U toku prošle godine u Beogradu je usvojeno 39 mališana, podaci su Gradskog centra za socijalni rad. Marija Milić iz ove gradske ustanove kaže da se podaci obrađuju na godišnjem nivou, tako da još nemaju precizne podatke za 2009. godinu, ali da je prema njenim saznanjima u proteklih mesec dana usvojeno troje mališana.
Da bi dete bilo usvojeno neophodno je da njegov pravni status bude precizno određen, što znači da su se biološki roditelji u zakonskom roku odrekli svih prava u vezi sa njim i dali saglasnost da usvojenje njihovog deteta bude oblik socijalne zaštite.
Najčešće se dešava, kaže Marija Milić, da majka ne može da se stara o detetu i traži smeštaj unutar socijalne zaštite. Tačnije, majka daje saglasnost, a Centar za socijalni rad je taj koji procenjuje šta je to što je najbolje za dete, bilo da je to smeštanje u instituciju sistema, hraniteljsku porodicu ili će ono biti dato na usvojenje. Dešava se da ako roditelji nisu u stanju da brinu o detetu, ono može biti povereno i nekom bližem ili daljem srodniku, koji će preuzeti dalje staranje o mališanu.
– Za dete je najvažnije da ima stabilan vid smeštaja i porodičnu sredinu spremnu da ga prihvati. Naravno da budući usvojitelji imaju svoja očekivanja u vezi sa detetom koje su spremni da prihvate. Međutim, kako prolazi proces obuke, njihove predstave o detetu koje žele da prihvate, menjaju se i postaju realne. Najčešće su spremni da prihvate zdravo dete, bez posebnih potreba i smetnji u razvoju i to do dve godine i od tri do pet godina starosti – kaže Milićeva.
Ona dodaje da nešto starija deca, od sedam pa na dalje, imaju manji broj usvojitelja koji su spremni da ih prihvate. Činjenica je da je problem pronaći usvojiteljsku porodicu za decu starijeg uzrasta. Porodičnim zakonom predviđeno je da gornja granica potencijalnih usvojitelja i razlika među njima, ne sme da pređe 45 godina. Što se tiče pola, nema bitnih razlika u broju zahteva da usvoje devojčicu ili dečaka – objašnjava naša sagovornica. Većina usvojitelja ređe se odlučuje za usvajanje dece romske nacionalnosti ili dece sa smetnjama u razvoju. Kada je reč o usvajanju dece sa razvojnim teškoćama, ona objašnjava da je procedura identična.
Pored bračnih parova, potencijalni usvojitelj može da bude i pojedinac, međutim, za to je potrebna posebna dozvola Ministarstva rada i socijalne politike, kaže Milićeva. Ona ističe da motiv za usvojenje uglavnom imaju parovi koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da biološkim putem dobiju dete, ali bilo je i slučajeva, doduše retko, gde su usvojitelji bili i oni koji već imaju decu, ali su želeli i da nekom mališanu pruže bolje uslove života.
Neophodan period prilagođavanja
Proces usvajanja može da potraje jer je neophodno da se pribavi određena dokumentacija. Nakon toga potencijalni usvojitelji prolaze kroz procenu stručnog tima Centra, i prolaze obuku. Ako zadovolje sve kriterijume, dobijaju ocenu opšte podobnosti za roditelje i tada se tek prijavljuju u jedinstven registar usvojitelja. Od tog trenutka, na listi su čekanja za dete kome Centar za socijalni rad traži porodicu. Kada dete stigne u porodicu, sledi period prilagođavanja od šest meseci, i ako on bude uspešan, dolazi do usvojenja, odnosno usvojitelji postaju roditelji pred zakonom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
