Foto: EPA-EFE/SEDAT SUNA

Ipak, ovaj biser ljudske istorije uskoro će nestati – većina naselja će biti potopljena kao deo kontroverznog Projekta jugoistočne Anadolije (GAP) u okviru kojeg se grade brojne hidrocentrale i industrijske zone i jačaju obrazovni i infrastrukturni resursi u ovom najsiromašnijem regionu zemlje.

Građevinski radovi na brani Ilisu i hidroelektrani počeli su još 2006. godine, a uprkos negodovanju stanovnika grupa za zaštitu životne sredine i raznih kampanja za spas grada ostalo je još nekoliko nedelja do njegovog potpunog uništenja.

Turska vlada je dala rok stanovnicima da se do 8. oktobra isele.

Hasankejf se dugo smatra jednim od najstarijih stalno naseljenih naselja na Zemlji, koji datira još iz 18. veka pre nove ere i sadrži hiljade pećina, spomenika, crkava i grobnica.

Pre više od četiri decenije proglašen je nacionalnim konzervatom Turske.

Foto: EPA-EFE/SEDAT SUNA

Pokušaj da se ospori kontroverzni projekat vlasti pred Evropskim sudom za ljudska prava, na osnovu toga koliko bi on štete naneo kulturnom nasleđu zemlje, završio se bezuspešno.

Šema predviđa potapanje 199 naselja u regionu, hiljade pećina koje je čovek napravio i stotina istorijskih i verskih lokaliteta. Protivnici upozoravaju da će gotovo 80.000 ljudi biti raseljeno, piše Gardijan.

Takođe, ukazuju na ogromne štete koje će biti nanete prirodnom okruženju jer će trpeti biodiverziteti, a izgradnja brane preti i mnogim, ionako, ugroženim vrstama.

Ridvan Ajhan, koji je rođen u jednoj od drevnih pećina, aktivni je član Inicijative za očuvanje Hasankejfa, osnovane 2006. kao osnovna kampanja za zaustavljanje projekta izgradnje brane.

„Nije ovo naša priča, Hasankejf je i vaša priča, jer je on jedna ljudska priča“.

Kako naglašava, „tražili smo da se omogući da oblast bude muzej na otvorenom ali vlada to ne bi prihvatila“. Ako dublje ovde zakopate, ističe Ajhan, pronaći ćete slojeve kulture jedan preko drugog. Ispod crkve je grobnica na kojoj su se nagomilale ljudske kosti.

Foto: EPA-EFE/SEDAT SUNA

„Vlada čak ne poštuje ni mrtve. Oni su varvari“, kaže Ajhan.

Hasankejf je bio deo mnogih različitih kultura u svojoj dugoj istoriji, uključujući i Mesopotamiju, Vizantiju, Arapsko carstvo i Osmansko carstvo, ali Hakan Ozoglu, profesor istorije na Univerzitetu Centralna Florida, kaže da je naselje postojalo pre svih ovih civilizacija.

Spominje se kao grad u nekoliko starih tekstova na različitim jezicima – asirski, jermenski, kurdski, arapski, dodaje on.

Profesor dalje navodi da je Hasankejf laboratorija koja bi mogla da da odgovore na mnoga pitanja iz prošlosti.

„Tako redak fizički dokaz ljudske prošlosti mora biti zaštićen po svaku cenu“, kaže Ozoglu.

Turske vlasti su iz Hasankejfa preselile hamam iz 12. veka težak 1.500 tona, a osim toga preseljeno je osam istorijskih spomenika, polovina starih rimskih kapija koje vode ka gradu i ženski rukopisi. Premešteni su tri kilometra dalje i stoje na praznom prostoru.

„Beznačajno je za nas videti ih na drugom prostoru“, kaže Ajhan.

Imajući u vidu da je rok za potapanje naselja sve bliži, ljudi iz okolnih mesta su se oprostili od istorijskog lokaliteta, znajući da će im ovo biti poslednja prilika da ga vide.

Iako zbog nepristupačnosti ovo područje ne posećuje veliki broj turista, Ozoglu je uveren da bi situacija bila drugačija da je Hasankejf bio na listi Unesco.

„Nema mnogo mesta na planeti koja toliko zaslužuju da se nađu na spisku zaštićenih mesta Unesco “, smatra Ozoglu.

Foto: EPA-EFE/SEDAT SUNA

Na pomen Unesco, Ajhan klima glavom jer se Inicijativa čiji je član neuspešno borila da Hasankejf bude uvršten u spisak svetske kulturne baštine.

„Iz Uneska su nam rekli da Ministarstvo kulture to mora da prijavi“, kaže Ajhan. „Pisali smo ministarstvu, ali nije bilo odgovora … Njihova je dužnost, ali oni nisu ništa uradili.“

Ajhan navodi da je svaki vid protesta stanovnika do sada okončavan hapšenjem ljudi. I sam je, kako kaže, bio uhapšen 2012. godine.

Vlada je izgradila Novi Hasankejf za 700 domaćinstava, udaljen tri kilometra od istorijskog grada, a selidba stanovnike treba da bude završena u prvoj nedelji oktobra.

Ipak, 27-godišnji Ejup Agaldai kaže da njemu i njegovoj supruzi nije ponuđen dom u novom naselju, jer je vlada napravila presek za venčane do 2014.

„Ponovo ću morati da živim sa roditeljima – porodica od 10 članova biće u jednoj kući “.

Foto: EPA/TOLGA BOZOGLU

Agaldai je, poput svojih predaka, pastir, a trenutno živi u jednoj od mnogih pećina Hasankejfa. Neće mu biti dozvoljeno da odvede svoju stoku u novo selo zato je primoran da proda koze.

„Prisiljen sam da prodajem stoku i selim se u grad u kojem ne želim da živim“. Agaldai kaže da se oko petine stanovnika Hasankejfa već preselilo u novo naselje, te da se dnevno iseli pet ili šest porodica.

Sedeći u hladu obilnih vinova loza na suprotnoj strani reke, Hedie Tapkan (38) kaže da ne zna gde će ići njena porodica, uključujući petoro male dece.

„Volimo ovo mesto, ovde zarađujemo svoj hleb, imamo puno grožđa i smokava koje ponekad i prodajemo, a naše zemlje su plodne“, prenosi Gardijan.

Tapkan i njenoj porodici takođe nije ponuđena zamena kuće, iako su navodno bili prisiljeni da prodaju deo svog zemljišta – po 900 turskih lira za 1 dunum, ili 125 funti za 1.000 kvadratnih metara – za izgradnju novog sela.

Foto: EPA-EFE/SEDAT SUNA

Prvobitno osmišljen još 1950-ih godina prošlog veka, projekat o izgradnji brane dugo je obeležen kontroverzama.

Biće to četvrta brana u Turskoj, koja će, kako se predviđa, godišnje proizvodi 4.200 gigavata električne energije, ali uz ogromne troškove.

Projekat je godinama bio stopiran a, u međuvremenu, je izgubio podršku stranih vlada zbog uništenja drevnog grada.

Povezani tekstovi