Višegradska četvorka najveći pobornik članstva Balkana u EU

Kada Evropska komisija u novom sastavu počne rad u oktobru, suočiće se sa pitanjima koja prete samim temeljima Evropske unije: Bregzit, migracije, vladavina prava.

Sa sigurnošću se može reći da problemi balkanskih zemalja koje teže ka EU neće biti prioritet Komisije, navode diplomate EU.

Ali u Evropi koja se sve više deli, zvaničnici država Višegradske četvorke (V4) u Srednjoj Evropi – Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke – kažu da će se zalagati za proširenje EU unutar nove Komisije.

Albanija, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija su kandidati za članstvo u EU, dok Bosnu i Hercegovinu i Kosovo Evropska komisija vidi kao potencijalne kandidate.

„Poljska se zalaže za proširenje kao jednu od najuspešnijih politika EU”, rekla je za BIRN Magdalena Čubala, šefica odseka za Jugoistočnu Evropu i proširenje EU pri Ministarstvu spoljnih poslova Poljske.

„Evropski projekat će biti kompletan tek kad se i Zapadni Balkan pridruži”.

Dok zvaničnici u Bratislavi, Budimpešti i Pragu dele taj stav, analitičari govore da ovakvo navijanje samo po sebi neće biti dovoljno da nadvlada sve veći nedostatak volje za proširenjem (pogledati izdvojeni tekst).

„Mi, čak ni sa Višegradskom četvorkom, nemamo dovoljno snage da to izlobiramo”, rekao je Ištvan Sent-Ivanji, bivši državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Mađarske i bivši ambassador te zemlje u Sloveniji.

„Na Zapadnoj Evropi ne postoji ekonomski interes za daljim proširenjem, a paralelno sa tim na Balkanu se razvija takozvani zamor od proširenja”.

Predsednik Francuske Emanuel Makron definisao je stvari u junu dok su se države sukobljavale oko toga ko će dobiti glavne poslove u EU nakon izbora za Evropski parlament.

„Odbijam bilo kakvo proširenje pre sprovođenja dubinske reforme našeg institucionalnog funkcionisanja”, rekao je on.

U isto vreme, postavlja se pitanje da li države V4 koje su optužene za nazadovanje po pitanju demokratije mogu da budu efikasne zagovornice balkanskih interesa u Komisiji.

Prošle godine Evropski parlament izglasao je disciplinske mere bez presedana protiv Mađarske zbog navodnog kršenja osnovnih evropskih vrednosti. Takođe, Evropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Poljske zbog toga što se ne potčinjava demokratskim pravilima.

Saveznici ili vazali

Češka Republika, koja trenutno predsedava rotirajućim predsedništvom V4, učinila je promovisanje članstva Zapadnog Balkana jednim od prioriteta svog mandata.

Sve države V4 lobirale su u Komisiji za određivanje datuma početka pregovora o članstvu u EU sa Albanijom i Severnom Makedonijom. One žele da datumi budu saopšteni u oktobru.

Analitičari kažu da je ova podrška većinom vođena sopstvenim interesima.

U očima V4, članstvo u EU bi osnažilo balkanske zemlje da bolje deluju kao tampon-zona za migrante iz Afrike i Azije koji pokušavaju da uđu u EU.

Takođe bi kontriralo rastućem uticaju Rusije, Kine i Turske, za koji neki strahuju da bi pogoršao društvene, političke i etničke tenzije na Balkanu.

A moglo bi pomoći i da se razbiju organizovane kriminalne bande koje Balkan godinama izvozi u Evropu.

Mađarska je u poslednje vreme bila najglasnija članica V4 po pitanju proširenja EU. Ona je jedina država V4 koja se graniči sa Balkanom i ima zajedničku istoriju sa zemljama koje su nekada bile deo Austro-ugarske monarhije.

Nekoliko zvaničnika EU reklo je BIRN-u da Mađarska ima dobre šanse da dobije portfelj proširenja i susedske politike u sledećoj Komisiji – mada drugi kažu da će taj portfelj gotovo sigurno ostati u rukama austrijskog političara Johanesa Hana.

Čak i ako mađarski kandidat – bivši ministar pravde Laslo Tročanji – dobije odobrenje, nije izvesno da bi dobio većinu u Evropskom parlamentu.

Neki izvori u EU kažu da zemlje poput Nemačke žele da daju ustupak Mađarskoj, a da je istovremeno kazne davanjem portfelja koji malo koja država želi.

Skorašnje izjave mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta ne ostavljaju sumnju oko stava zvanične Budimpešte prema proširenju.

„Licemerno je da je svako fanatično posvećen na rečima, a kad treba da se donese odluka, ne usuđuju se da dejstvuju”, rekao je on ovog juna u Briselu na otvaranju još jednog poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU.

„Proširenje treba da bude najbolji odgovor za tenzije koje nesumnjivo postoje u regionu. Mi u susedstvu znamo tačno koliko su važni mir i stabilnost u regionu”.

Dodao je da samo verodostojna strategija proširenja može zaustaviti migracije preko Zapadnog Balkana.

Mađarska je ovu retoriku propratila većim angažovanjem u regionu.

Od 2016. vlada je davala subvencije Viz Eru, drugoj najvećoj niskotarifnoj kompaniji u Evropi, za povezivanje više balkanskih prestonica sa Budimpeštom. U martu je osnovala fond od 30 miliona evra za podršku mađarskim ulaganjima u regionu.

U isto vreme mađarski premijer Viktor Orban uspostavio je bliske veze sa balkanskim vođama, kao što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski.

Mađarska je bila na meti međunarodnih kritika prošlog novembra kada je Gruevski pobegao u Budimpeštu kako bi izbegao dvogodišnju zatvorsku kaznu u svojoj domovini zbog optužbi za korupciju.

Mađarska finansijska i politička podrška nacionalnoj mađarskoj manjini koja živi u susednim zemljama takođe je izazvala kontroverzu.

“Problem je u tome što vlada Mađarske ne traži saveznike nego vazale”, kaže Sent-Ivanji, bivši mađarski zvaničnik i diplomata.

“Ima pokušaja mešanja u lokalne domaće politike, što ja smatram veoma rizičnim i upitnim. Politički neutralan stav bio bi blagotvorniji po naše dugoročne poslovne interese”.

Reči i dela

Stručnjaci kažu da ostale članice V4 podržavaju članstvo Balkana u EU zbog niza razloga, od osećanja solidarnosti sa Slovenskim narodima sa kojima dele komunističku prošlost do nade za većom trgovinskom razmenom i straha od ruskog uticaja u regionu.

U Češkoj i Poljskoj odnosi sa Balkanom mogu se činiti prilično apstraktnim. Ove zemlje povezane su sa regionom više preko V4 nego kroz bilateralne odnose.

„V4 pruža poseban model regionalne saradnje i V4 nastavlja da promoviše ovo iskustvo na Zapadnom Balkanu”, kaže Tomaš Dopita, viši istraživač na Institutu za međunarodne odnose u Pragu.

Dopita kaže da je „najopipljiviji ishod” ove saradnje Fond za Zapadni Balkan Višegradske grupe, koji podržava regionalnu saradnju.

Odnosi Poljske i Balkana bili su u fokusu u julu kada je poljski grad Poznanj bio domaćin poslednjeg Samita Zapadnog Balkana. Samit je održan u okviru takozvanog Berlinskog procesa, pokrenutog 2014. radi podrške članstvu Balkana u EU.

„Bez pune integracije Balkana, bez njihovih prelepih tradicija i mešavine kultura, Evropa neće u potpunosti prodisati”, rekao je predsednik Poljske Andžej Duda tokom samita.

Čubala iz poljskog ministarstva spoljnih poslova rekla je BIRN-u da Poljska često govori o strateškoj važnosti regiona na EU forumuma.

„Moramo da podržimo razvoj regiona i zadržimo ga u našoj porodici, a ne da dozvolimo spoljnim snagama da prete stabilnosti i miru”, rekla je ona, i dodala da će se Varšava „boriti” za otpočinjanje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Uprkos tome što postoji opšti konsenzus poljskih političara i javnosti da Zapadni Balkan pripada u EU, analitičari primećuju da su poljski interesi u regionu uglavnom u sferi turizma. Investicije ove države na Balkanu su male.

„Poljsko mešanje na Balkanu je uvek bilo taktičko, ne strateško: tu smo da pokažemo zapadu da smo pouzdan i predvidljiv partner, spremni da uradimo dobar deo posla u EU i NATO savezima”, kaže Spasimir Domarcki, politikolog sa Univerziteta Lazarki u Varšavi.

„Kod poljskog delovanja na Balkanu radi se o tome šta treba Poljskoj, a ne Balkanu”.

Slovačka ima bliske bilateralne odnose sa zemljama Balkana i naročito neguje poslovne veze sa Srbijom zato što su mnogi radnici iz Srbije zaposleni u slovačkim fabrikama automobila.

Stručnjaci kažu da slovačka podrška integracijama Balkana potiče iz prepoznavanja potencijalnog stabilizujućeg efekta članstva u EU, u vreme rastućeg populizma i ekstremizma širom Evrope.

Kao jedna od pet država EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova, Slovačka je željna da vidi poboljšanje odnosa između Prištine i Beograda.

„Ne želimo da Kosovo postane ‘crna rupa’ na mapi Zapadnog Balkana”, kaže Miroslav Lajčak, ministar spoljnih poslova Slovačke i bivši visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

Ali nije svako u Slovačkoj – ili u drugim članicama V4 – ubeđen da granice EU treba proširiti.

„Kada se države priključuju treba im pomoć is vi za to plaćamo”, kaže Petra Pavličkova, 35-godišnja operativna menadžerka iz Bratislave. „Ali bilo je isto i kad smo mi ulazili u EU, tako da ne znam da li bih glasala za ili protiv”.

Lukaš Dobranski, 31-godišnji IT administrator iz istočne Slovačke koji živi u Češkoj, je manje neodlučan.

„Ne mislim da treba da primimo više balkanskih država”, rekao je on. „Barem dok ne srede međusobne odnose, što se verovatno nikad neće desiti”.

Box: ‘Zamor od proširenja’

Nakon balkanskih ratova 1990-ih, lideri EU i SAD složili su se ranih 2000-ih da je brzo učlanjenje u EU ključno za dugoročnu stabilnost i reintegraciju regiona Balkana – a time i stabilnosti i bezbednosti cele Evrope.

Ova odluka potekla je iz shvatanja da su samo granice EU dovoljno velike da u miru prilagode – i postepeno transformišu – nacionalizam koji se pojavio na Balkanu na kraju Hladnog rata.

Ali kako je vreme prolazilo, analitičari kažu da je EU zaboravila sopstvena loša iskustva iz nasilnog raspada bivše Jugoslavije.

Poriv za boljom bezbednošću zamenjen je složenim reformskim agendama na Balkanu, koje ponekad izgledaju usmerene na to da države zadrže izvan umesto da im požele dobrodošlicu u EU porodicu.

Kritičari krive obnovu nacionalizma i populizma u regionu za slabljenje posvećenosti proširenju.

Takođe kažu da je ovo oslabilo rešenost balkanskih država da nastave sa teškim reformama – što je dalo evropskim prestonicama dodatni izgovor da oslabe politike proširenja tog bloka.

Na početku svog mandata 2014, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao je da nijedna zemlja Balkana neće ući u Eu tokom njegovog mandata, čime je stavio do znanja da proširenje nije visoko na listi prioriteta Komisije, i da nije realna opcija u tom trenutku.

Pri kraju svog mandata Junker je donekle promenio stav, upozorivši na opasnost od neuspeha da se regionu predoči „evropska perspektiva“.

„Ako ne budemo otvoreni za zemlje u tom veoma složenom i tragičnom regionu i ako im ne otvorimo evropsku perspektivu, ponovo ćemo prolaziti kroz ono što smo prošli 1990-ih,“ rekao je on u govoru pred Evropskim parlamentom u aprilu 2018.

Nekoliko viših zvaničnika EU reklo je BIRN-u da će nova Evropska komisija posvetiti još manje pažnje proširenju.

Ovaj „zamor od roširenja“ potiče najviše iz činjenice da većina EU država neće ni da razmatra prijem novih članica dok Unija ne reši rastući broj unutrašnjih problema.

Tokom prošle godine Nemačka je davala sve od sebe da održi u životu san o proširenju. U avgustu kancelarka Angela Merkel je rekla da će Evropa biti „istinski ujedinjena“ tek kada se Zapadni Balkan priključi EU.

Ali većina članica se otvoreno ili prećutno protivi proširenju.

Dok su Francuska i Holandija viđene kao najveći protivnici proširenja, članice V4 su sada najistaknutiji zastupnici pridruženja Balkana, kažu zvaničnici.

Autori teksta: Srecko Latal, Edit Inotai, Miroslava Germanova, Claudia Ciobanu, Rob Anderson