Foto: OLIVIER HOSLET/EPA

Britanski dnevnik Tajms (The Times) piše da Španijom i Italijom, dvema velikim ekonomijama evrozone, sada upravljaju vlade koje su populističke ili se oslanjaju na one koji nemaju iskustva u upravljanju zemljom.

„U Briselu, koji je pokazao svoje najgore nagone u podršci proevropski orjentisanom predsedniku Serđu Matareli (Sergio Mattarella) protiv italijanske koalicije prošle nedelje, kao i u Berlinu, Parizu i severnim prestonicama, postoje informacije da je stari politički pejzaž u opasnosti,“ ocenjuje list.

Dodaje se i da su stranke koje su neprijateljski nastrojene prema idealu evropske solidarnosti, imigraciji i evru sve jače i mogu da dođu na vlast, prenosi Radio slobodna Evropa.

List navodi i primer predsednice Nacionalnog fronta u Francsukoj Marin Le Pen (Marine Le Pen), koju je prošle godine porazio sadašnji francuski predednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron), što je uticalo na populističku plimu.

Populizam pobeđuje širom Evrope, rekao je Dominik Reine (Dominikue Reinie), pariski akademik koji je dugo pratio Nacionalni front.

„Na svim izborima kriza se produbljuje uprkos komentatorima koji kažu da to nestaje i da se vraćamo u normalu“, rekao je on, i dodao da je moguće da će anti-sistemske, anti-EU partije dobiti većinu na evropskim parlamentarnim izborima narednog maja.

List konstatuje da su uzroci nezadovoljstva bili vidljivi, ali su ignorisani od Mastrihtskog ugovora iz 1991. godine, koji je utvrdio konvergentni evropski identitet i postavio temelje monetarne unije.

Najavljuje se i da će lideri Francuske i Nemačke, čiji su prethodnici kreirali Evropsku uniju pokušati da poprave postojeće stanje tako što će napraviti zajednički plan na samitu EU krajem juna.

Stranka koja se protivi migraciji traži pobedu na izborima u Sloveniji

Evropskim populizmom bavi se i Fajnenšl Tajms (Financial Times) koji kao primer uzima Sloveniju, gde je stranka koja se protivi migraciji i koju podržava mađarski premijer Viktora Orbana (Orbán Viktor) osvojila najveći broj glasova.

List ocenjuje i da je ovo posledica poslednjih izbora u Evropi na kojima su partije koje su protiv migracije ojačale i dodaje da Slovenija graniči sa Italijom, Austrijom i Mađarskom, zemljama u kojima je desnica ojačala.

„Predsednik Slovenačke demokratske partije Janez Janša je koristio retoriku sličnu Orbanu i njega je mađarski premijer podržao tokom kampanje,“ piše FT.

Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu u Austriji, kako prenosi FT, upozorio je, pak, na previše detaljno analiziranje rezultata izbora.

On kaže da se „efekat Orbana nije dogodio“.

Siguran u Mađarskoj, Viktor Orban širi poruku širom Evrope

O vezama Janše i Orbana piše i Njujork Tajms (New York Times) koji ocenjuje i da je Orban postao heroj desnice sa svojim otvorenim napadima na liberalnu demokratiju.

List tvrdi i da su u poslednje dve godine, mađarski biznismeni bliski Orbanu uložili ili pokrenuli nekoliko desničarskih medija u Sloveniji i Makedoniji.

„Prvi je Skandal24, senzacionalistički časopis čiji je cilj bio da Janšine protivnike proglasi ludima, a drugi je televizijski kanal Nova24TV, koji je pokrenuo alarmantske izveštaje o migrantima – a takođe je dobio i „ekskluzivni“ intervju sa Orbanom u maju,“ navodi NYT.

„Većinski vlasnik Skandal24 je Peter Šac (Peter Schatz), mađarski biznismen blizak Orbanu,“ navodi list i dodaje da je u junu 2017. godine, Šac kupio većinski udeo u drugoj slovenačkoj medijskoj kompaniji „New Horizont“, koja objavljuje desničarski nedeljnik „Demokracija“.

„Mesec dana kasnije, Šac – preko Novog Horizonta – stranci Janeza Janše posuđuje 60.000 eura ili skoro 70.000 dolara,“ kaže Zoran Mladenović, vrhovni državni revizor Slovenačkog revizijskog suda .

NYT navodi i da je prošlog leta, Šac takođe preuzeo kontrolu nad Alfa TV, desničarskom televizijom u Makedoniji koja je dugo podržavala Nikolu Gruevskog, bivšeg premijera koji je najbliži saveznik Orbana.

Šac, Nova24TV, Demokracija, Slovenačka demokratska stranka i Orbanov portparol odbili su da komentarišu ove navode.

List zaključuje i da ako Janša uspe da formira Vladu, sloboda medija će se verovatno ponovo pojaviti kao problem u Sloveniji.

Evropa je na ivici nove velike krize

Može li biti da se Evropa suočava sa još jednom egzistencijalnom krizom, šest godina nakon što je finansijska kriza pretila kolapsu evrozone? pita se CNN.

„Naime, treća i četvrta najveća ekonomija u eurozoni – Italija i Španija – doživele su protekle nedelje političke zemljotrese. Italija će sada imati vladu pobunjenika s malo vere u „evropski projekat“. Španija će imati čudnu koaliciju ujedinjenu samo u izbacivanju nepopularnog konzervativnog premijera Marijana Rahoja (Mariano Rajoy). Španski birači verovatno će se suočiti sa trećim izborima za tri godine,“ piše CNN.

Američka mreža podseća i da je u 2012. godini Evropa imala svoj problem „PIGS“ (Portugal, Irska, Grčka, Španija): toksične banke, ogromne dugove i hronične budžetske deficite.

„Sada ima „PHIGS“ iz 2018. godine: Poljsku, Mađarsku, Italiju, Grčku i Španiju,“ piše CNN i ocenjuje da su danas izazovi složeniji i raznovrsniji – ali imaju zajedničke korene u sve popularnijem razočaranju sa političkim meinstrimom.

„Da bi pokušali uveriti ove svojevoljne članove, evropski zvaničnici razmišljaju o mogućnosti smanjenja velikodušne finansijske potpore bivšim komunističkim državama koje su se pridružile EU devedesetih godina. Budžet EU bit će pogođen kad Ujedinjeno Kraljevstvo izađe iz zajednice, a Poljska (koja dobiva oko desetine budžeta EU) i Mađarska mogle bi platiti cenu,“ navodi CNN.

Kada Britanija ode, Nemačka i Francuska će još jednom biti pokretači Evrope, kao što su bili kada je formirano originalno zajedničko tržište.