Traži se istraga Bajdenog rukovođenja povlačenjem iz Avganistan 1foto EPA-EFE/AKHTER GULFAM

Iako je predsednik Džozef Bajden, najavljujući da bi američki vojnici mogli da ostanu u Avganistanu i posle 31. avgusta, rekao da nije bilo načina da se SAD povuku, a da to ne izazove haos, u medijima su se pojavili izveštaji o poverljivim obaveštajnim podacima koji su u junu ukazivali da bi talibani mogli veoma brzo da preuzmu vlast.

Zbogtoga se postavlja pitanje zašto administracija nije bila bolje pripremljena da osigura bezbednu evakuaciju kada do toga dođe.

Dok kritičari u SAD i inostranstvu dovode u pitanje njegovo rukovođenje povlačenjem iz Avganistana, Bajden je tokom prvog televizijskog intervjua od kada su talibani preuzeli Kabul rekao da će vojnici ostati u zemlji sve dok ne bude evakuisan i poslednji Amerikanac.

“Ako bude preostalih američkih građana, ostaćemo tamo sve dok ne budu svi izvučeni”, rekao je Bajden u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz, nagovestivši da će se povinovati zahtevima američkih političara koji vrše pritisak na njega da produži najavljeni rok za povlačenje svih američkih vojnika iz Avganistana.

Kada je upitan da li smatra da je krizom moglo biti bolje rukovođeno, on je odgovorio: “ne”.

“Ako pogledamo unazad, ne vidim kako je mogao da postoji način da se povučemo a da ne nastane haos”, rekao je Bajden za Ej-Bi-Si njuz.

Kako prenosi Gardijan, u javnost su dospeli tajni obaveštajni dokumenti iz proteklih nekoliko nedelja, u kojima su Bajdenovoj administraciji više puta upućivana upozorenja da je Kabul “veoma ranjiv” i da postoji velika opasnost da će u vrlo kratkom roku doći do kolapsa avganistanske vojske i talibanskog osvajanja zemlje.

Njujork tajms navodi da su obaveštajne agencije još pre početka leta upućivale slična upozorenja Bajdenovoj administraciji, iako su predsednik i njegovi savetnici tvrdili da vlada u Kabulu može bar još godinu dana da odoleva talibanima.

Zbog toga je senator Bob Menendez, predsednik Komiteta za spoljne odnose Senata, najavio da će biti zatražena istraga “lošeg sprovođenja američkog povlačenja koje je izvela Bajdenova administracija”.

On je istakao kako je Kongres u više navrata poručivao da avganistanske snage nisu dovoljno dobre da bi osiguravale državu, kao i da “Amerikancima i Avganistancima nije rečena istina” i da oni zaslužuju odgovore.

Od kada su talibani ponovo preuzeli vlast u Avganistanu, na aerodromu u Kabulu je nastao haos pošto desetine hiljada diplomata, stranih državljana i Avganistanaca pokušavaju da pobegnu iz zemlje.

Prema izveštajima talibanskih i NATO zvaničnika, ukupno 12 ljudi je poginulo na aerodromu i u okolini od nedelje.

Kako prenosi Gardijan, talibanski zvaničnici su izjavili da su oni koji su stradali poginuli ili od vatrenog oružja ili prilikom stampeda i pozvali su ljude koji se i dalje masovno okupljaju na prilazima aerodromu da odu kućama ukoliko “nemaju zakonsko pravo da putuju”.

SAD su saopštile da su evakuisale gotovo 6.000 svojih državljana iz Avganistana od subote, ali u zemlji su preostale još desetine hiljada Amerikanaca i Avganstanaca koji pokušavaju da odu i strahuje se da će zbog spore evakuacije životi tih ljudi biti ugroženi.

U Avganistanu je obeležen Dan nezavisnosti, povodom godišnjice sporazuma iz 1919. godine kojim je okončana britanska vladavina, a talibani su, kako navodi Gardijan, “preuzeli” proslavu, saopštivši da je “zahvaljujući njihovom džihadističkom otporu, još jedna arogantna svetska sila, Sjedinjene Države, primorana da se povuče sa svete teritorije Avganistana”, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućeg daljeg zaoštravanja anti-talibanskih protesta širom zemlje.

U sredu je najmanje troje ljudi poginulo a više od 10 povređeno dok su stotine Avganistanaca marširale u gradu Džalalabad mašući avganistanskim zastavama u znak protesta protiv uprave talibana, koji su ih prebijali i pucali na njih.

Neke zemlje primaju, druge odbijaju avganistanske izbeglice

Dok se širom sveta očekuje veliki priliv izbeglica iz Avganistana, neke zemlje nude utočište, a druge pozivaju na tvrđe granice.

Kako prenosi Al Džazira, Iran u tri pokrajine na granici s Avganistanom postavlja šatore za privremeni smeštaj izbeglica, ali iranske vlasti navode da će oni “kad se uslovi poboljšaju, biti vraćeni u domovinu”.

Iran je već domaćin za gotovo 3,5 miliona Afganistanaca. Pakistanske vlasti su navele da ne žele novi priliv izbeglica jer se zvaničnici već nose sa oko tri miliona njih.

Dolazak avganistanskih migranata na istočnu granicu Turske postao je vruća politička tema u zemlji, a politički protivnici predsednika Redžepa Tajipa Erdogana pritisnuli su njegovu vladu da preduzme snažne mere da zaustavi priliv.

Velika Britanija će primiti 20.000 avganistanskih izbeglica u narednim godinama, a isto toliko će ugostiti i Kanada, pri čemu će obe zemlje davati prioritet najugroženijim grupama i manjinama.

Australijske vlasti su u sredu saopštile da ne planiraju da dopuste ulazak desetinama hiljada izbeglica, pravdajući to bezbednosnim razlozima.

Vlada Austrije takođe neće prihvatati migrante i saopštila je da se zalaže za suzbijanje mogućeg priliva izbeglica centrima za pomoć i deportaciju u susednoj regiji ratom razorene zemlje, obrazlažući to činjenicoma da je Austrija već dom druge po veličini avganistanske zajednice u EU, sa 44.000 Avganistanaca.

Američki zvaničnici rekli su da će se evakuacije nastaviti, a tri vojne baze u SAD spremne su za smeštaj do 22.000 evakuisanih.

Takođe, SAD su neke od svojih izbegličkih operacija prepustile drugim zemljama.

Prihvativši zahtev Vašingtona, Uganda je pristala da primi 2.000 izbeglica iz Avganistana, Severna Makedonija 450, Albanija 300, a kosovska vlada je najavila da je spremna da pruži privremeno utočište izbeglicama na putu za SAD, ne navodeći njihov tačan broj.