Koruptivna siva diplomatija tajkuna i zeta: Profesor Čelani upozorava na ozbiljne posledice Trampovih odluka

Međutim, američki predsednik Donald Tramp se zbog toga suočio sa malo otpora, a mnogi to njegovo „prijateljsko“ kadrovanje u diplomatiji umanjuju kao puku „heterodoksiju“. Dugoročne posledice će biti ozbiljne.

Umesto da se oslanja na državnog sekretara i profesionalni diplomatski kor, Tramp je ključnu diplomatiju uglavnom stavio u ruke svog zeta, Džareda Kušnera, i njegovog poslovnog partnera, njujorškog tajkuna za nekretnine Stiva Vitkofa.

Kušner je bio viši savetnik u Trampovoj prvoj administraciji, zadužen za posredovanje u postizanju Abrahamskih sporazuma između Izraela i četiri arapske države, a sada je, kao i Vitkof, specijalni izaslanik za mir.

Zajedno, Kušner i Vitkof predvode pregovore o Ukrajini, Gazi i Iranu. Ipak, nijedan od njih nije imao diplomatsko iskustvo pre nego što im je Tramp poverio rešavanje nekih od najkompleksnijih i najosetljivijih spoljnopolitičkih izazova našeg vremena, a obojica imaju očigledne sukobe interesa.

Počnimo od Vitkofa. Prošle godine, Pakistan je potpisao kontroverzni investicioni sporazum sa kompanijom World Liberty Financial (WLF), kripto firmom čiji je izvršni direktor Vitkofov sin, Zak, i u kojoj porodice Tramp i Vitkof imaju dominantni vlasnički udeo.

U januaru ove godine, jedan ogranak WLF-a postigao je još jedan dogovor sa Pakistanom – ovoga puta o uvođenju stabilkoina te kompanije za korišćenje u prekograničnim transakcijama.

Međutim, Pakistan je takođe bio mesto i, u određenoj meri, posrednik u razgovorima između Sjedinjenih Država i Irana. Kada akteri istovremeno pregovaraju o geopolitičkim ishodima i ostvaruju poslovne prilike u istom prostoru, diplomatija počinje da liči na tržište: pristup, uticaj i profit postaju usko isprepletani.

Što se Kušnera tiče, nakon što je napustio Trampovu prvu administraciju, osnovao je privatnu investicionu firmu Affinity Partners i obezbedio milijarde dolara od zalivskih monarhija, uključujući oko 2 milijarde dolara od državnog investicionog fonda Saudijske Arabije.

Drugim rečima, Kušner zavisi od saudijskog kapitala. Ipak, od njega se sada očekuje da pregovara o detantu sa Iranom, i to u trenutku kada saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, kako se navodi, poziva Trampa da nastavi rat.

I to nije samo pitanje Irana. Kušnerov predlog „Nove Gaze“, predstavljen u Davosu u januaru ove godine, široko je kritikovan kao „nekretninska diplomatija“, jer praktično preoblikuje obnovu kao poslovni poduhvat, dok ignoriše pitanja suvereniteta i prava.

Sukobi interesa Kušnera i Vitkofa, zajedno sa njihovim nedostatkom spoljnopolitičkih kvalifikacija, objašnjavaju zašto Tramp nije nastojao da ih imenuje na zvanične diplomatske funkcije.

Specijalni izaslanici izbegavaju saslušanja u Senatu, kao i obaveze objavljivanja podataka, etička pravila i nadzor Kongresa koji važe za profesionalne diplomate.

Zbog toga Kušner i Vitkof mogu da vrše uticaj bez transparentnosti i da pregovaraju u ime Sjedinjenih Država bez odgovornosti.

Naravno, Kušner i Vitkof teško da su jedine osobe koje profitiraju od bliskosti sa Trampom. Istaknuti saveznici i donatori, poput Larija Elisona iz kompanije Oracle, ostvarili su velike dobitke kroz ulaganja u većinski američki TikTok poduhvat koji je Tramp faktički naterao kinesku matičnu kompaniju da formira, navodno zbog nacionalno-bezbednosnih razloga.

Pored toga, Trampovi sinovi, Erik i Donald mlađi, nedavno su se pridružili jednoj kompaniji za dronove, Powerus, i pokušavaju da prodaju sisteme za presretanje dronova zalivskim državama kako bi se zaštitile od napada iz Irana, koji se brani od rata koji je pokrenuo njihov otac.

Fondacija Future Industries, startap za robotiku u kojem je Erik glavni strateški savetnik, nedavno je dobila ugovor Pentagonа vredan 24 miliona dolara.

Sada se pojavljuju izveštaji o mogućem insajderskom trgovanju u vezi sa ratom u Iranu, pri čemu su velike opklade navodno postavljene neposredno pre tržišno značajnih javnih izjava Donalda Trampa.

Ipak, američka javnost, bilo da je otupela na Trampovo kršenje normi ili jednostavno nesposobna da isprati tempo i obim tih prekršaja, jedva reaguje na takve vesti.

Skandali koji bi u bilo kojoj prethodnoj američkoj administraciji doveli do pada vlasti ili bar hitnih istraga pod Trampom su postali svakodnevica.

Sa Republikanskom partijom koja se povinuje svakoj Trampovoj želji i opravdava svaki njegov postupak – dok kontroliše oba doma Kongresa – zavladao je svojevrsni osećaj rezignacije.

Ali kako ogorčenje bledi, slabi i ograničavajuća snaga političkih normi. Kao rezultat toga, zloupotrebe postaju sve otvorenije i grublje, a poverenje se erodira. Čak i ako bi Trampovi bliski saradnici uspeli da postignu mirovni sporazum, on bi izazvao sumnju, jer bi svaka ustupka otvarala pitanje ko zaista ima korist i ko je kompromitovan.

Ovo potkopava ne samo pojedinačne sporazume, već i šire globalno liderstvo SAD. Pošto se američka spoljna politika sada vodi ličnom lojalnošću, neformalnim mrežama i privatnim interesom, ono malo kredibiliteta što su SAD imale kao pouzdan partner, pregovarač u dobroj veri i zastupnik vladavine prava – ozbiljno je narušeno.

Ništa od toga neće biti lako obnoviti.

U međuvremenu, ako strane vlade žele da utiču na američku politiku ili obezbede geopolitičku saradnju SAD, moraju da učine da se to Trampu isplati.

To je najvidljivije u Trampovom takozvanom „Odboru za mir“ – zamišljenoj alternativi Ujedinjenim nacijama, gde stalno mesto košta milijardu dolara.

Ovo je manje multilateralna institucija, a više geopolitička franšiza „plati pa učestvuj“, ali neke zemlje su, izgleda, spremne da izdvoje novac kako bi ostale u dobrim odnosima sa američkim predsednikom.

Drugi koji žele da utiču na američku politiku odlaze u Trampovo odmaralište Mar-a-Lago na Floridi, koje on sve češće koristi za zvanične diplomatske susrete.

A tu su, naravno, i oni koji tamo dolaze kako bi učestvovali u poslovnim aranžmanima sa Trampovim užim krugom. U međuvremenu, ratovi i dalje besne, sa dalekosežnim ljudskim i ekonomskim posledicama.

Trampovi branioci tvrde da nekonvencionalni akteri mogu doneti preokrete tamo gde su klasični procesi zakazali.

Ali diplomatija nije samo sklapanje dogovora, ona zavisi od kredibiliteta, doslednosti i jasnog usklađivanja sa nacionalnim interesima.

Personalizovana, netransparentna i koruptivna siva diplomatija koju sprovode Kušner i Vitkof ne može da obezbedi ništa od toga.

Ono što može i što će verovatno učiniti jeste da Sjedinjene Države učini manje poštovanima, manje poverljivima i manje efikasnima na svetskoj sceni.

Autor je emeritus profesor strateških studija u Centru za istraživanje politike sa sedištem u Nju Delhiju i saradnik Robert Boš akademije u Berlinu. Pisac je knjige „Voda, mir i rat: Suočavanje sa globalnom krizom vode“ (Water, Peace, and War: Confronting the Global Water Crisis, Rowman & Littlefield, 2013).

Copyright: Project Syndicate, 2026.
www.project-syndicate.org

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji