“Aktuelna situacija na severu Kosova je stresna i ugrožavajuća po mentalno zdravlje stanovnika”

Podaci govore da je stepen nasilja među mladima decenijama unazad (od početka rata u staroj Jugoslaviji) zabrinjavajuć i sa nemalim brojem tragičnih ishoda.

Na pitanje kako objašnjava takav „kontinuitet“, sagovornica Danasa kaže da uzroke možemo pronaći u brojnim stresnim situacijama i čestim nepredvidljivim, neočekivanim događajima sa kojima su se mladi suočavali, čestoj normalizaciji nasilja na svim nivoima, uticaju medija i neprimerenih medijskih sadržaja, neretkom izostanaku adekvatnog sankcionisanja nasilnika, ali i nedovoljnoj primeni sistematskih, sveobuhvatnih i uvremenjenih preventivnih mera.

Društvene mreže produbljuju problem nasilja

Na pitanje kako „savremenost“ sa svim svojim odlikama, uključujući tu i društvene mreže utiče na ovaj problem, Jelena Minić napominje da društvene mreže, čini se, samo održavaju prethodno pomenuti ,,kontinuitet’’ nasilja među mladima.

– Pojedinci nesavesnim i neodgovornim aktivnostima na različitim društvenim mrežama često normalizuju nasilje ili veličaju nasilnike i njihova ponašanja, što problem samo produbljuje. Svedoci smo i sve češćeg sajber nasilja ili nasilja koje je upravo vezano za nasilje na društvenim mrežama i zloupotrebu internet tehnologije. Ovaj vid nasilja se ogleda u podsticanju govora mržnje i mržnje uopšte, podsticanju komunikacije koja obiluje uvredama, nipodaštavanjima i ponižavanjima, širenjem neprimerenih sadržaja o drugoj osobi ili grupama i slično. Imajući u vidu da su društvene mreže sastavni deo života mladih ljudi moramo biti svesniji i negativnih uticaja društvenih mreža na porast nasilja među mladima – kaže naša sagovornica.

Upitana kakav uticaj na mlade ima država, stalno goruće teme, siromaštvo, Kosovo, odnosno te takozvane visokoparne teme, Jelena Minić kaže da je važan činilac razvoja pored nasleđa i sredina u kojoj mladi odrastaju.

Stresne reakcije kod mladih su intenzivnije

– U tom smislu sredina oblikuje mlade, utičući pozitivno ili negativno na njihov razvoj. Poznato je da je svaki pojedinac neizostavni deo određenih sistema, počevši od primarnog, porodičnog, preko državnog sistema i društva u celini. Događaji i interakcije unutar različitih sistema utiču na svakog člana datog sistema. Naravno, taj uticaj je najintenzivniji unutar porodice, ali i uticaji širih sistema nisu zanemarljivi. Mladi su osetljivi na delovanje stresora, njihove stresne reakcije su intenzivnije, a ishodi nepovoljniji, zbog nezrelosti psihofizičkog aparata i intenzivnih razvojnih promena sa kojima se suočavaju. U tom smislu dešavanja unutar državnog sistema kom pripadaju i najrazličitiji aktuleni društveni problemi utiču na njihovo odrastanje i različite aspekte života – ističe ona.

S obzirom na to da naša sagovornica živi i radi na severu Kosova, pitali smo je kako mladi na Kosovu reaguju na stalno napetu i na ivici nasilja širih razmera, kao I ko je odgovoran za takvu tragičnu atmosferu u kojoj odrastaju.

Na Kosovu je naročito teško mladima

– Kao psiholog i sistemski porodični psihoterapeut ne bavim se uzrocima i akterima izazivanja nasilja, već direktim i indirektnim posledicama života u uslovima koji znatno remete svakodnevno funkcionisanje. Među najvažnijim posledicama izdvaja se doživljaj opšte nesigurnosti i nebezbednosti, i strah kao dominanta emocija koja prati pomenute doživljaje. Aktuelna situacija je stresna i ugrožavajuća po mentalno zdravlje stanovnika svih starosnih grupa. Naročito su ugroženi oni koji već imaju određenih problema u psihološkom funkcionisanju, kao i oni koji se pored aktuelne stresne situacije suočavaju sa nerazvojnim i-ili razvojim krizama, koje neminovno sa sobom donose potencijal za dezorganizacijom i otežanim funkcionisanjem – kaže Minić.

Kako dodaje, među njima naročito je teško mladima, koji se aktuleno suočavaju sa razvojnom krizom i brojnim dilemama koje prate odrastanje, a koji su ujedno suočeni i sa društvenom krizom.

– U literaturi se često navodi da u periodima društvene krize, postoji porast psihičkih poremećaja (različitih vrsta i složenosti) i oni su često izraz, ali i posledica neusklađenosti unutar društvenog sistema. Ovo je tema o kojoj se malo govori, ali je iz ugla profesionalca koji se bave mentalnim zdravljem itekako aktuelna i važna za proučavanje, ne samo kako bi se detektovali određeni problemi, već i da bi se preduzele određene mere za zaštitu mentalnog zdravlja – zaključuje naša sagovornica.