Zašto na stotine Afrikanaca želi da se bori u ukrajinskoj Legiji stranaca?

Od formiranja Legije stranaca za borbu u Ukrajini po nalogu predsednika Volodimira Zelenskog, tri dana nakon pokretanja ruske invazije na tu zemlju, stotine Afrikanaca sa celog kontinenta izrazilo je želju da joj se pridruže u borbi protiv ruskih snaga.

Kako bi otkrili motive zbog kojih stanovnici Afrike riskiraju dobrovoljno sudjelujući u žestokom ratu koji se odvija daleko od njihovog kontinenta, britanski list The Independent je objavio je novinski izveštaj koji sadrži intervjue s brojnim Afrikancima koji su izrazili želju da se pridruže Legiji stranaca, kao i mišljenja nekih analitičara o tom fenomenu.

Istraga koju su proveli novinari The Independent-a Porša Crou i Azil Momar Lo otkrila je da je nivo odaziva Afrikanaca u raznim zemljama na kontinentu iznenadila političke analitičare, jer su ukrajinske ambasade u mnogim afričkim zemljama primile stotine zahteva za pridruživanje ukrajinskoj Legiji stranaca.

Iznenađujući odziv

Novine prenose od izvora u ukrajinskim ambasadama u Južnoj Africi i Nigeriji da su zaprimili stotine zahtjeva, upućenih telefonom, e-mailom ili lično, za pridruživanje ratu.

Ukrajinska ambasadorica u Južnoj Africi rekla je u intervjuu za medije da je njena ambasada bila zatrpana porukama nedugo nakon osnivanja Legije stranaca po nalogu predsednika Zelenskog krajem februara, tri dana nakon početka invazije.

Ukrajinska ambasada u Keniji takođe je saopštila da je primila brojne zahteve, a afrički civili koje je intervjuirao The Independent u Ugandi i Burundiju, zemljama koje nemaju ukrajinske ambasade, takođe su izrazili želju da se regrutuju za borbu u Ukrajini, ali nisu znali kako to uraditi.

List navodi da je Dejmien Magrou, portparol Legije stranaca u Ukrajini, potvrdio da ima ”nekih legionara” iz Afrike, ali nije naveo detalje o njihovom broju niti nacionalnosti.

Ukrajinski vojni sekretar rekao je prošlog meseca da se Legiji stranaca pridružilo oko 20.000 boraca iz najmanje 50 zemalja.

Migracija u Evropu

Novinska istraga je otkrila više stvari koje motivišu Afrikance za borbu u redovima Legije stranaca s ciljem pružanja podrške Ukrajini, uključujući i politički motiv, a većina je rekla da su podrška i pomoć Ukrajini njihova glavna motivacija. Drugi su naveli različite motive, od kojih se posebno ističe želja za migracijom u Evropu.

Kijev trenutno nudi bezvizni ulazak za strane državljane koji se žele boriti protiv ruskih snaga, što je retka prilika za građane afričkih zemalja koji žele doći u Evropu, čiji se pasoši često ocenjuju kao najslabiji među zemljama sveta.

Mnogi Afrikanci, koji nemaju pasoše, emigriraju u Evropu ilegalnim kanalima. Oni kreću na duga i opasna putovanja kopnom i morem što nosi brojne rizike, poput izlaganja nasilju, diskriminaciji i pritvoru tokom tog dugog putovanja.

U istrazi se navodi i mišljenje Stivena Grazda, šefa Katedre za upravljanje i diplomatiju na Institutu za međunarodne odnose u Južnoj Africi, koji je rekao: “Ako malo razmislimo, otkrićemo da su dobrovoljci većinom mladi i sposobni ljudi koji učešće u ratu u Ukrajini vide kao kartu za izlazak iz Afrike i način za ulazak u Evropu, a zatim i da tamo ostanu”.

Ibrahim Niei, istraživač Centra za demokratiju i razvoj, organizacije za ljudska prava, smatra da je većina (Afrikanaca koji se prijavljuju za odlazak u Ukrajinu) već pokušavala da putuje u Evropu ilegalnim rutama.

Principi i interesi

Među dobrovoljcima koji žele da se pridruže ukrajinskoj Legiji stranaca je i Alasan Faje, s kojim je The Independent razgovarao. Kada je senegalski građevinski radnik Alasan Faje video vest o ruskoj invaziji na Ukrajinu, odmah je osetio jaku želju da pomogne.

“Ne mogu podneti nepravdu i ne volim da ljudi pate”, rekao je Faje, 45-godišnjak koji živi u malom gradu nedaleko od glavnog grada Senegala.

Faje je već počeo telefonski da komunicira sa ukrajinskom ambasadom u Dakaru i obavestio je tamošnje sekretare da se želi pridružiti borbi u redovima Legije stranaca. Ambasada ga je uputila na način prijave putem interneta, ali je senegalska vlada u to vreme zahtevala da se zaustavi regrutovanje njenih građana nakon što je broj prijavljenih za dobrovoljnu borbu u Kijevu početkom marta dosegao 35 Senegalaca.

Faje je naglasio da ne želi da “iskoristi rat” za ličnu korist, no iz njegovih reči se moglo razumeti da je njegovo nastojanje da se pridruži Legiji stranaca u Ukrajini delom motivisano mogućnošću da tamo potraži posao kada se rat završi.

Faje je za novine ispričao svoje iskustvo iz 2005. godine, kada su ga vlasti uhvatile dok je pokušavao emigrirati na ribarskom brodu u Španiju. Rekao je da mu je prijatelj koji mu duguje novac ponudio da prođu to iskustvo u zamenu za plaćanje troškova putovanja. No, Faje je ubrzo uhapšen zajedno s još dvojicom prijatelja nakon što su se ukrcali na brod.

Prepreke

Istraga pokazuje da vlade mnogih afričkih zemalja sprečavaju svoje građane da se dobrovoljno prijave za rat u Ukrajini protiv ruske invazije, za razliku od stava zemalja poput Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država koje nisu sprečile svoje građane da se pridruže ukrajinskoj međunarodnoj legiji.

Razlog tome može biti zabrinutost zbog mogućih posledica nakon što se borci vrate svojim kućama iz rata.

Ibrahim Niei iz Centra za demokratiju i razvoj kaže da se time možda želi “izbeći ono što se dogodilo u Libiji… gde su afrički mladići u nekim slučajevima išli da se bore kao plaćenici (tokom rata koji je svrgnuo Muamera Gadafija) i vratili su se s nasilnim tendencijama te pridružili nekim oružanim pokretima u zemljama kao što su Mali, Nigerija i Čad”.

Istraga ukazuje na još jedan faktor koji bi mogao navesti vlade u pojedinim afričkim zemljama da zabrane svojim građanima dobrovoljno prijavljivanje za borbu, a to je strah od dugoročnog narušavanja odnosa s Rusijom.