Trampov carinski rat uznemirio Amerikance

To će biti nova runda carina, pošto su Sjedinjene Države već uvele namete u visini od 50 milijardi dolara na stotine proizvoda koji se uvoze iz Kine.

„U svetlu nepravedne osvete Kine, Trgovinskom predstavništvu SAD sam dao instrukcije da razmotri da li bi dodatnih 100 milijardi dolara carina bio prikladan potez. I, ako je tako, na koje bi proizvode te carine trebalo da se odnose“, rekao je Tramp i dodao da je zvaničnicima zaduženim za poljoprivredu naložio da osmisle plan kojim bi se zaštitili interesi američkih poljoprivrednika.

Kinesko ministarstvo trgovine je odgovorilo, rekavši da Kina „neće oklevati da plati bilo koju cenu“ da bi odbranila svoje interese. „Odnosi Kine i SAD, kao dve svetske sile, bi trebalo da se zasnivaju na jednakosti i poštovanju. Ali, kroz pretnje trgovinskim sankcijama protiv Kine, SAD su izabrale pogrešnu metu“, rekao je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, odgovarajući na najnoviju Trampovu najavu. „Mi ne želimo da se borimo, ali ne plašimo se da vodimo trgovinski rat“, kaže portparol ministarstva trgovine Gao Feng.

Ovakvi potezi dve zemlje su u poslednjih nekoliko sedmica potresli globalno tržište. Analitičari su upozorili na rizik od proširivanja trgovinskog rata na nivo globalne ekonomije i tržišta i veruju da su ključna stvar za sprečavanje takvog scenarija pregovori između dva giganta. Kada je u pitanju politička scena, Trampova poslednja najava je naišla na ne baš prijateljski prijem kod nekih od njegovih kolega republikanaca. Oni upozoravaju da će uvođenje tih carina naneti štetu Amerikancima i koštati ih poslova, kao i da bi mogli da budu narušeni odnosi SAD sa drugim velikim trgovinskim partnerima.

Američki maloprodajni giganti kao što su Volmart i Target su takođe pozvali Trampa da pažljivo razmisli o tome kakav će uticaj carine imati na potrošačke cene i američke porodice. Republički senator iz Nebraske Ben Sas je rekao da je Trampov plan „lud“ i da se nada da „predsednik samo preti“. Sasovi komentari odražavaju raspoloženje najvećeg dela farmerskih država u SAD u kojima su ljudi glasali za republikance. Očekuje se da će Trampovom taktikom najviše biti pogođeni proizvođači soje.

Kina, koja je i sama veliki proizvođač soje, otkupljuje oko 60 odsto celokupnog izvoza ovog proizvoda iz SAD. U Kini se soja koristi za ishranu životinja na farmama, uključujući svinje i kokoške, kako bi se prehranila ogromna populacija zemlje. Velike potrebe Kine za sojom i proizvodima od soje su održavali relativno visoku cenu soje koja se uvozi iz SAD. Ali zbog nametanja dodatnih carina će opasti uvoz soje iz SAD, što će zauzvrat naneti štetu američkim farmerima.

U međuvremenu, Kina će morati da pronađe nove izvore dodatnih zaliha soje i da ih uvozi iz drugih zemalja. Indija je jedan od najvećih proizvođača soje na svetu i analitičari su već ukazali na potencijalni trgovinski rat između Kine i SAD kao na šansu za indijsku ekonomiju. Argentina i Brazil su takođe veliki proizvođači soje, a neke studije ukazuju na to da će se Kina okrenuti njima.