Izbori u Nemačkoj: SPD u blagom vođstvu 1EPA-EFE/SEAN GALLUP / POOL

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) osvojila je oko jedan odsto glasova više od konzervativne koalicije na današnjim parlamentarnim izborima, pokazuju projekcije dve nemačke televizije.

Prema projekciji televizije ARD, zasnovanoj na rezultatima izlazne ankete i početnom brojanju glasova, SPD je dobila 25,5 odsto glasova, a konzervativna koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) 24,5 odsto.

Projekcija televizije ZDF pokazuje da je SPD, čiji je kandidat za kancelara Olaf Šolc, osvojila 25,7 odsto, a demohrišćani, koje predvodi Armin Lašet, 24,6 odsto glasova.

Obe projekcije predviđaju da su na trećem mestu Zeleni, koje predvodi Analena Berbok, sa oko 14 odsto glasova.

Prema projekcijama, u Bundestag ulaze i liberalna, protržišna Slobodna demokratska stranka (FDP) sa oko 12 odsto glasova, ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD) sa kojom niko ne želi saradnju, sa oko 11 odsto, i Levica, koja je na krajnje levim pozicijama, sa oko pet odsto.

Na prethodnim izborima, održanim 2017. godine, blok CDU-CSU imao je 32,9 odsto glasova, SPD 20,5 odsto, Zeleni 8,9 odsto, FDP 10,7 odsto, AfD 12,6 odsto, a Levica 9,2 odsto.

Tesan rezultat današnjih izbora nagoveštava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvesno ko će naslediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači posle 16 godina na čelu vlade.

Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u posleratnoj istoriji Nemačke. Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.

Na posleratnim izborima u Nemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.

Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.

Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mesto.

SPD bi mogla da formira takozvanu „semafor koaliciju“, sa Zelenima i sa FDP. Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.

Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima. Za tu „Jamajka koaliciju“, prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.

U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Levice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu nemačke spoljne politike, pošto se Levica zalaže za okončanje svih misija nemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a. Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke verovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.

Po objavljivanju rezultata na osnovu izlaznih anketa, odnosno izjašnjavanja građana za koga su glasali, neposredno po izlasku sa biračkih mesta, i demohrišćani i socijaldemokrate su izrazili nadu da će formirati vladajuću koaliciju i da će njihov kandidat naslediti Merkel.

Lider konzervativaca Lašet izjavio je da će njegova koalicija učiniti sve što može da formira novu vladu, iako, kako je rekao, „ne mogu da budu zadovoljni rezultatima“ na osnovu izlaznih anketa.

Naveo je da takav ishod izbora „stavlja pred velike izazove Nemačku, CDU i sve demokratske partije“.

Socijaldemokratska partija Nemačke saopštila je da veruje da je dobila mandat da formira vladajuću koaliciju i da bi njen kandidat Olaf Šolc trebalo da postane kancelar.

Šolc je rezultat SPD ocenio kao „veliki uspeh“, navodeći da su mnogi birači glasali za tu partiju „jer žele promenu vlade“.

„Sada ćemo sačekati konačne rezultate, ali ćemo onda prionuti na posao“, kazao je Šolc oduševljenim pristalicama u Berlinu.Od potencijalnih koalicionih partnera, Zeleni su na putu da osvoje 15 odsto, a liberalna stranka koja podržava FDP 11 odsto.

Šta čeka nemačke lidere posle izbornog dana?

U početnoj fazi, koja nema vremensko ograničenje, ništa ne sprečava stranke da paralelno vode koalicione razgovore – iako tradicija nalaže da najveća stranka poziva male na razgovor.

Međutim, Armin Lašet, kandidat za kancelara iz Merkelinog bloka CDU-CSU desnog centra, rekao je da će konzervativci „učiniti sve što je u našoj moći“ da vode sledeću vladu, čak i nakon što su ih preliminarni rezultati ostavili iza Socijaldemokrata levog centra (SPD).

Kandidat SPD -a Olaf Šulc, nemački ministar finansija, takođe je rekao da glasači žele promenu i da se „sledeći kancelar zove Olaf Šulc“. Zeleni su sazvali partijski kongres za 2. oktobar tokom kojeg bi trebalo da odluče sa kim će voditi prelimirarne razgovore.

FDP, koja bi poput Zelenih mogla igrati bitnu ulogu u narednom periodu, rekla je da preferira koaliciju sa konzervativcima i Zelenima, ali i trostrani savez sa SPD-om i Zelenima ostaje na stolu.

Stranke će u ponedeljak održati sastanke rukovodstva. Novoizabrani poslanici iz svake stranke takođe će održati prve sastanke sledeće nedelje, a SPD i CDU-CSU planiraju da se sastanu u utorak. Novoizabrani parlament mora održati svoju inauguracionu sednicu najkasnije 30 dana nakon izbora, 26. oktobra.

Ako se dve ili tri stranke načelno slože da bi želele uspostaviti savez, tada moraju započeti formalne pregovore o koaliciji, sa sastancima različitih radnih grupa kako bi razrešile sva ključna pitanja.

Na kraju ovih pregovora, strane odlučuju ko će biti zadužen za koje ministarstvo i potpisuju koalicioni ugovor. Ova faza takođe nema vremensko ograničenje, a odlazeća vlada – administracija Angele Merkel – u međuvremenu radi u tehničkom mandatu.

Stranke tada imenuju kandidata pre zvaničnog glasanja u Bundestagu.

Najnovija anketa: 55 odsto Nemaca za vladu koju bi vodio SPD

Prema anketi koju je upravo objavila televizija ZDF, većina Nemaca (55 odsto) bi preferirala vladu koju vodi SPD levog centra, u poređenju sa 36 odsto za onu koju vodi savez CDU/CSU.

Isto pitanje je postavljeno nakon prethodnih izbora 2017. godine, kada je 52 odsto bilo za vladu koju vodi CDU, a 36 odsto za stranku koju vodi SPD.

Olaf Šulc: Glasači su poslali poruku da ne žele CDU u vladi, ne razmišljamo o velikoj koaliciji

U intervjuu za večernji informativni program, ubrzo nakon svog prvog večernjeg piva u sedištu stranke SPD, Olaf Šulc je rekao da je uveren da je njegova stranka pobedila na izborima i da su građani Nemačke „poslali signal“ da ne žele da CDU formira sledeću vladu.

Na pitanje voditelja kako se nada da će pridobiti FDP, s obzirom da će levica njegove stranke biti protiv saveza, rekao je da će SPD praktikovati „pragmatičan oblik politike“ sa fokusom na „više poštovanja u našem društvu, modernizaciju društva i … zaštitu klime“.

Upitan kako bi mogla modernizovati Nemačku u koaliciji sa strankom koja je isključila povećanje poreza, Šulc je rekao da njegovi planovi zavise od privatnih ulaganja – od povećanja energije vetra, reforme sektora čelika i cementa do automobilske industrije.

Da li bi mogao da isključi ideju da se ponovo formira velika koalicija sa CDU/CSU, scenario koji se dogodio 2017. godine nakon višemesečnih prepirki? Šulc je odgovorio da je jedini razlog zašto je došlo do takvog ishoda taj što pregovori između različitih strana „nisu dobro prošli“.

Rekao je da zato što su nemački glasači poslali poruku da ne žele CDU u vladi, neće razmišljati o velikoj koaliciji. Rekao je da će pregovore voditi s poštovanjem kako bi pregovori bili uspešni.

Zelenima najviše glasova na lokalnim izborima u Berlinu

Nemačka stranka Zeleni osvojila je najviše glasova na današnjim lokalnim izborima u Berlinu i na dobrom je putu da prvi put dobije gradonačelnika glavnog grada Nemačke.

Projekcije zasnovane na izlaznim anketama i brojanju dela glasova pokazuju da su Zeleni, koje vode Analena Berbok i Robert Habek, dobili 23,5 odsto glasova, oko osam odsto više u odnosu na prethodne izbore.

Na drugom mestu, sa 21,5 odsto, nalazi se Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) koja je prethodnih 20 godina imala gradonačelnika Berlina.

Konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) zauzela je treće mesto sa 15 odsto glasova.

Uz današnje parlamentarne izbore u Nemačkoj i lokalne u Berlinu, građani su birali i parlament severoistočne pokrajine Meklenburg-Zapadna Pomeranija.

Na tim izborima ubedljivo je pobedila SPD, osvojivši 37 odsto glasova, dok je na drugom mestu ekstremno desna Altrenativa za Nemačku, sa 18,5 odsto, a na trećem CDU sa 14 odsto.

Kako je tekao izborni dan u Nemačkoj?

Nekoliko minuta pre prvih izlaznih rezutata na izborima u Nemačkoj, u prestonici su zabeležene haotične scene u kojima glasači glasaju ne samo za savezne izbore, već i za novi parlament u Berlinu – kao i na istorijskom referendumu o tome treba li vlastima dozvoliti da zaplene i prebace u javno vlasništvo više od 200.000 domova.

Neka biračka mesta morala su zatvoriti vrata nakon što im je ponestalo glasačkih listića. Neki su kasnije započeli sa radom jer su dobili pogrešnu vrstu glasačkog listića koji nije uključio opciju glasanja za berlinski parlament u svom okrugu.

Kako navodi dnevnik Tagesspiegel na nekim glasačkim mestima zbog nastale pometnje, neki glasački listići su morali biti proglašeni nevažećim.

Birači su izvestili da su morali da čekaju na biračkim mestima i po sat vremena. Neki zvaničnici su napomenuli da je haosu doprineo i Berlinski maraton koji se održava danas, jer je došlo do blokada mnogih ulica i gužbi u saobraćaju.

Gert Basen, portparol državne izborne administracije u Berlinu, rekao je da svima koji budu u redu pre 18 časova biti dozvoljeno da glasaju.

Šta sada čeka Nemačku?

Nakon objavljivanja izlazne ankete, očekuju se reakciji političkih stranaka i glavnih kandidata za kancelara, piše BBC.

Činjenica da se dve glavne stranke, SPD i CDU-CSU, pojavljuju u ovoj fazi sa istim rezultatom, znači da možemo očekivati da oba kandidata izađu pred javnost i kažu zašto oni treba da budu novi kancelar.

Prvi zvanični rezultati trebalo bi da budu uskoro objavljeni, a dalja ažuriranja se očekuju tokom večeri, sve do ponedeljka ujutro, piše BBC.

Kada zvanični rezultat bude konačan, političke stranke će ući u razgovore o formiranju sledeće koalicione vlade i presudno, ko će zameniti Angelu Merkel na mestu kancelarke.

BBC: Koje koalicije su moguće?

Izlazna anketa koju je objavio ARD pokazuje da su dve glavne stranke, savez CDU/CSU stranka odlazeće kancelarke Merkel i SPD, sa istim rezultatom, po 25 odsto.

Ako se ovo pokaže tačnim, svakome će gotovo sigurno trebati ne jedna, već dve stranke za formiranje koalicije sa većinom u parlamentu.

Sve stranke su rekle da neće sarađivati sa krajnje desnom Alternativom za Nemačku (AFD), pa koje onda opcije preostaju? Evo i kratkog pregleda mogućih kombinacija:

Izbori u Nemačkoj: SPD u blagom vođstvu 2

  • “Semafor“ koalicija: SDP sa Zelenima i liberalnim FDP-om.
  • “Jamajka“: Nazvana po zastavi Jamajke. Konzervativni CDU/CSU sa liberalima i Zelenima.
  • “Crveno-crveno-zelena“ koalicija:  SPD sa svojim preferiranim partnerima, Zelenima, ali i sa Levičarskom partijom.
  • I na kraju, postoje dve kombinacije u kojima se dve glavne stranke udružuju – opet, pošto su trenutno zajedno u koaliciji – ili sa Zelenima (za “Kenija“ koaliciju) ili sa liberalima (za koaliciju “Nemačka“).

Po današnjim rezultatima, prva i druga, “Semafor“ i “Jamajka“ solucija vide se kao verovatne, u smislu broja mesta u Bundestagu.

Sve opcije za vladajuću koaliciju su još uvek otvorene

Lars Klingbeil, generalni sekretar Socijaldemokrata izrazio je uverenost da je njihov kandidat za kancelara, Olaf Šulc, na putu da nasledi Angelu Merkel.

Međutim, sve opcije su još uvek otvorene kada je u pitanju sastav sledeće vladajuće koalicije, jer prema rezultatima  ranih izlaznih anketa, i SPD i SDU Merkelove imaju podjednake šanse da oforme vladajuću većinu.

Posebno je Armin Lašet, lider Hrišćansko-demokratske unije, signalizirao da bi i dalje mogao pokušati oformiti koaliciju čak i ako SDU-CSU ne budu prvi, najverovatnije pozivajući Zelene i liberalni FDP kao podršku.

Fantastičan rezultat za Zelene, kaže liderka

Osvojili su oko 15 odsto prema izlazećim anketama, a kandidatkinja za kancelarku Analena Berbok kaže da su brojke “fantastične“, piše BBC

“Imamo mandat za budućnost“, kaže ona.

Dodaje da je Nemačkoj potreban novi početak i “klimatska vlada“.

Stojeći pored partijskog kolege Roberta Habecka, pohvalila je mlade glasače i školarce koji su dva dana učestvovali na mitingu “Petkom za budućnost“ u Berlinu.

‘Nemci u velikom broju glasali da Šulc bude kancelar

Lider levog centra, stranke SPD, Olaf Šulc rekao je pristalicama da je oduševljen nastupom stranke na današnjim izborima.

“Zadovoljan sam što su građani ove zemlje glasali na način na koji su glasali – što stranka napreduje bolje nego ikad.“

Opisujući ishod kao veliki uspeh, rekao je da je to pokazalo da birači žele da on bude sledeći kancelar, prenosi BBC.

Šulc je dodao da je njegova stranka pokazala šta je potrebno za upravljanje zemljom. Oni su godinama u koaliciji sa strankom Angele Merkel.

Uz ovacije oduševljenih pristalica, rekao je da stranka čeka konačne rezultate – “ali onda ćemo se baciti na posao“.

Niko neće sa Alternativom za Nemačku

Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AFD) izgleda da će osvojiti 11 odsto glasova na nacionalnom nivou.

ARD izveštava da bi Alternativa mogla da osvoji 21 odsto svih glasova u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, gde je dugo bila najjača.

Međutim, uprkos velikom broju poslanika, sve ostale stranke zastupljene u Bundestagu odbacile su mogućnost stvaranja koalicije sa AFD-om.

Politika Alternative za Nemačku podrazumeva napuštanje Evropske unije, stroge imigracijske kontrole i prestanak mera za suzbijanje pandemije Kovid-19 virusa, kao što su karantin i nošenje maski. To je neukusno za mejnstrim partije, piše BBC.

Ralf Stegner: Definitivno jasno da Šulc treba da bude kancelar

Bivši zamenik predsednika SPD-a, stranke levog centra, rekao je za BBC da veruje da je njegova stranka “jasan pobednik“ na današnjim izborima.

Ralf Stegner, koji sada vodi SPD u najsevernijoj nemačkoj državi Šlezving-Holštajn, rekao je da, iako bi rezultati mogli da budu blizu, kada je u pitanju formiranje vlade “definitivno je jasno da bi to trebalo biti pod vođstvom Olafa Šulca, a ne gubitnika na ovim izborima, a to je Armin Lašet, kandidat CDU“.

Stegner je prihvatio da bi se formiranje trostranačke koalicije moglo pokazati kao izazov, ali je rekao da očekuje da će se različite stranke okupiti.

“Sve dok ne postoji većina za dvopartijsku koaliciju, moraćemo da izgradimo koaliciju od tri partnera, što je očito težak zadatak koji ćemo morati da rešimo“, rekao je on.

Najslabiji rezultat CDU još od Drugog svetskog rata

Predviđeni rezultat – čak i ako dve vodeće stranke budu jedna drugoj disale za vratom – predstavlja katastrofu za CDU, koji nikada nije imao manje od 30 odsto glasova.

Pre godinu dana imali su 40 odsto, a SPD nešto više od 10 odsto.

Za to nije samo kriv Lašet, već je delimično krivica i na Angeli Merkel, piše BBC.

Najslabiji rezultat CDU-a još od Drugog svetskog rata, piše RTS.

Nije uspela da pronađe sposobnog naslednika, a nije stala iza Lašeta koliko je mogla. Ovo nije dobro za njeno nasleđe.

Izlaznost je bolja u većim gradovima. To je dobra stvar za SPD, kao i za Zelene. Ali u ovom trenutku ishod je daleko od izvesnog.

Angela Merkel može postati kancelarka Nemačke sa najdužim stažom na toj funkciji

S obzirom na to da će rezultati biti skoro izjednačeni, proces izgradnje koalicije u Bundestagu ili donjem domu parlamenta mogao bi trajati sedmicama ili čak mesecima – za to vreme bi Angela Merkel, koja se povlači nakon četvrtog mandata, obavljala funkciju kancelara.

Ako bi pregovori potrajali nešto više od tri meseca, sve do sredine decembra, Merkelova bi postala vođa svoje zemlje sa najdužim stažom, nadmašivši bivšeg lidera svoje stranke Helmuta Kola, arhitektu ponovnog ujedinjenja Nemačke, koji je bio kancelar od 1. oktobra 1982. do 27. oktobra 1998.

Tradicionalna televizijska debata stranačkih lidera

Nakon zatvaranja biračkih mesta održana je tradicionalna televizijska debata koja se prenosi uživo na mrežama ARD i ZDF a u kojoj učestvuju lideri vodećih stranaka.

Olaf Šulc je samouveren u rezultat SPD-a. Rekao je da su birači njegovoj stranci dali „vrlo jasan mandat“ da vodi sledeću vladu, dodajući da misli da postoji „dobro preklapanje između SPD-a i Zelenih“, ali da je potreba da se uključi treća strana u koaliciju bi zakomplikovala stvari.

Armin Lašet, planirani naslednik kancelarke Angele Merkel, rekao je da će težiti izgradnji koalicije čak i ako njegova stranka desnog centra CDU završi na drugom mestu.

„Nije uvek bio slučaj da stranka na prvom mestu obezbeđuje kancelara“, rekao je on.

Lašet je rekao da će sledeći nemački kancelar morati da „okupi različite frakcije“ u parlamentu, dodajući da smatra da bi koalicija između saveza CDU/CSU, Zelenih i FDP -a funkcionisala bolje od one između SPD -a i ovih stranka.

Vođa Zelenih, Analena Berbok, istakla je da je uverena da će njena stranka odigrati ključnu ulogu u formiranju nove koalcije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Angela Merkelizbori u NemačkojNemačka

Komentari


Ostali komentari (2)