Foto: Z. Miladinović/DanasViše od polovine od oko 60 zemalja, koje su obavile ili imaju zakazane nacionalne izbore ove godine, beleži pad daljeg razvoja demokratije naglašava se u upravo objavljenoj studiji V-Dem institutra univerziteta u Gotenburgu, uz naznaku da je pogoršanje izbornih uslova zabrinjavajuće i da ukazuje na globalnu opasnost jačanja autokratskih režima.
Talas slabljenja demokratije ili – kako se ističe – autokratizacije, najviše je izražen u zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije dok je suprotan trend, odnosno jačanje demokratije zabeležen u Latinskoj Amrciji i karipskim zemljama.
Mađarsdka je jedna od zemalja koja je, poslednjih godina, doživela najveće usporavanje razvoja demokratije, dok su u Brazilu u potpunosti zaustavljeni autokratski procesi pa je ova zemlja postal jedna od glavnih demokratskih sila.
Trenutno čak 71 odsto svetske populacije živi pod autokratskim rezimima. U odnosu na podatke od pre jedne decenije, kada je 48 odsto svetske populacije živelo u nedemokratskim uslovima, ovo je ozbiljan porastr globalnih nesloboda, naglašava jedan od kreatora istraživanja profesor Stafan Lindberg.
U izveštaju univerziteta u Gotenbergu ukazuje se na osetan pad kvaliteta organizovanja i realizacije nacionalnih izbora uz naznaku da su, tokom poslednje četiri godine, slobodni izbori bili degradirani u manje-više neslobodne u 35 zemalja sveta što je za polovinu više nego na kraju 2019. godine.
Professor Lindberg kaže da je u 26 zemalja sveta primećen svojevrstan status kvo gde se slobode ne smanjuju ali nema nikakvog napretka u daljem razvoju demoktarije.
Izbori u nekim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država, takođe ne ulivaju naročito poverenje, a predhodni predsednik Donald Tramp sabotirao je demokratske principe, napadajući medije i nezavisnost pravosuđa.
Trampova, eventualna, nova pobeda na predsednickim izborima u SAD mogla bi značajno da ugrozi američku demokratiju i na posredan način negativno utiče na stanje sloboda u svetu, navodi se u ovom istraživanju švedskog univerziteta.
Inače V-Dem institut u svojim arhivama raspolaže sa 31 milion specificnih podataka i informacija o napretku i stanju demokratije u 202 zemlje sveta koje su prikupljene u period od 1789. do 2023.godine.
Institut sarađuje sa više od 4.000 svetskih naučnika i stručnjaka čija je specijalnost u oblasti globalnog razvoja demokratije i ljudskih sloboda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
