Opravdanje ratnih zločina pod krinkom vere: Trampov „sveti rat“ i „sveti ratnici“

Međutim, spremnost Trampove administracije da implicira da je njegova vlast bpžansko odobrenje  i da rat u Iranu pravda verski utemeljenom „pravednošću“ preti da naruši još jednu dugogodišnju političku tradiciju.

Ministar odbrane Pit Hegset svoje brifinge oblikuje kroz citate iz Svetog pisma i prikazuje američke vojnike gotovo kao duhovne ratnike. Predsednik Donald Tramp objavio je na društvenim mrežama AI generisanu sliku sebe u liku Isusa Hrista, piše u analizi CNN.

A potpredsednik Džej Di Vens je kritikovao teološko razumevanje pape Lava XIV nakon što je papa upozorio da Bog ne blagosilja one koji bacaju bombe.

Takva retorika približava Sjedinjene Države slici „svetog rata“, od koje su se mnogi prethodni predsednici pokušavali distancirati, i koja mnoge sukobe na Bliskom istoku čini teško rešivim.

Iranska Islamska Republika dugo tvrdi da sprovodi volju Alaha i veliča mučeništvo u ratu kao božansku nagradu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu objasnio je sadašnji rat delimično pozivanjem na Purim, jevrejski praznik koji obeležava spas Jevreja od zavere za njihovo uništenje od strane Persijskog carstva, kako je opisano u Knjizi o Esteri.

Sve izraženija religioznost Trampove administracije odražava sve čvršću republikansku ideologiju i uticaj radikalnije evanđeoske struje koja se poklopila sa usponom MAGA pokreta.

To pokazuje sve veću spremnost visokih partijskih zvaničnika da ističu sopstvena verska uverenja, čak i uz rizik da time uvrede pripadnike drugih vera ili nevernike.

Ovo može delimično biti stvar ličnog uverenja. Ali to je i politički potez, jer razni partijski zvaničnici pokušavaju da pridobiju evanđeoske hrišćane – važan stub Trampove sve slabije baze.

„To nije toliko iznenađujuće“, rekao je Džim Gut, profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Furman. „Ali veoma, veoma eksplicitan i sektaški način na koji su to uradili svakako je bez presedana“.

Za mnoge religiozne Amerikance, govor o duhovnosti u politici nije kontroverzan. Međutim, vera nije nužno partijska.

Neki vernici strahuju da se njihova religija zloupotrebljava za opravdavanje rata. Takođe se postavlja pitanje da li se poštuje ustavna odvojenost religije i državnih institucija.

Iako mnogima pruža utehu, otvorena religijska retorika može marginalizovati druge. Ovo je posebno osetljivo pitanje u vojsci, gdje se praktikuju različite vere. Amerikanci takođe imaju pravo da ne pripadaju nijednoj veri.

Trampovi savremeni prethodnici uglavnom su izbegavali da ratove na Bliskom istoku predstavljaju kao religijske poduhvate. Nastojali su da uskrate legitimitet protivnicima koji propovedaju „sveti rat“, i bili su svesni da hrišćanski ton može stvoriti političke komplikacije u odnosima sa muslimanskim saveznicima.

Nakon napada 11. septembra 2001, predsjednik Džordž V. Buš je jednom prilikom napravio lapsus kada je „rat protiv terorizma“ nazvao „krstaškim ratom“. Kasnije je rekao: „Naš rat nije protiv religije, niti protiv islamske vjere“.

Hegset, za razliku od njega, smatra da politički korektan jezik ograničava američke „borce“. Na grudima ima istetoviran Jerusalimski krst, religijski simbol povezan sa krstaškim ratovima.

Hegset, Trampov sveti ratnik

Hegset je najjasniji primjer novog religijskog tona kojim SAD oblikuju narativ o ratu.

Pentagon je u saopštenjima za CNN i druge medije tvrdio da se njegovo često korištenje hrišćanske retorike ne razlikuje od molitvi koje je Džordž Vašington izgovarao u Valley Forge ili od deljenja Biblija vojnicima od strane predsednika Frenklina Ruzvelta u Drugom svetskom ratu.

Kritike na račun Hegseta ne dovode u pitanje iskrenost njegove vere. One se pre svega odnose na to da li bi trebalo da je toliko naglašeno koristi u obavljanju javne funkcije. Ministar odbrane često implicira božansku potvrdu američkog rata. Tako je, na primer, spasavanje američkog pilota u Iranu tokom Uskrsa uporedio s vaskrsenjem.

Vera i religija su po svojoj prirodi apsolutne. Ali diplomatija potrebna za okončanje ratova mora biti privremena i dovoljno fleksibilna da omogući različite strane u sukobu da tumače ishode na svoj način. Mnogi ratovi na Bliskom istoku oko teritorije ili resursa otežani su upravo zbog religijskih dimenzija.

Hegset takođe koristi veru na način koji, prema kritičarima, može oslabiti temelje demokratskog društva, poput slobodne štampe.

Tako je, na primer, u četvrtak citirao biblijsku parabolu u kojoj je novinare koji kritikuju američku propagandu u ratu uporedio s farisejima, „samoproklamovanom elitom svog vremena“, koji su sumnjali u Isusovu „dobrotu“.

Hegset nije prvi vojni lider koji kampanje opisuje biblijskim jezikom. U svojim naređenjima za Dan D, general Dvajt D. Ajzenhauer je savezničku invaziju na Evropu nazvao „Velikim krstaškim pohodom“ i zatražio „blagoslov Svemogućeg Boga na ovaj veliki i plemeniti poduhvat“.

Ali u generacijama koje su usledile, Sjedinjene Države su postale religijski raznovrsnije, pa čak i sekularnije. „Mislim da je zemlja danas veoma drugačija i da je, na neki način, zaista anahrono videti ovakvu vrstu religijskog jezika koju koriste javni zvaničnici u ovom slučaju“, rekao je Gut.

Neki verski lideri brinu zbog toga što partijski političari javno pripisuju svoje motive božanskoj volji.

To postaje „utoliko alarmantnije jer se predsednik i njegova administracija tako jasno povezuju sa navodnom voljom Boga, pa čak i sa samim likom Boga“, rekla je biskup Marian Bude iz Episkopalne biskupije u Vašingtonu u intervjuu za CNN sa Kasijem Han.

Osećaj religijskog opravdanja može biti utešan za one koji ratuju i njihove vođe. Međutim, mnogi učesnici ratova veruju da je Bog na njihovoj strani. Predsednik Abraham Linkoln je u svom drugom inauguracionom govoru primetio da vojnici u Uniji i Konfederaciji „čitaju istu Bibliju i mole se istom Bogu, i svako od njih priziva Njegovu pomoć protiv onog drugog“.

Bela kuća protiv pape

Administracija je toliko uverena u svoj kurs da je spremna da ospori i čoveka kojeg rimokatolici smatraju naslednikom Svetog Petra – papu.

Pontif ne odustaje.

„Isus nam je rekao: blago mirotvorcima. Ali teško onima koji manipulišu religijom i samim Božjim imenom za sopstvenu vojnu, ekonomsku ili političku korist, vukući ono što je sveto u tamu i prljavštinu“, rekao je Lav tokom posete Kamerunu u četvrtak.

Njegova kritika „gospodara rata“ mogla je da se odnosi na više lidera u Africi ili širom sveta, ali kontekst njegovog neslaganja s Belom kućom bio je jasan.

Sukob predsednika sa Svetom stolicom nije oko Svetog pisma. Tramp jednostavno ne pokazuje toleranciju prema bilo kome ko ga kritikuje – ko god to bio.

On je u četvrtak insistirao da ima „pravo da se ne slaže s papom“, sedmicu nakon što je Sveti otac prigovorio Trampovom upozorenju da bi cela iranska civilizacija mogla „nestati“ ako Teheran ne prihvati njegove uslove za okončanje rata.

Ovo je sukob između dva najistaknutija Amerikanca na svetu, koji obojica imaju ogromne sledbenike. Bivši Robert Prevost, rođen u Čikagu, živeo je život pobožnosti i asketizma. Tramp, milijarder iz Njujorka, izgradio je brend definisan raskošnošću i javno je izrazio sumnju da ide u raj.

„Lav treba da se sabere kao papa, da koristi zdrav razum, prestane da ide naruku radikalnoj levici i da se fokusira na to da bude veliki papa, a ne političar“, napisao je Tramp na društvenim mrežama, možda zaboravljajući da su pape često i velike političke figure.

Time bi mogao i da naškodi šansama republikanaca među više od 50 miliona američkih katolika.

Napadi administracije na papu ne nailaze na dobar prijem ni u Evropi.

„Danas postoje dva američka lidera: jedan je pravi heroj američkog sna, a to je papa Lav, papa Prevost, a ne predsednik Tramp“, rekao je bivši italijanski premijer Mateo Renci za CNN International.

Vens je, kao što često čini, stao u odbranu predsednika. Potpredsednik je ove sedmice rekao da je „veoma, veoma važno da papa bude oprezan kada govori o pitanjima teologije“.

Njegova spremnost da se upušta u spor s papom oko dogme ponovo ga prikazuje kao neobičnog političara koji uživa u ideološkim, a ne površnim političkim sukobima.

Njegovi kritičari, međutim, u relativno nedavnom konvertitu u rimokatolicizam vide aroganciju i ambiciju, dok vernici u toj crkvi uglavnom smatraju doktrinarna učenja pape nepogrešivim.

Kako je naveo Džejms Masa, predsedavajući Odbora za doktrinu Konferencije katoličkih biskupa SAD, u saopštenju: „Kada papa Lav XIV govori kao vrhovni pastir univerzalne Crkve, on ne iznosi samo mišljenja o teologiji, već propoveda Evanđelje i vrši svoju službu Vikarija Hristovog“.

Ovo su duboke vode u koje administracija ulazi, implicirajući božansku potvrdu najviše vlasti za svoj rat u Iranu.

Ratovi zasnovani na moralnoj sigurnosti mogu izgubiti strateški pravac. Osećaj božanske svrhe može zamagliti donošenje odluka i ponuditi opravdanje za ratne zločine na bojnom polju. Upravo zato su mnoge predsedničke administracije izbegavale da religiju uvode u rat.