„Zbog teške političke krize u Srbiji tražićemo usvajanje zakona o stranim agentima“: Šta je sve Vulin otkrio u intervjuu za rusku Izvestiju?

Vulin je za Izvestiju govorio o mogućim izlazima iz političke krize u Srbiji i stavu predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa usvajanjem zakona o stranom uticaju.

„U kontekstu teške političke situacije u zemlji deo srpske vlade tražiće usvajanje zakona o stranim agentima“, rekao je Vulin.

Pokret socijalista, tvrdi on, neće odustati od svoje namere da usvoji zakon o stranim agentima.

„Obojene revolucije ne mogu se sprovesti bez mnogo novca, a on se dodeljuje i distribuira preko nevladinih organizacija. Postoji iskustvo Rusije, Kine, Belorusije i drugih zemalja koje su porazile pokušaje Zapada da ih uništi na ulicama.

Ja sam veoma tvrdoglava osoba i neću prestati da se suprotstavljam Sorošu i zapadnim specijalnim službama koje nas uništavaju“, rekao je Vulin za Izvestiju.

Krajem novembra 2024. godine, poslanici Skupštine Srbije iz provladinog „Pokreta socijalista“ Đorđe Komlenski i Bojan Torbica predstavili su nacrt zakona o stranim agentima.

Uprkos činjenici da sam Vulin ima funkciju potpredsednika Vlade, Pokret socijalista ima samo dva predstavnika u skupštini. Stoga će za usvajanje zakona biti potrebna podrška vladajuće Srpske napredne stranke.

Međutim, u decembru 2024. godine, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da njegova stranka neće podržati predlog zakona o stranim agentima.

Iako je, navodi Izvestija, predsednik Srbije priznao da su mnogi poslanici frakcije vladajuće političke snage bili naklonjeni ovoj inicijativi i da su u njoj pronašli mnogo dobrih elemenata.

Ko u Srbiji može potpasti pod zakon o stranom uticaju?

Prema predlogu zakona, predlaže se da se uključe nevladine organizacije i druga udruženja koja su „finansirana od strane stranih subjekata ili im pomažu takvi entiteti“ i „koja se bave politikom ili drugim aktivnostima političke prirode“ kao strani agenti.

Registracija stranih agenata može se voditi u posebnom registru Ministarstva pravde.

Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne u rasponu od 42 do 17 hiljada evra, krivična kazna i zabrana aktivnosti.

U kontekstu masovnih protesta koji se u Srbiji održavaju od novembra prošle godine, borba protiv stranog uplitanja postala je posebno važna, piše ruski list.

Vlasti veruju da su akcije organizovane iz inostranstva. Predsednik Vučić optužio je Zapad da pokušava da organizuje „obojenu revoluciju“ u koju su, prema njegovim rečima, „uložene milijarde evra“.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) bila je posebno aktivna u Srbiji. Od 2001. do 2024. godine, Vašington je uložio oko 937 miliona dolara u razne projekte u balkanskoj republici.

Konkretno, USAID je bio partner u programima za „jačanje demokratskih institucija, promovisanje obrazovanja, zdravlja i zaštite životne sredine“. Sa dolaskom Trampove administracije, sva strana pomoć je zaustavljena na 90 dana, a USAID sada može postati deo Stejt departmenta.

„Neće biti promena u kratkom roku. Novac je prethodno dodeljen liderima protesta i oni će nastaviti da rade ono za šta su plaćeni. EU je već obećala da će finansirati mrežu agenata u Srbiji, koju USAID stvara već duže vreme“, rekao je Vulin za Izvestiju.

Izvestija napominje da se zakonodavna regulacija postupaka stranih agenata koristi u sve većem broju zemalja. Pored Gruzije, gde je usvajanje relevantnog zakona izazvalo masovne proteste, sličan dokument predstavio je i predsednik crnogorskog parlamenta.

Vlada Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine, u septembru 2023. godine predložila je normu o registraciji stranih agenata, koja je potom povučena zbog kritika iz EU.

Da li će biti prevremenih izbora u Srbiji?

Aktuelni talas protesta u Srbiji počeo je nakon tragedije 1. novembra 2024. godine, kada se na Železničkoj stanici u Novom Sadu srušila nadstrešnica kada je poginulo 15 ljudi, uključujući troje dece.

Ove godine akcije su se pretvorile u veliki štrajk, usled čega je premijer Miloš Vučević podneo ostavku 28. januara. Sada je on vršilac dužnosti šefa kabineta, srpski parlament još nije razmatrao kandidaturu novog premijera.

„Vanredni parlamentarni izbori nisu isključeni“, rekao je za Izvestiju Vulin.

„Izbori su mogući, ali verujem da nisu potrebni. Parlamentarna većina je stabilna i oslanja se na podršku građana. Opozicija neće ni učestvovati na izborima, pa zašto bismo onda izlazili na birališta“, dodao je.

Ranije je opozicija već pribegla bojkotu izbora tokom izbora za parlament 2020. Kao rezultat toga, izlaznost birača bila je najniža od 1990. i iznosila je manje od 50 odsto.