Zapadni izvori: Obaveštajne greške i Putinova samouverenost usporili invaziju Ukrajine

Tako se tvrdi da su krupne greške u planiranju, taktici ulaska ruskih trupa načinili pre svega ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik generalštaba Valerij Gerasimov, a navodno je potvrdio svoje vrednosti jedino šef vojne obaveštajne službe GRU general Aleksander Zorin, „koji se proslavio u operacijama u Siriji i zbivanjima u Libiji“.

Dok neki američki i evropski analitičari, uključujući NATO, misle da na duži rok „Putin ne može dobiti rat u Ukrajini“, čelnici nekih evropskih zemalja upozoravaju da „najgore tek sledi“, a da Moskva ne odustaje od zaposedanja bar istoka i juga zemlje, Kijeva i Harkova, uz uspostavljanje sebi prijateljske vlade u toj zemlji.

Načelnik generalštaba francuske armije general Tijeri Birkar je ocenio da „ruski buldožer može stići do kraja“ i rekao da su francuska obaveštajna saznanja, slično drugim evropskim partnerima, govorila da je malo verovatno da će doći do ruske invazije na Ukrajinu „da bi cena bila strašna, a da Rusi imaju druge mogućnosti“, ali da su se američke procene pokazale tačnim. General Birkar je naveo da se francuski oprez dugovao i lošim iskustvima s procenama i tvrdnjama američke obaveštajne službe CIA naročito u vreme američke vojne intervencije u Iraku.

Italijanski privredni dnevnik Il Sole 24 ore smatra da se ruska vojska „zaglibila u ukrajinskoj močvari“, a da je general Šojgu ključna ličnost u ovom sukobu. Milanski list navodi ono što smatraju i drugi analitičari, a to je da se na početku invazije i dolaska ruskih oklopnih vozila u predgrađe Kijeva smatralo da je to „munjeviti rat koji govori o pobedi Putinove vojske“. A to je, kako se navodi, i bio plan generala Šojgua.

Sad se čuju i mišljenja da je na duži rok neodrživ ruski plan da slome ukrajinsku vojsku i otpor, dovedu na vlast sebi naklonjenu vladu, posebno onu koja bi imala i unutrašnji i spoljni legitimitet. Loše taktičke procene i potezi su onemogućili da se brzo dođe do vojne pobede i uspostavljanja „mira pobednika“, uz moguću od Moskve željenu neutralnost, demilitarizaciju, izmenu ustava, pa i teritorijalne ustupke.

Svi analitičari su saglasni da je mnogo uspešnija ruska vojna operacija na jugu Ukrajine, a da su naročito podbacili planovi da specijalne snage, delom uz pomoć pripadnika paravojne privatne formacije „Vagner“ brzo zarobe predsednika Volodimira Zelenskog i vrh ukrajinske vlasti.

Specijalizovani francuski bezbednosni sajtovi ocenjuju da je spoljna obaveštajna delatnost i priprema zakazala i tvrde da je Putin vidno za to okrivio šefa te službe Valerija Nariškina.

Prema ovim analizama, veliko neslaganje je izbilo takođe između generala Šojgua i načelnika vojne obaveštaje službe generala Igora Kostjukova oko taktike i brzine delovanja specijalnih i redovnih snaga na poprištu operacija u Ukrajini.

Specijalne snage su nedeljama pre prodora ubačene u dubinu teritorije Ukrajine, ali su redovne trupe jako zaostajale.

Zato je, kako se tvrdi, naglo porastao ugled i upliv generala Zorina, koji je umeće pokazao u Siriji i Libiji.

„Močvara“ u koju je zapala ruska vojna operacija se duguje i manjku novina u strategiji nasleđenoj poprilično iz sovjetskog doba, a tu se kao glavni zagovornik takvog pristupa vidi dugovečni načelnik generalštaba general Gerasimov.

Bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO Roz Gotemeler je sklona da ceo spor oko Ukrajine i konačnu vojnu operaciju pripiše ličnosti samog predsednika Putina, za koga tvrdi da je „lično osetljiv, prgav, prezire protivnike i nameće se na vrhu ruskog sistema“.

U analizama koje je objavio američki vlastima blizak časopis Forin polisi se baš ne dele sasvim ovakve ocene, već se ukazuje i na doslednost Putinovih stavova i odluka, ma kako se ne dopadale na Zapadu, mada se podvlači i da je Putin izolovan na vrhu vlasti. Nije malo tvrdnji da je Putin otud „izgubio osećaj za stvarnost“.

U analizi Evropskog saveta za spoljnu politiku (ECFR) se, međutim, ističe da je „Putin razložan ako se ima na umu njegovo stanje duha…u čemu vojna moć i snaga čine suštinu države i suštinski zamah u ruskom identitetu“.

Putinu se pripisuje da „sebe vidi kao obnovitelja ruske imperije…i u svemu što je govorio i pisao je bio ozbiljan, što i sad vidimo“.

Ima procena i da će ruski pokušaj ovladavanja Ukrajinom završiti loše, biti gubitak, pa se onda postavlja i pitanje kako će Zapad postupiti „ako Rusija bude prisiljena da se povuče iz Ukrajine“, kao što kažu analitičari Forin polisija.

„Politički cilj će biti da Ukrajinu primimo u EU i NATO, uz obnovu herkulovskih razmera. Ako bi Rusija opstala u razbijenoj, podeljenoj Ukrajini, uz stalne borbe na samoj istočnoj granici NATO i humanitarnu katastrofu „, to bi bila najgora varijanta. „A ništa manju brigu“, zaključuje Forin polisi, „bilo bi da Rusija postane oslabljena i ponižena, uz revanšističke porive poput onih u Nemačkoj posle prvog svetkog rata…Rusija bi postala država parija, otpadnička velika sila s urušenom konvencionalnom vojskom, ali netaknutim nuklearnim arsenalom“.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.