Aktivno zalaganje za ravnopravnost žena

Ivana Pantelić: Partizanke kao građanke (2)

(Izdavači: Evoluta, Institut za savremenu istoriju)

Knjiga Ivane Pantelić zanimljiv je doprinos savremenoj istoriji Srbije i bivše Jugoslavije. U svom istraživanju autorka obrađuje pitanje društvene emancipacije učesnica Narodnooslobodilačkog pokreta, partizanki i političkih aktivistkinja u socijalističkoj Jugoslaviji, nastaloj delimično i njihovim angažmanom u oslobodilačkom, revolucionarnom i građanskom ratu između 1941. i 1945. godine. Težište je na idejama, aktivnostima i problemima istaknutih predstavnica predratnog levičarskog ženskog pokreta, odnosno pokreta otpora, koje su posle 1944/45. godine vršile određeni politički i društveni uticaj u Antifašističkom frontu žena Jugoslavije, ali bile i na odgovornim funkcijama u partijskoj i državnoj hijerarhiji. Uz dopuštenje izdavača prenosimo najzanimljivije odlomke.

Među 12 članova Politbiroa sada su bile tri žene (Spaseniji Cani Babović i Mitri Mitrović pridružila se Ljubinka Milosavljević). Treba spomenuti da je juna 1945. godine, prilikom formiranja komisija pri Politbirou CK KPJ, bila formirana i Ženska komisija u kojoj su bile: Mitra Mitrović, Spasenija Cana Babović, Vanda Novosel i Neda Marović, ali se na njenom čelu nalazio Sreten Žujović. Broj žena u Centralnom komitetu KPS nije se značajno razlikovao od broja i udela članica CK drugih republičkih komunističkih partija. Tako je do 1950. godine u CK KP Hrvatske bilo šest žena, u istom telu Slovenije pet, BiH dve, Makedonije tri i Crne Gore jedna. U BiH i Crnoj Gori nije bilo članica Politbiroa dok je u Hrvatskoj, Sloveniji i Makedoniji bila po jedna žena. Dakle, udeo žena se posle četiri godine nije značajno promenio. Na Petom kongresu KPJ, održanom jula 1948. godine, izabrana su 63 člana CK KPJ. Tri članice CK KPJ bile su Vera Aceva, Spasenija Cana Babović i Vida Tomšič. U Programu i Statutu Narodnog fronta Jugoslavije, koji je objavljen 1945. godine, član 26 posvećen je emancipaciji žena („Oslobođenje žena”): „Narodni front se uvek aktivno zalagao za ravnopravnost žena. Danas, kada je ta ravnopravnost postignuta, njeno dalje učvršćivanje i potpuno učešće žena u političkom i društvenom životu treba da bude jedan od osnovnih zadataka svakog pristalice fronta.” U tom dokumentu pitanje položaja žena više nije spominjano. U Narodnom frontu, međutim, žene nisu bile mnogo prisutnije nego u državnim ustanovama – vladama i skupštinama. Tako, u izabranom predsedništvu Prvog kongresa JNOF (Jugoslovenski narodnooslobodilački front, kasnije NFJ), održanom od 5. do 7. avgusta 1945. godine, nije bilo žena. Među 18 članova radnog predsedništvu bila je Spasenija Cana Babović. U Izvršni odbor NFJ, koji je brojao 46 članova, takođe je izabrana Spasenija Cana Babović. Konačno, u Plenum NFJ među 16 članova izabrane su i dve žene – Radmila Begović (iz BiH) i Lepa Perović (iz Beograda). Dve godine kasnije, na Drugom kongresu NFJ, održanom od 26. do 28. septembra 1947, prilike se nisu značajno promenile – Spasenija Cana Babović je ponovo bila jedina članica radnog predsedništva, dok u predsedništvu opet nije bilo žena. U izvršni odbor, koji je tada umanjen za osam članova, ponovo je izabrana samo jedna žena – Spasenija Cana Babović. Plenum NFJ povećan je na 179 članova, a među njima je bilo devet žena180 – žene su činile skoro dvostruko manji udeo u ukupnom broju članova Plenuma.Narodni front Srbije održao je svoj prvi kongres 1947. godine. Jošavgusta 1945. imenovan je Plenum za Srbiju u kojem nije bilo žena. U predsedništvu i sekretarijatu, koji su izabrani na Prvom kongresu, žena nije bilo, dok su u izvršnom odboru među 40 članova (uključujući i predsedništvo) bile dve žene – Mitra Mitrović i Ruža Pribićević.