Turska gubi strpljenje zbog hladnog tretmana Evropske unije, a stalni otpor Brisela prema nastojanjima Ankare da se pridruži „evropskom klubu“ pospešuje njene ambicije da se okrene muslimanskom svetu. Turski predsednik Abdulah Gul je rekao da su EU i njeni lideri na istorijskoj raskrsnici i moraju da odluče da li će primiti njegovu zemlju u svoje okvire ili neće.
„Nastupio je trenutak kada je potrebno da donesu odluku da li je Unija zatvoreni entitet, da li će trenutne granice zauvek određivati EU ili treba da naprave plan 50 godina unapred i misle na svoju unučad, na budućnost“, rekao je turski lider za strane medije.
Gul, koji je pripadnik proislamske stranke Pravda i razvoj, izrazio je nezadovoljstvo zato što je u pregovorima o prijemu Turske u Uniju, koji su započeti 2005, gotovo nastupila mrtva tačka. Zajedljivim tonom je rekao da EU koristi nesuglasice s Turskom oko severnog Kipra da blokira razgovore s Briselom. Prema njegovim rečima, Turska kao jedina zemlja koja priznaje severni Kipar kao državu ne može da se pomiri s tim da se severni Kiprani tretiraju kao „kriminalci, ubice i zelenaši“.
Kritički se osvrnuo i na direktno protivljenje koje prema prijemu njegove zemlje u EU imaju francuski predsednik Nikola Sarkozi i na hladan stav nemačke kancelarke Angele Merkel. Sarkozi smatra da se granice EU nikada ne smeju proširiti na azijsku podgrupu, što je stav koji na manje direktan način s njim dele mnogi drugi evropski političari. Iako je istakao želju Turske da postane punopravna članica EU, Gulov ton je odražavao novi odlučan stav Ankare, budući da je vlada premijera Redžepa Tajipa Erdogana, počela intenzivno da neguje prijateljstvo sa Iranom, arapskim svetom, Afrikom i Latinskom Amerikom.
Budući da beleži veliki ekonomski rast i da broj njenih stanovnika prevazilazi 73 miliona, Turska je sve više uverena da može da bude uspešna i bez punopravnog članstva u EU sa kojom već ima slobodno-trgovinske odnose. Pristalice turskog prijema u Uniju, što se po svemu sudeći neće dogoditi pre 2020, smatraju da je uspon muslimanski inspirisane demokratije povoljan za Zapad i da predstavlja most sa islamskim svetom. Taj kamp uglavnom čine Britanija i SAD. Ostali, pak, tursko odstupanje od sekularizma vide kao odstupanje od zapadnog modela koji je ova zemlja, kao NATO članica gotovo 60 godina, decenijama sledila. „Turska je sve manje evropski orijentisana. U spoljnoj politici se udaljavamo od naše evropske pozicije“, rekao je Onur Ojmen, zamenik lidera turske opozicione Republikanske narodne partije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
