Trampov sudija oborio odluku predsednika Bajdena

Ovakva odluka republikanskog sudije ocenjena je kao „prvi hitac“, u pravnom smislu, Trampovih lojalista čiji je cilj da se poremete planovi Bajdenove administracije.

Aktivisti za ljudska prava dovode u pitanje odluku navodeći da ona otvara pitanje i da li će agenti službe za imigraciju, koji su optuženi za sistematsko zlostavljanje migranata i pritvorenika, možda pokušati da se odupru naporima nove administracije da reformiše agenciju.

Avion imigracione službe napustio je u ponedeljak San Antonio i zaputio se ka Port-o-Prensu, glavnom gradu Haitija.

U njemu su bili Haićani uhvaćeni na američko-meksičkoj granici i proterani su na osnovu zakona o javnom zdravlju, čije se kontroverzno tumačenje od strane Službe dovodi u pitanje.

„Deportacioni let za Haiti prvog dana februara koji se smatra mesecom istorije Afroamerikanaca“, komentarisala je Gerlin Džozef, jedna od osnivačica Haićanskog saveza. „Kakav šamar“, dodala je.

Aktivisti za ljudska prava ukazuju, piše Gardijan, da se i 23 Afrikanaca suočava sa pretnjom deportacije iz objekta Službe za imigraciju u Aleksandriji, u državi Luizijana – 11 Angolaca, sedam Kamerunaca, dvojica Kongoanaca i još trojica ljudi nepoznatih nacionalnosti.

Iako bi, kako se navodi, let za Haiti verovatno bio obavljen čak i da je Bajdenov moratorijum stupio na snagu, očekivani afrički let prkosi tom naređenju, kao i smernice koje je postavio vršilac dužnosti državnog sekretara za unutrašnju bezbednost Dejvid Pekoski, a koje su stupile na snagu u ponedeljak.

Pekoski je pozvao da se deportacije ograniče na osumnjičene teroriste, osuđene prestupnike koji se smatraju pretnjom po javnu bezbednost i ljude bez dokumenata koji su uhvaćeni na granici nakon 1. novembra.

Stiče se utisak, ukazuju mediji, da Služba za imigracije i carine ubrzava deportacije uprkos izveštajima, recimo, da su Kamerunci deportovani u matičnu zemlju prošlog oktobra i novembra usred krvavog građanskog sukoba tamo bili zatvarani, batinjani, skrivani – ili u nekim slučajevima, ističe se, „jednostavno nestali“.

„Mnogi od njih su držani u vojnom zatvoru“, kaže Mambo Tse, aktivistkinja kamerunske zajednice u Americi.

Loren Sejbert, iz Hjuman rajts voča kaže da je ta organizacija, pošto je u proteklim mesecima mnogim Kameruncima odbijen azil u SAD, dokumentovala više slučajeva prognanika koji se suočavaju sa zatvorom, zlostavljanjem, krivičnim gonjenjem i pretnjama vlasti Kameruna po povratku.

Kako ističe, i članovima njihovih porodicama je takođe prećeno.

Stupanjem na dužnost 20. januara, administracija Bajdena bila je naložila prekid letova za deportaciju, uz određene izuzetke.

Međutim, savezni sudija u Teksasu Dru Tipton, koga je Tramp imenovao prošlog juna, blokirao je tu suspenziju.

Tiptonovoj nominaciji, kako se podseća, protivile su se demokrate navodeći nedostatak pravosudnog iskustva, kao i njegovu podršku u slučaju vraćanja na posao teksaškog socijalnog radnika otpuštenog zbog verbalnog vređanja crnog kolege.

Slučaj protiv moratorijuma pokrenuo je teksaški državni tužilac Ken Pakton, kome se pripisuje vodeća uloga u nastojanjima da poništi izborni rezultat 2020.

Pakton se, takođe, obratio Trampovim pristalicama u Vašingtonu 6. januara, malo pre upada u zgradu Kongresa.

„Nećemo prestati da se borimo. Mi smo Teksašani, mi smo Amerikanci i borba će se nastaviti „, rekao je pred masom, prenosi Hjuston hronikl.

Pakton je optužen za prevare sa hartijama od vrednosti navodno počinjene pre nego što je stupio na dužnost.

Za zloupotrebu službenog položaja optužen je od sedam uzbunjivača, a tužen je za odmazdu nakon otpuštanja zviždača.

Navodi se i da je pod istragom Federalnog istražnog biroa zbog zloupotrebe službenih navoda.

Posle Tiptonove presude o deportacijama, Pakton je proglasio „pobedu“ na svom Tviter nalogu.

„Teksas je prva država u SAD koja je pokrenula parnicu protiv Bajdenove administracije“, napisao je.

„I pobedili smo.“ Pakton je opisao planirani moratorijum od 100 dana na deportacije kao „levičarsku pobunu“ koju je on sprečio.

Američka unija građanskih sloboda (ACLU) pokušava da ospori teksašku presudu u ime grupa za prava imigranata.

„Postoji pravni aspekt, a postoji i praktični aspekt“, kaže Kodi Vofsi, advokat ACLU-a.

Zapitao se i da li će pojedini zvaničnici iz Službe za imigraciju koji se možda ne slažu sa politikom nove administracije sprovoditi te politike ili će radije pokušati da sprovedu nemilosrdnu imigracionu politiku?“