U Biblioteci grada Beograda sinoć je predstavljena knjiga „Istoriografija holokausta u Jugoslaviji“ episkopa slavonskog Jovana (Ćulibrka), predsednika Odbora za Jasenovac Svetog arhijerejskog sabora SPC, predsednika Komsije za Staro Sajmište i Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida. O knjizi su govorili Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, Simon Epštajn sa Jevrejskog univerizteta u Jerusalimu, Tomazo Delera sa Univerzijta u Viterbu (Italija) i autor.
Oni su predstavili sve aspekte teme holokausta koje je vladika Jovan pokrenuo u svojoj knjizi, objavljenoj na srpskom i engleskom jeziku, a koju očekuje i treće izdanje.
– Ovo nije knjiga o mržnji i osveti, nego čista osnova akademskog znanja, koja otvara dva kjučna pitanja – klasičan problem sukoba između istorije i sećanja, kao i i definiciju samog genocida, jer da bi neki zločin bio proglašen za genocid mora da zadovolji čitave sistem kriterijuma – rekao je profesor Epštajn, uz ocenu da „Srebrenica, kojom se ova knjiga ne bavi, nije genocid“.
Ukazujući na „specifičnosti antisemitizma u različitm evropskih državama i na činjenicu da je u višenacionalnim zemljama teško uspostaviti istoriografiju onog što se desilo Jevrejima, profesor Epštaj je naglasio da je bivša Jugoslavija najteži primer, kakav ne postoji u Evropi zbog pokušaja da se masovno istrebi jadan od konstitutivnih, glavnih naroda. On je kao jednu od glavnih kvaliteta knjige naveo njenu „izobličavajuću faktografiju u kojoj vladika Jovan objašnjava šta se dogodilo između Srba i Hrvata, jer je posleratni režim insistirao na denacinalizovanju žrtava i zločinaca“.
Govornici su ukazali na značaj otvaranja pitanja holokausta osamdesetih godina 20. veka kao globalne teme, što se u bivšoj Jugoslaviji dogodilo nešto kasnije, posle pada komunstičkog režima. Ukazano je i na specifičnosti holokausta u Jugoslaviji, gde su na „iako maloj površini, postojala različita rešenja za jevrejsko pitanje, jer su specifičnosti antisemitizma zavisile i od okupatora tokom Drugog svetskog rata“. Prema rečima Tomaza Delere, koji je iscrpnije objasnio karakterstike italijanskog antisemitizma i ulogu Rimokatiličke crkve, važan deo knjige vladike Jovana posvećen je i ponašanju Italije u Albaniji.
Predstavljanju knjige, koje je organizovao Muzej žrtava genocida, između ostalih prisustvovali su: vikar patrijarha srpskog episkop toplički Arsenije, rabin Isak Asijel, ličnosti iz crkvenog, kultirnog i političkog života.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
