„Prvo su nas bombardovali, pa izvređali vulgarnom Trampovom kulom“: Britanski Obzerver o nekadašnjoj zgradi Generalštaba

Za mnoge Srbe, nema mnogo prostora za dvosmislenost. Izdubljene zgrade – splet zjapećih rupa i polurazrušenog betona – stoje kao simbol zapadne agresije i licemerja, spomenik problematičnoj, još uvek osporavanoj nedavnoj prošlosti, piše britanski Obzerver.

Za dvadesetdvogodišnju Nikolinu Đorđević, studentkinju konzervacije i restauracije na Univerzitetu u Beogradu, ovo pitanje nema nikakve veze sa prošlošću zgrade, već sa njenom mogućom budućnošću.

Krajem prošle godine, nizom veselih saopštenja za štampu je objavljen dogovor sa kompanijom pod nazivom Afiniti global, čiji je osnivač, slučajno, zet Donalda Trampa, Džared Kušner. Afiniti global bi preuredio staru zgradu Ministarstva odbrane u luksuzni hotel i apartmanski kompleks vredan 370 miliona funti, sa slovima TRUMP ispisanim na vrhu.

Zakup na 99 godina, prema najpouzdanijim nezavisnim izvorima, ne bi imao početne troškove. Od tada je pokrenuta sjajna promotivna veb-stranica, koja prikazuje niz stambenih kula koje se uzdižu u beogradsku panoramu, urađenih uz pomoć računarski generisane grafike (CGI). .

Hotel Tramp čuči u prvom planu, sa flotom luksuznih automobila parkiranih ispred, dok se američka zastava ponosno vijori iznad ulaza.

Za Đorđević, ideja da bi takvo mesto, čak i u sadašnjem stanju, moglo biti srušeno kako bi se napravilo mesto za prvi hotel „Tramp internešenel“ u Evropi bila je gotovo neshvatljiva. To nije bila samo vulgarna, već ružna uvreda za prošlost. „To što se može dati na poklon… to je skoro kao grčka tragedija“, rekla je, stojeći nekoliko metara od zgrada jednog sparnog jutra krajem juna.

Tokom proteklih devet meseci, život u Srbiji je definisan talasom sve intenzivnijih nacionalnih protesta. Oni su počeli u novembru, kada je 16 ljudi poginulo u urušavanju sveže renovirane krovne nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji.

Demonstracije su predvodili studenti poput Đorđević i njenih vršnjaka, koji su za katastrofu u Novom Sadu okrivili raširenu korupciju u vladi. Ubrzo im se pridružio širok spektar srpskog društva, od nezadovoljnih nastavnika i državnih službenika do poljoprivrednih radnika na severu i istoku.

U martu se više od 300.000 demonstranata okupilo u Beogradu na onome što su nezavisni posmatrači nazvali najvećim protestom ikada u zemlji. Stalne barikade su podignute u centru Beograda, uključujući i ispred bivšeg Ministarstva odbrane oštećenog bombama.

Zvuk zviždaljki postao je sveprisutan, zajedno sa sloganima poput „Pumpaj!“ i „Korupcija ubija“, često ispisanim na jarko crvenom otisku ruke. Iako su bile pretežno mirne, na masovnim demonstracijama u junu zabeleženi su sukobi demonstranata sa policijom, što je dovelo do desetina hapšenja.

Glavni zahtev demonstranata bio je smena autoritarne vlade koju je predvodio predsednik Aleksandar Vučić, čija je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti od 2012. godine.

Ostavka njegovog neefikasnog premijera Miloša Vučevića u januaru nije nimalo doprinela da se nemiri smire. Ali uprkos višemesečnom pritisku, Vučić – krajnje desničarski nacionalista koji je obavljao niz visokih funkcija pod brutalnom vladavinom Slobodana Miloševića 1990-ih – odbio je da popusti. Umesto toga, sugerisao je da su protesti delo mešanja zapadnih obaveštajnih agencija, dok je poricao da su izgubljeni životi u Novom Sadu posledica korupcije.

Poslednjih meseci, spor oko predložene Trampove kule povećao je pritisak na Vučića, koji se blisko povezao sa novom američkom administracijom.

Donald Tramp mlađi je poslednjih meseci nekoliko puta posetio Srbiju, čak je u martu intervjuisao predsednika Vučića za svoj podkast. Sa svoje strane, Vučić se opredelio za notu blago tužnog pragmatizma.

„Važno je prevazići teret iz 1999. godine“, rekao je za BBC u junu. „Spremni smo da izgradimo bolje odnose sa SAD – mislim da je to izuzetno važno za ovu zemlju.“

Za one koji se protive Trampovoj kuli, pitanje ne može biti jednostavnije.

„To je simbol režima koji se odnosi prema zemlji kao da je ona njihovo privatno vlasništvo“, rekla je Sneška Kvadvlih-Mihailović, generalna sekretarka fondacije Evropa Nostra, vodeće evropske organizacije za kulturno nasleđe.

Zgrade ne treba srušiti, tvrdila je uz kafu u baru u centru Beograda, jer uticajni investitor želi da na tom mestu izgradi potpuno neprikladan novi kompleks. Za Kvadvlih-Mihailović i mnoge druge posmatrače, predloženu Trampovu kulu treba posmatrati u istom sumornom kontekstu kao i Beograd na vodi, ogroman, mnogo ocrnjeni trgovačko-stambeni kompleks u vlasništvu Emirata, koji se nalazi na obali reke Save, pet minuta vožnje od bivšeg Ministarstva odbrane.

Sa svojim poluzavršenim, polupraznim luksuznim stanovima, vrhunskim restoranima i kompleksom Kula Beograd od 42 sprata, navodi se kao odličan primer kako strani kapital jednostrano koristi srpsku javnu imovinu.

Čak i njegovi najžešći kritičari priznaju da je predsednik Vučić lukav operater. Dodeljujući litijum EU, bakar Kini i vrhunske nekretnine u Beogradu američkim investitorima povezanim sa Trampom, Vučić je do sada uspeo da izbegne i najblažu osudu iz inostranstva.

„Nažalost, ova strategija mu funkcioniše“, rekao je Zdravko Ponoš, lider Srbija centra, formiranog nakon predsedničkih izbora 2022. godine na kojima je završio drugi kao šef anti-Vučićeve koalicije desnog centra.

„[Neki] važni svetski igrači gledaju na [Srbiju] kao na sporedno dvorište Evrope, a ne kao na pravu Evropu. Tako da ovde kupujete stvari jeftino, a prodajete ih skuplje… jer je vlada korumpirana.“

Za Ponoša, penzionisanog generala i nekadašnjeg načelnika Generalštaba srpskih oružanih snaga, kompleks Ministarstva odbrane izazivao je posebno jaka osećanja. „Nema nikoga u opozicionim strankama ko je spreman da to podrži. Nema razloga da se to podrži. Svi iz civilnog društva su protiv toga.“

Nije to, dodao je, zbog urođenog srpskog otpora izgradnji novih projekata (nimbyism – Not In My Backyard – protivljenje ili otpor stanovnika novim razvojnim projektima ili projektima u njihovom lokalnom području, često vođen zabrinutošću zbog potencijalnih negativnih uticaja na vrednost njihove imovine, kvalitet života ili životnu sredinu).

„Trebalo bi da se preobrazi u neku drugu vrstu državne institucije, ne nužno vojnu.“

To je bila ideja koju je preuzela Kvadvlih-Mihailović. „Postoje sve vrste potencijalnih [upotreba]. Ideje koje se uklapaju u priču o zgradi. Možete je revitalizovati i obnoviti [umesto] uništiti.“

Kao i mnogo toga u savremenom srpskom društvu, ništa u vezi sa budućnošću projekta nije sigurno. Zgrada je uživala status zaštićenog nasleđa od 2005. godine sve dok joj prošle godine nije oduzet na brzinu, čime je otvoren put da zemljište bude dodeljeno kompaniji Afiniti global.

U maju je policija uhapsila službenika odgovornog za oduzimanje statusa. Zatim je usledio nadrealni talas optužbi i kontratužbi. Tužioci su tvrdili da je Goran Vasić, vršilac dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, priznao falsifikovanje dokumenata koji su korišćeni za oduzimanje zaštićenog statusa zgrade.

Vučić je, u međuvremenu, negirao da je projekat naišao na bilo kakve probleme. Na samitu sa evropskim liderima u Tirani, prezreo je ideju da se dogodilo nešto neočekivano i neprikladno.

Veb-sajt Trampova kula Beograd obećava da će pretprodaja luksuznih stanova početi ovog leta. Ali s obzirom na proteste i nedostatak napretka, to je možda optimistično. „Ako budu dovoljno pametni, odustaće“, rekao je Ponoš. „Previše je nepopularno. Previše osetljivo.“

Nepopularnost je tema koju je Vučić, koji se bori sa problemom, počeo da razume tokom protekle godine. Prošlog vikenda, 140.000 demonstranata izašlo je u centar Beograda na najvećim pojedinačnim demonstracijama od marta. Postoji osećaj da bi mogla da počne nova, još viš uznemirujuća faza.

Nakon višemesečnih protesta koji nisu gubili na snazi – bilo protiv Trampove kule ili osnovnog poverenja i kompetentnosti srpske administracije – Vučićeva vlast je čvrsta kao i uvek. Nije jasno šta bi, ako bi i išta, moglo da je oslabi.

Još četiri sporne Trampove kule
Kompleks od 33 sprata u glavnom gradu Azerbejdžana bio je opterećen hroničnim kašnjenjima i optužbama za korupciju tokom svoje teške, 14-godišnje izgradnje.
Konačno je otvoren 2022. godine kao hotel Ric-Karlton Baku nakon što se Trampova organizacija povukla nakon predsedničkih izbora u SAD 2016. godine. Portparol je ovaj odlazak opisao kao „čišćenje kuće“.

Par kula od 23 sprata, otvorenih 2017. godine u metropoli Maharaštra, bio je jedan od dva projekta pod brendom Trampova kula, izgrađena za unosno tržište luksuznih nekretnina u Indiji. Sprovedena je istraga u vezi sa neslaganjima u zemljišnim dokumentima vezanim za projekat.

Tu je i stambena zgrada od 26 spratova u urugvajskom primorskom gradu. Izgradnja je obustavljena početkom 2010-ih zbog loše prodaje. Odlikuje se time što je poslednja Trampova kula izgrađena nakon njegove prve predsedničke pobede.

Trampove kule Istanbul otvorene su 2012. godine, dom su jedinog „kolektivnog vinskog podruma“ u Turskoj. Bile je predmet sporadičnih kontroverzi kako su se odnosi SAD i Turske menjali. Godine 2018, jedan opozicioni političar je zamolio Erdoganovu administraciju da zapleni zgrade za tursku državu. Zahtev nije odobren.

Mnogi Trampovi tornjevi nisu se materijalizovali. Nijedan nije toliko upečatljiv kao predložena ponuda u Moskvi. San o luksuznom centru od 15 spratova u ruskoj prestonici trajno je izbrisan u novembru 2018. godine nakon što je Trampov bivši advokat Majkl Koen priznao da je lagao Kongres o planovima.