Transformacija obrazovanja posle kovida

Moramo da očuvamo zdravlje dece dok ujedno štitimo njihovo pravo na obrazovanje, ali pandemija je najteže pogodila najranjiviju decu i razotkrila sve veću nejednakost u mogućnostima učenja.

Sada moramo da obartimo pažnju na ove surove lekcije i da transformišemo obrazovne sisteme kako bismo ih učinili pravednijim, efikasnijim i otpornijim.

Zatvaranje škola je jedna od mnogih mera koje su vlade usvojile kako bi suzbile širenje virusa koji je do sada odneo preko četiri miliona života.

Kada su mere bile najoštrije, preko 1,6 milijardi dece je bilo odsečeno od obrazovanja, polovina njih u zemljama sa niskim i srednje niskim prihodima.

Iako još uvek ne možemo u potpunosti da sagledamo dugoročne posledice ovog gubitka učenja kada su u pitanju stotine miliona onih koji i dalje ne idu u škole, to će zasigurno imati ogroman uticaj na najranjiviju decu, naročito devojčice.

Procenjuje se da 20 miliona devojčica možda nikada više ponovo neće ući u učionicu zato što su poslate da rade kako bi pomogle svojim porodicama.

Čak 13 miliona dece bi moglo da bude primorano na rani brak i samim tim u celosti napusti svoje obrazovanje.

Za milione drugih, zatvaranja škola su povećala rizik od tinejdžerske trudnoće ili od postanka žrtvama domaćeg nasilja.

S obzirom na ovako sumornu realnost, svako ponovno otvaranje škole je pobeda koja bi potencijalno mogla za stalno da promeni živote dece na bolje.

Ali umesto da se jednostavno vratimo na pristup učenju od pre krize, moramo u potpunosti da transformišemo obrazovne sisteme.

Ne smemo da se vratimo na status kvo nejednakih mogućnosti i loših ishoda učenja, u kojima je četvrtina milijarde dece već nije bilo u školama i preko polovine desetogodišnjaka u zemljama sa niskim prihodima nije imalo osnovnu veštinu čitanja.

Zajedno, moramo da doprinesemo globalnom oporavku izgrađenom na osnovu obrazovnih sistema koji obezbeđuju kvalitetno učenje za svu decu, bez obzira na to gde žive, koliko su imućne ili siromašne njihove porodice, ili ko su oni.

A moramo da počnemo time što ćemo osigurati da deca mogu bezbedno da se vrate u škole koje pružaju čistu okolinu sa efikasnom ventilacijom, dovoljnim brojem toaleta i drugih osnovnih potreba.

Zemlje mogu takođe da koriste alatke za učenje na daljinu kako bi dosegle decu izvan učionica, čime se otvaraju nove mogućnosti za obrazovanje onih koji su ranije bili odsečeni od formalnog obrazovanja.

Zatvaranje škola zbog kovida 19 je samo ubrzalo potrebu za alternativnim metodama kako bi svako dete moglo da nastavi sa učenjem.

Čak i pre pandemije, organizacije kao što je Globalno partnerstvo za obrazovanje (GPE) su pomagale da se omogući učenje izvan tradicionalnih učionica.

U Avganistanu, na primer, su se napredni centri za učenje i pristupačnije i pravičnije obrazovanje u zajednicama pokazali uspešnima.

Ove opcije pružaju deci u udaljenim područjima – naročito devojčicama, koje su često u potpunosti isključivane iz obrazovanja – šansu da uče.
U pakistanskim provincijama Balokistan i Sind videli smo kako tehnologija, uključujući aplikacije za pametne telefone kao što je WhatsApp, može da pomogne nastavnicima da uče decu u manje pristupačnim područjima.

Sijera Leone, poučena iskustvom u vreme epidemije ebole 2014-2016, se oslanja na učenje pomoću radija tokom trenutne krize, a GPE pruža podršku u omogućavanju da deca napreduju uz obrazovne programe koji se emituju dok su škole zatvorene.

Inicijative poput ove mogu da budu utkane u obrazovne sisteme kako bi ih učinile inkluzivnijim, tako da mogu da omoguće učenje u razmerama neophodnim da bi se rešile nejednakosti u prošlosti.

To zauzvrat može da pomogne da se premoste obrazovne praznine izazvane ne samo pandemijom kovida 19, već i konfliktima, siromaštvom, prirodnim katastrofama, ili posledicama klimatskih promena.

Kanališući podršku kroz vlade partnerskih zemalja ka nacionalnim obrazovnim sistemima, GPE je do sada pomogao da još 160 miliona dece krene u školu, od čega preko polovine čine devojčice.

Povrh toga, fondovi GPE privlače druge donatore koji doprinose finansijskoj podršci, u skladu sa prioritetima u nacionalnom obrazovanju.

Ovakav pristup je suštinskog značaja za katalizaciju neophodnih promena i njihovo sprovođenje u razmerama koje zahteva današnja vanredna situacija u obrazovanju.

Do sada, 97 odsto planova u obrazovnom sektoru koje podržava GPE uključuje strategije da se dopre do najmarginalizovanije dece u zemljama sa niskim prihodima, naročito do devojčica i dece sa invaliditetom.

Nakon pandemije, vlade će morati da pronađu sredstva da osnaže svoje obrazovne sisteme za budućnost.

To znači ne samo razvoj i integraciju mogućnosti za učenje na daljinu, već i osiguravanje da škole imaju odgovarajuće sanitarne objekte i da podučavaju o osnovnoj higijeni.

Nastavnicima je neophodna obuka za nove metode, a mi moramo da osiguramo da deca koja se oslanjaju na svoje škole za bar jedan obrok dnevno ne budu gladna tokom krize.

Da bi se sve ovo postiglo, moramo hitno da pomognemo vladama u zemljama sa niskim prihodima da obezbede da njihovi obrazovni budžeti budu zaštićeni od bilo kakve potrebe za štednjom koja bi bila rezultat ekonomske posledice pandemije.

Domaći resursi čine veliku većinu sredstava namenjenih obrazovanju, ali međunarodna podrška može da igra važniju ulogu u pomaganju da se zaštite i prošire postojeći resursi.

To će omogućiti vladama da počnu sa preoblikovanjem učenja čak i pre nego što počne ekonomski oporavak njihovih zemalja.

Ove godine, GPE traži od vlada da izdvoje najmanje pet milijardi dolara za transformaciju obrazovanja dece u 90 zemalja i teritorija gde škole ne samo da su od najveće važnosti za učenje već su i od ključnog značaja za dobrobit i bezbednost dece.

Bezbedno, inkluzivno i kvalitetno obrazovanje može da bude odskočna daska za oporavak posle pandemije, ali i zaštita protiv sledeće krize.

Autorka, bivša premijerka Australije, je predsedavajuća borda direktora organizacije Globalno partnerstvo za obrazovanje

Copyright: Project Syndicate, 2021.

www.project-syndciate.org