo.

Iako je Tramp odbacio mogućnost sukoba između SAD i Kine zbog Tajvana, izjavio je da Si „veoma snažno“ doživljava pitanje Tajvana.

„Nisam dao nikakvo obećanje nijednoj strani“, poručio je novinarima prošle nedelje u Air Force Oneu.

Nakon sastanka Trampa i Sija, Lai Čing-te izjavio je da je Tajvan „suverena, nezavisna demokratska država“ i da mir u Tajvanskom moreuzu neće biti „žrtvovan niti predmet trgovine“.

Lai je takođe naglasio da je američka prodaja oružja „ključni faktor u održavanju regionalnog mira i stabilnosti“.

Ovo nije prvi put da Donald Tramp krši diplomatsku tradiciju. Još 2016. godine razgovarao je sa tadašnjom tajvanskom predsednicom Cai Ing-ven, ali je to bilo pre nego što je preuzeo dužnost. Kina je nakon tog razgovora zvanično protestovala kod Vašingtona.

U decembru odobrena prodaja oružja vredna 11 milijardi dolara

Tramp je takođe naveo da je sa Si Đinpingom „vrlo detaljno“ razgovarao o prodaji oružja, što bi, ukoliko je tačno, predstavljalo još jedno iznenađujuće odstupanje od američke politike.

Sjedinjene Države su 1982. godine obećale Tajvan da se neće konsultovati sa Pekingom o prodaji oružja Tajvanu. Međutim, kada su Trampa tokom leta iz Pekinga pitali o toj obavezi, odgovorio je da su osamdesete godine „bile davno“.

Prošlog decembra SAD su odobrile prodaju oružja Tajvanu u vrednosti od 11 milijardi dolara, jednu od najvećih do sada, što je izazvalo bes Pekinga.

Tajvan je pod predsednikom Lai Čing-te značajno povećao izdvajanja za odbranu kako bi odgovorio na sve veći vojni pritisak Kine. Mnogi stanovnici Tajvana smatraju se pripadnicima zasebne nacije, iako većina podržava održavanje sadašnjeg stanja, u kojem Tajvan niti proglašava nezavisnost od Kine niti se sa njom ujedinjuje.