Iz straha i stida ne prijavljuju nasilnika

Mada se poslednjih godina u Beogradu dosta radi na sprečavanju nasilja u porodici, žrtve još uvek nisu spremne da prijave nasilje iz straha, stida ili predrasuda. Da bi se žrtve ohrabrile, ali i informisale o načinima i institucijama kojima mogu da prijave nasilje, neophodno je da se sve institucije društva uključe i sarađuju – zaključeno je na tribini „Nasilje nad ženama – Žrtva sam, šta sve mogu da uradim“, održanoj juče u opštini Voždovac. Ovaj skup okupio je predstavnike lokalne vlasti, kancelarije za zaštitu građana, centre za socijalni rad, predstavnike policije, sudstva i tužilaštva.

Prema podacima Centra za socijalni rad na Voždovcu, samo u prvih devet meseci ove godine evidentirane su 193 prijave nasilja u porodici, od kojih je 134 Centar primio tokom radnog vremena, dok je 59 prijava upućeno mobilnom timu koji dežura nakon radnog vremena.

– Žrtve nasilja još se plaše da prijave slučaj, jer nisu sigurne da li i od koga mogu da očekuju pomoć. Centar za socijalni rad može da pokrene postupak protiv nasilnika, žrtvi može da omogući policijsku zaštitu, pravnu pomoć, takođe žrtva može da dobije jednokratnu novčanu pomoć ili da bude smeštena u sigurnu kuću radi dalje bezbednosti. Sve zavisi od slučaja. S obzirom na to da je nasilje sve češće, neophodno je da u Beogradu ima više skloništa gde bismo mogli da smestimo žrtve – kaže rukovodilac Centra za socijalni rad na Voždovcu Mirjana Veljović, ističući i dobru saradnju sa Autonomnim ženskim centrom. Ona je apelovala na opštinu da u budžetu izdvoji novac i za finansiranje mobilnog tima, koji zahteva angažovanje socijalnih radnika 24 sata. Prema njenim rečima naredne godine na Voždovcu trebalo bi da se otvori i Kancelarija za pružanje psihosocijalne pomoći i podrške žrtvama nasilja. Nasilje može da se prijavi Centru za socijalni rad na opštini stanovanja, policiji, domu zdravlja, tužilaštvu ali i direktno sudu, objasnila je Sanja Bukva, sudija Petog opštinskog suda.

– Potrebno je samo na običnom papiru da žrtva napiše u dve rečenice da trpi nasilje i od koga, da ostavi svoje lične podatke sa adresom, kao i podatke nasilnika i da navede ako je ranije ovakve slučajeve prijavljivala policiji ili nekoj drugoj ustanovi. Sud će u najkraćem roku zakazati ročište, i u zavisnosti od slučaja odrediti mere zaštite, koje mogu da budu iseljenje nasilnika iz kuće, zabrana pristupa žrtvi i slično. Preporučujem da se u isto vreme pokrene i parnični i krivični postupak protiv nasilnika, jer tako žrtva dobija kompletnu zaštitu – kaže Sanja Bukva.

Podnošenje tužbe

U parničnom postupku ne možemo, recimo, da izreknemo meru lečenja nasilnika, ako se radi o narkomanu ili alkoholičaru, što u krivičnom postupku može. Ima žena koje više iz tog razloga prijavljuju nasilnika, a ne da bi ga sankcionisali. Za podnošenje tužbe postoji sudska taksa koja košta 1.900 dinara, međutim od nje su oslobođeni građani koji su lošeg materijalnog stanja, koji imaju obavezu izdržavanja dece, koji plaćaju kiriju, nemaju nepokretnost – kaže Bukva. Ona dodaje da Peti opštinski sud mesečno ima petnaestak predmeta o nasilju u porodici i za to vreme donese tri odluke o merama zaštite.