Tupurkovski: Evropa je naša prirodna zajednica 1Foto: BBC Srbija

 Tekovine jugoslovenstva nisu preživele razvoj naše istorije. Jače su bile snage nacionalnih stremljenja naroda bivše jugoslovenske zajednice, kaže za Danas Vasil Tupurkovski, koji je od 1989. do 1992. bio predstavnik Makedonije u Predsedništvu SFRJ. Dodaje da Jugoslavija nije mogla preživeti međunarodne pritiske niti, kako navodi, unutrašnju krizu.

– Sve što smo mi kao Predsedništvo Jugoslavije morali učiniti je da kao racionalno rukovodstvo zemlje organizovano izbegnemo rat. To je bila naša odgovornost i u tome nismo uspeli. Ja u tome vidim i sopstvenu odgovornost – kaže Tupurkovski dodajući da je trideset i jednu godinu kasnije moguće podići nivo saradnje između jugoslovenskih država. To je, ukazuje, „generacijski izazov i nova značajna obaveza bivših republika“.

* Često ste u ono vreme putovali od Brisela do Beograda, u vezi sa pregovorima o članstvu Jugoslavije u tadašnjoj Evropskoj zajednici. Kako vam deluje danas evropska perspektiva država Balkana?

– Evrointegracijski procesi obeležavaju političku i društvenu realnost u svim bivšim republikama. U tome je krupni potencijal naših naroda. Mi smo svi narodi Evrope. Sve odnose treba razvijati sa svim narodima i sa svim državama. Međutim, Evropa je naša prirodna zajednica. Ja sam, naravno, svestan da u evropskom zajedništvu postoje uticaji i interesi koji su geostrateški suprotni od naših interesa. Realno, međutim, mi možemo samo da istorijski izgubimo ako tražimo alternative Evropi. Krupni delovi naših naroda, a posebno mladi traže svoju perspektivu u Evropi. Mi to moramo da poštujemo. Nacionalne politike moraju ovo da imaju u vidu.

* Vaša država ima novo ime, članica je NATO-a, naredni cilj očekivano bi trebalo da bude članstvo u EU. Ipak, Bugarska, kako kaže prelazna vlast do julskih izbora, ne odustaje od veta na početak pristupnih razgovora između EU i Severne Makedonije. Kakav rasplet očekujete?

– Vlada u Makedoniji ulaže napore da se održava neophodni kvalitet dobrosusedskih odnosa sa Bugarskom. To nije uvek moguće zbog visoko konfliktnih odnosa na relaciji vlada-opozicija. I sama bugarska strana vodi politiku čvrstih negativnih stavova čime ne doprinosi korektnim relacijama između Bugarske i Severne Makedonije. Bugarska time što ne poštuje principe evropskih politika postepeno dolazi u sudar sa Evropom. Iz situacije će se izaći opet sa nekakvim evropskim kompromisom. NJega će doneti ove dve balkanske zemlje, ali će ga osmisliti evropska politika. To ne rađa ni stabilnost u Severnoj Makedoniji, niti u Bugarskoj. Svi smo krivi što nismo razvili demokratski kapacitet u dovoljnoj meri.

* U Severnoj Makedoniji je najavljeno formiranje stranke Ilirida, koja će se, kako su najavili, zalagati za federalizaciju Severne Makedonije po etničkom principu i autonomiju Albanaca. Kako vi to tumačite?

– Nakon raspada Jugoslavije dva krupna nacionalna pitanja ostala su nerešena. Albansko i makedonsko pitanje tražili su veliku energiju i visok stepen poimanja i razumevanje delikatnosti nacionalnih pitanja. Albansko-makedonski odnosi su dugo vremena zarobljeni između političkih elita koje teško nalaze produktivna rešenja za zajednički građanski život u složenoj makedonskoj državi. Pitanje Iliride, ipak, nema potencijal da iznova ubrizgava plamen na političkoj sceni. Ono ne radikalizuje albanske faktore na Balkanu, niti pak podiže tenziju kod makedonskih faktora.

* Krajem juna biće 31 godina od kada je JNA u desetodnevnom ratu pokušala da spreči odvajanje Slovenije od Jugoslavije. Tada ste zajedno sa Bogićem Bogićevićem vodili pregovore između slovenačke Teritorijalne odbrane i jedinica JNA. Šta je bilo najmučnije tokom tih pregovora?

– Ja sam svaki dan slovenačkog rata provodio u Sloveniji jer sam se bojao izbijanja šireg rata kod nas. Bilo je prepoznatljivo da srpsko rukovodstvo, JNA i Slovenija imaju svoj dogovor o odlasku Slovenije iz Jugoslavije. Čitava situacija se razvijala bez šanse da se bilo šta promeni. Pokušavali smo da internacionalizujemo krizu i da stvorimo šanse da rat bude sprečen. To je bilo korisno tokom 1991. godine, ali ne i kasnije.

 

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Tupurkovski: Evropa je naša prirodna zajednica”

  1. Jedna od tekovina „jugoslovenstva“ je i to što je Makedonija sada samostalna država, što nikada u istoriji nije bila. Da nije bilo SFRJ danas bi bila rascepkana između Albanije, Bugarske i Grčke.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.