U EU za trećinu opao broj zahteva za azil zbog pandemije

Prema podacima agencije koja obuhvata 27 zemalja Evropske unije plus Norvešku i Švajcarsku, tokom prošle godine je podneto 461.300 zahteva u odnosu na 671.200 iz 2019.

„Ovaj značajan pad (31 odsto) odražava uticaj pandemije kovid-19 i hitnih mera poput ograničenja kretanja“, navodi u saopštenju EASO.

U oko četiri odsto slučajeva u 2020. godini zahteve su podneli azilanti koji su se predstavljali kao maloletnici bez pratnje, što je povećanje od jedan odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Glavne zemlje porekla azilanata, međutim, ostaju iste. Sirijci su podneli najviše zahteva (64.540, manje za devet odsto nego u 2019. godini) što je 14 odsto od ukupnog broja zahteva za azil, potom migranti iz Avganistana sa 48.578 zahteva (manje za 16 odsto), Venecuele (30.643, manje za 32 odsto), Kolumbije (29.438, manje za devet odsto) i iz Iraka (18.167, manje za 40 odsto).

Stopa priznavanja izbegličkog statusa ostala je stabilna, na 32 odsto u 2020. godini „uprkos snažnim fluktuacijama tokom godine“. Izbeglice iz Sirije (84 odsto), Eritreje (80 odsto) i Jemena (75 odsto) imaju najviše koristi od ove zaštite, dok je stopa priznavanja statusa izbeglicama iz Kolumbije i Venecuele samo dva odsto, odnosno tri odsto.