Da li savezi država Zaliva sa SAD zaista pružaju zaštitu koju obećavaju?

Kako nekoliko država koje su domaćini američkim bazama i dalje trpi napade, postavlja se pitanje da li ti savezi sa SAD zaista pružaju zaštitu koju obećavaju.

„Ovo je tačka preokreta među mnogim, koja seže barem do vremena Baraka Obame i njegove crvene linije u vezi sa upotrebom hemijskog oružja od strane sirijskog režima pre nekoliko administracija.

A sada imamo još jedan slučaj u kojem obećanje, ili implicitna pretpostavka, zaštite koju dobijate kao domaćini američkih baza i imajući SAD kao bezbednosnog partnera, u praksi ne funkcioniše. Ne štiti vas od destabilizacije“, rekao je Ibiš za Al Džaziru.

Podsetio je kako ta strategija nije zaštitila Saudijsku Arabiju od bombardovanja od strane Irana u septembru 2019. godine, niti Abu Dabi od bombardovanja od strane Huta iz Jemena naredne godine.

„Nije zaštitila Katar od bombardovanja od strane Izraela tokom pregovora sa Hamasom. I nije zaštitila nikoga, jer su svih šest zemalja GCC-a, koje sve imaju primarni bezbednosni odnos sa Vašingtonom, napadnute od strane Irana, opet bez ikakvih posledica“.

Ibiš je naveo da su UAE i Saudijska Arabija – a Katar na svoj način – shvatili da uključivanje u agresivnu američku strategiju suzbijanja Irana ostavlja te zemlje izloženim, uz vrlo malu zaštitu zauzvrat.

Dodao je da u takvom scenariju države Zaliva rizikuju da postanu laki ciljevi za Iran, koji ne želi samo da vrši pritisak na region, već i da konflikt proširi na globalnu ekonomiju.

„Dakle, nije u pitanju samo nanos bola Vašingtonu, već i Kini, Japanu, Indiji, Južnoj Koreji – praktično globalno, jer su nafta i LNG zamenjivi resursi“.

Roksana Farmanfarmajian, stručnjak za bezbednost Zaliva i profesorka politike savremenog Bliskog istoka na Kembridžu, izjavila je da, uprkos dugogodišnjim spekulacijama da Iran cilja države Zaliva u nadi da će ih naterati da utiču na SAD da zaustavi rat, ta strategija nije uspela da prekine sukobe.

„Ali je promenila dinamiku u Zalivu“, rekla je za Al Džaziru. „Deo kalkulacije koju sada vidimo da se razvija jeste da Iran sve jasnije shvata da ima kontrolu nad globalnom cenom nafte i pristup tako što može da zaustavi tankere na putu kroz Ormuski moreuz – zapravo, iz bilo kog dela zalivske oblasti“.

Dodala je da, s obzirom na to da je već pogođena luka Fujairah u UAE, još jedna potencijalna meta mogao biti naftovod koji prolazi kroz Saudi Arabia do Crvenog mora, što sugeriše da se strategija možda pomera ka pojačavanju globalnog ekonomskog pritiska.

„Postoji velika verovatnoća, mislim, da bi on mogao biti meta, jer sada svrha, mislim, nije samo da se napadne Zaliv, već da se u Vašingtonu oseti bol koji Zaliv trenutno trpi, a svet uopšte zbog nestašice nafte, i to jasno na berzi i u ceni goriva na američkim pumpama“.