Foto: Milja ĆirićKao psihoterapeut specijalizovan za traume, mogu reći da smo duboko traumatizovan narod. Od devedesetih na ovamo nismo bili bez neke krizne situacije u društvu: ratovi devedesetih kao posledicu su imali brojne ljude sa posttraumatskim sindromom koji nije prepoznat. Recimo, u praksi vidim da je veliki broj ratnih veterana ima sinove koji su navijači – kaže za Danas Biljana Ćulafić, pedagoškinja i psihoterapeutkinja.
Odgovarajući na pitanje o visokom stepenu nasilja među mladima koji je decenijama unazad (od početka rata u staroj Jugoslaviji) zabrinjavajući i sa nemalim brojem tragičnih ishoda, sagovornica Danasa kaže da se traumatska iskustva, koja nisu prepoznata od društva, od sredine, od porodice prenose transgeneracijski, kao štafeta tajne, nasilja i nesreće.
– Kao društvo nismo iskomunicirali naša traumatska iskustva, koja neprepoznata ili nepriznata samo dobijaju formu nasilja koje se prenosi sa generacije na generaciju. Siromaštvo, moralni pad društva koje je ostalo bez pravih autoriteta zasnovanih na znanju i iskustvu, senzacionalizam u medijima – sve to ima za posledicu narast nasilja – objašnjava naša sagovornica.
Upitana kako „savremenost“ sa svim svojim odlikama, uključujući tu i društvene mreže utiče na ovaj problem, Biljana Ćulafić kaže da se nasilje normalizuje, baš kroz popularisanje lažnih autoriteta poput rijaliti zvezda koje su krajnje problematične.
Deca su prepuštena na milost i nemilost dokolici
– U nedostatku pravih autoriteta koje bi bili znakovi pored puta, autoriteti postaju estradne zvezde, influenseri, gejmeri, pa i lažni autoriteti poput iscelitelja Miroljuba Petrovića. Deci i mladima nedostaju autoriteti – koji bi im ispunili potrebu za usmeravanjem i vođenjem, a budući da su, u današnje vreme surovog kapitalizma, roditelji u trci za novcem – prouštaju priliku da se posvete deci. Često roditelji žele, ali nemaju vremena ni mogućnosti da se posvete vaspitanju dece kako bi trebalo. Deca su prepuštena na milost i nemilost dokolici, a u dokolici i sa nedovoljno kontrole, okreću se onome što je veoma vidljivo za njih, a to su razni lažni autoriteti na društvenim mrežama, koji daju privid savršenog života – ističe sagovornica Danasa.
Govoreći o tome kakav uticaj na mlade ima država, odnosno stalno “goruće” teme, siromaštvo, Kosovo…, Biljana Ćulafić kaže da je takav uticaj ogroman.
Siromaštvo rađa jeftine zabave
– Siromaštvo rađa jeftine zabave. Prvo: mladi se danas okreću internetu, mrežama i igricama. Na taj način, ne razvijaju socijalne veštine koje se razvijaju u kontaktima oči u oči pa to neminovno vodi ka nesporazumima u komunikaciji i ka nasilju. Takođe, u tami anonimnosti širok je prostor za ispoljavanje agresije bez svesti o odgovornosti – objašnjava ona.
Mladi se polarizuju uvek kad im se polarizuju autoriteti, dodaje, poput rijaliti zvezda, tjubera, tik tok influensera.
„Ja sam jak ako umem da uvredim, povredim – drugog“
– Ako se oni međusobno vređaju, bez osećaja odgovornost – šta da očekujemo od mladih? Oni uče po modelu, i rezonuju: „Ja sam jak ako umem da uvredim, povredim – drugog“. Empatija se u takvom kontekstu jako slabo razvija. Tema Kosova duboko uzdrmava mlade, koji je osećaju preko roditelja. I odrasli su hronično uplašeni. Sećam se, još letos, na moru, jedna baka na plaži je tražila da na mom telefonu pogleda „Šta se dešava sa Kosovom?“ Znate, imam utisak da su ljudi ovde naučili da strahuju i da se nadaju najgorim ishodima. Takav pesimizam i beznađe prenosi se i na mlade koji traže izlaz a ne mogu da ga nađu – zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
