Često sam kroz svoj rad i svoja promišljanja postavljala pitanje identiteta.
Šta je to što, uprkos svim promenama i događajima, ostaje kao stub, kao uporište, kao identitet?
Za pojedinca, došla sam do zaključka da sukcesija događaja iz njegovog života, tačnije istorija njegovog života čini njegov identitet koji dotle ima vrednost, dokle je pojedinac svestan svoje istorije.
Govoreći o narodu, zasigurno možemo da kažemo da njegovu istoriju čini njegova istorija i ponajviše one okosnice koje su dovodile do upravljanja smerom kojim će se taj narod kretati i usmeravati.
Međutim, šta ćemo sa onom istorijom koja nije ispraćena svešću svog naroda, koja nije zabeležena u udžbenicima, koja se retko ili nikad ne spominje, o kojoj se ne zna naširoko?
Kao neko ko je izučavao etiku smatram da je moralna odgovornost i obaveza pojedinca da ispisuje istoriju svog naroda i svojih predaka, jer čuvajući je od zaborava, čuvamo i svoju ličnu istoriju – svoj identitet.
U ovom tekstu upoznajem čitaoca sa stripom Arapova dolina iza kog stoje autori Azra Hasanbegović, Snežana Đenić, Gavro Burazor i Vladimir Joić.
Strip je deo istorijske publikacije Prošlost vredna pamćenja i promovisan je 23. oktobra, u Leskovcu.
Taj vikend iza nas opomenuo nas je, probudio iz dremeža i naučio jednoj stranici istorije našeg naroda koji ne bi smeo da se zaboravi.
Decembra 1941. godine 310 žitelja Leskovca, grada u kom je održana ova promocija, izgubili su živote na najsuroviji način.
Nakon što su bili zatočenici u tadašnjoj školi Jovan Cvijić, današnjoj Svetozar Marković, vojnici Vermahta silom su ih odveli u Arapovu dolinu i tamo ih streljali.
Ukupno 293 Roma, 11 Srba i šest Jevreja izgubilo je život.
Ukoliko čin streljanja nedužnih ljudi, nečijih očeva i sinova u čitaocu izaziva tragičnu emociju, tek će je osetiti nakon saznanja da su im Vermahtovci nakon egzekucije skidali odeću i time im dostojanstvo i ljudskost u potpunosti ruinirali.
Čin skidanja žrtve simbolično predstavlja ponižavanje žrtve.
U stripu Arapova dolina možemo videti ilustracije i sadržaj koji nam omogućavaju da se uverimo u strahotu ovog nedela, da osetimo očaj koji ovakav čin prirodno budi u svakom čoveku satkanom od emocija i moralnih načela, a naročito u onima koji se nalaze na teritoriji gde se ovakva tragedija – jedna u nizu – dešavala.
Ovo nije strip koji ćemo prelistati i, možda, neku novu informaciju sačuvati u svojoj memoriji.
Ovo je strip koji će probuditi naš identitet, ne samo lični, ne samo nacionalni, već onaj vrhovni – ljudski.
Ovaj strip budi one najdublje emocije, od kojih se učimo empatiji, ponosu, dostojanstvu i uz koje stasavamo u dostojne potomke svojih predaka.
Ovo ističem zato što je jasno da bez osvešćivanja, učenja i vrednovanja sopstvene istorije ne možemo da stvaramo dostojan svet sebi i svojoj deci.
Istorija, kao naš identitet, uvek nas opominje, ali nam i sudi kada ono svoje zaboravimo, zapostavimo, ne naučimo ništa iz događaja koji su dovodili do najstrašnijih tragedija nedostojnih čoveka.
Kako li će nam suditi za spomen obeležje koje je sada obraslo korovom?
Kako li ćemo pogledati u oči srodnicima žrtava znajući da se ne nalaze imena svih stradalih na spisku streljanih?
Kako ćemo se na ulici javiti svom komšiji u Leskovcu čijeg su pradedu streljali, a da mi ne znamo deo istorije koja nam je pred očima svaki put kada ga sretnemo?
Nismo mi još uvek toliko veliki da nam sećanja nisu potrebna.
Naprotiv, sećanja čine da budemo veći, jer, setimo se – naš identitet ima vrednost dotle dokle smo svesni svoje istorije.
Na kraju, osim preporuke da dopustite stripu Arapova dolina da vam ispriča i više od ovoga što sam ja u ovo, nažalost, nedostojno malo reči, zaključiću rečima koautorke stripa i sociološkinje, Snežane Đenić: „Kad kažemo da svet ostaje na mladima, možda zaboravljamo da im u taj budući svet direktno prenosimo, svesno ili ne, vrednosni sistem, ideološke orijentacije, naš pogled na svet obojen ličnim iskustvima i iskustvima naših predaka, društvene norme i sve ono što nazivamo kolektivnom svešću, čime utičemo na oblikovanje njihove percepcije. Stoga je veoma važno u kakvoj društvenoj atmosferi i sa kakvim porukama ti mladi ljudi odrastaju. Drago mi je što sam bila deo ovog projekta, što je naš strip ugledao svetlost dana i što će, iskreno se nadam, nastaviti da živi, kao dodatni materijal na časovima istorije u osnovnim i srednjim školama.
Delim nadanje sa Snežanom… Ostajmo ponosni i ne zaboravimo ko smo!“
Autorka je filozofkinja
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
